
крагујевачке депоније, Бечеј и околина брује због стрводера који су током протеклих празника на привременој депонији раскомадали неколико сточних лешина и нестали са оваквим бизарним пленом. Тела осам мртвих крава и три телета чекали су, готово, две недеље да буду однешена с ливаде на бечејској периферији, на којој Зоохигијеничарска служба бечејског ЈП „Комуналац“ привремено депонује анимални отпад и чека да га Ветеринарска установа „Протеинка“ из Сомбора однесе и трајно уништи у складу са законом прописаном процедуром. Хладно време је успорило процес труљења, па житељи оближњих кућа на Иђошком путу нису осетли „нове комшије“, али су зато очигледно добро обавештени „лешинари“ брзо реаговали и узели својеврсни „харач“, који ће због непрофесионалног односа према анималном отпаду, ко зна како, када и где највероватније платити неопрезни купци, од лешина направљених, меснопрерађивачких „ђаконија“ у слободној продаји.

Судбина однетог меса је непозната, али се претпоставља да се такозвана кобасичарска мафија побринула за њега. Тако се још једанпут потврдило да анимални отпад прави велике проблеме у Војводини.
- Ми смо одмах, 29. децембра, обавестили Ветеринарску установу „Протеинка“ у Сомбору прво телефонским путем, јер је уговором то предвиђено због ефикасности посла, а када смо видели да не долазе, то смо учинили и писменим путем. Међутим, прво нам је стигло обећања да ће доћи за два дана, онда после празника... Стигли су после десетак дана, однели лешине четири краве и два телета, а онда им је требало нова три дана да дођу по преостале четири краве и теле. Верујем да убудуће неће бити те несинхронизованости. Можда је свему допринело и то што смо тек пре нешто више од месец дана почели да сарађујемо са Сомборцима, пошто је ранији партнер из Инђије престао да обавља ову врсту посла. У интересу свих је да се овакав случај не понови.- закључује Роберт Буташ.
Да није било најновијег подухвата кобасичарске мафије, вероватно нико не би ни сетио онога што је тачно пре годину дана у Бечеју било најављивано на велика звона, када је председник општине Бечеј мр Вук Радојевић апострофирао проблем анималног отпада и изнео опредељење Општинског већа да се прионе на решавање овог проблема. Тако је локација својевремене шинтернице на периферији Бечеја крај Прихватилишта за псе уз Иђошки пут била одређена за место изградње модерне трансфер станице за анимални отпад.
- Средства за изградњу преко потребне трансфер станице анималног отпада обезбедићемо од закупа државног пољопривредног земљишта. Идемо корак по корак, како не бисмо погрешили у папирологији и каснијој организацији читавог посла.- најављивао је тада председник бечејске општине.
Мање крдо мртвих крава на ледини која је предвиђена за трансфер станицу је показала шта (ни)је урађено у минулих годину дана, мада је планирано да Бечеј буде међу првим градовима у Србији који ће изградњом трансфер станице за анимални отпад на савремен начин разрешити овај проблем. Колики, потврђују бројке да се у Србији на годишњем нивоу продукује око 270.000 тона животињског отпада из домаћинстава и кланица, а „пирати“ касапе угинуле животиње и месо користе у даљој преради.
Најновији случај у Бечеју је само упозорење, јер сличних појава има и у другим срединама. Углавном се о овом проблему ћути, али последице су поразне и могу да имају несагледиве последице.
http://www.dnevnik.rs/vojvodina/animalni-otpad-u-beceju-na-meti-takozvane-kobasicarske-mafije
Нема коментара:
Постави коментар