Vučićeva tri nameštena gostovanja na CNN-u

Aleksandar Vučić se za manje od godinu dana pojavio čak tri puta na međunarodnoj američkoj televizijskoj
mreži CNN. Kada malo bolje uporedimo sva tri gostovanja, lako je doći do zaključka da se radi o nameštenim razgovorima. 


PRVO GOSTOVANJE

Aleksandar Vučić se prvi put pojavio na CNN-u u jeku predizborne kampanje. Slučajnosti? Slučajnosti ne postoje, naročito kada se radi o političkim kampanjama i manipulacijama. Umesto da se na CNN-u pojavio tadašnji premijer Ivica Dačića, CNN je sasvim slučajno pozvao prvog potpredsednika vlade, Aleksandra Vučića, da govori o investiranju i ostalim praznim pričama.

Ako pratite CNN, znate veoma dobro da je to jedna ogromna medijsko-propagandna mašinerija. Čak i sami Amerikanci o CNN-u imaju da kažu sve najgore. Niko od Amerikanaca vam neće reći: “Gledajte CNN. Oni su objektivni i nepristrasni”. Niko vam to neće reći.

Vučić je za svoj prvi intervju morao da odleti u London.

Znajući kako drski i nezgodni novinari CNN-a umeju da budu kada vode medijsku propagandu protiv nekoga, Vučićevo gostovanja je oličenje nameštenog intervjua. Vučić je pet minuta govorio šta je hteo. Novinarka ga nijednom nije prekinula ili postavila trik pitanje.

Kako bi CNN predstavio razgovor sa Vučićem kao značajan, voditeljka je na neki način uspela da poveže Srbiju, krizu u Ukrajini, Evropsku uniju i Vučića.

Voditeljka je Vučića prvo pitala da prokomentariše situaciju u Ukrajini, zatim ga pozvala da zvaničnicima iz Ukrajine uputi nekoliko saveta. Kao da Vučićeve reči na tu temu nose nekakvu težinu za strane zvaničnike ili međunarodnu publiku.

Voditeljka ga je pustila da bez prekida završi misao, nešto što nije svojstveno voditeljima i novinarima CNN-a. Na prvo pitanje je potrošio oko dva minuta vremena.

Iako ga je pitala da prokomentariše Ukrajinu, Vučić je nakon nekoliko oskudnih rečenica prešao na to šta je vlada učinila – uspostavila vladavinu prava, reforme i ostale Vučićeve reciklirane fraze koje već godinu dana slušamo.

Voditeljka je Vučiću nabacila pitanje o zakonu o radu i kako planira to da izvede imajući u vidu to da se sindikati bune. Ne zaboravite da je ovaj intervju odrađen tokom predizborne kampanje, a Vučić je tokom te kampanje konstantno govorio o novom zakonu o radu.

Baš međunarodnu javnosti interesuje novi zakon o radu u Srbiji. Na osnovu Vučićevog odgovora shvatamo da to sve itekako ima veze jer je to bio uvod u Vučićevo izlaganje o privlačenju stranih investitora. Spomenuo je Etihad, Boš, Mišelin, Mercedes, iako ta kompanija nije došla u Srbiju.

Vučić naredna dva minuta bez prekida nastavlja da stranim investitorima obrazlaže kako je u Srbiji uspostavljena politička stabilnost. Prevremeni izbori i politička stabilnost nikako ne idu zajedno. Vučić je više od dva minuta govorio o tome šta će uraditi kako bi privukao strane investitore. Voditeljka ga nije prekidala.
Odgovor na drugo pitanje trajao je oko tri minuta, a ceo razgovor sa samo dva pitanja nešto manje od pet minuta. Veoma je bitno napomenuti da CNN svoje gost ne pušta posebno dugo da govore i sagovornike konstantno prekidaju sa komentarima, potpitanjima i upadicama.

Voditeljka je na kraju razgovora Vučiću čak pogrešila i prezime. Oslovila ga je sa “gospodin Vuvić”.
Još samo da napomenemo da je ovaj “razgovor od međunarodnog značaja” emitovan u udarnom terminu od 21 sat.

Opšti zaključak: Vučiću bi čak i voditelji RTS-a postavili komplikovanija pitanja.

DRUGO GOSTOVANJE

Vučić se 5. avgusta ponovo pojavljuje na CNN i to u emisiji “Amanpour”, poznate voditeljke Kristijan Amanpur. Ovoga puta je govorio o krizi u Ukrajini, odnosu Srbije i Rusije i Srbiji kao faktoru stabilnosti na Balkanu.

Emisiju “Amanpour” inače vodi Kristijan Amanpur, ali je razgovor sa Vučićem vodio Fredrik Pleitgen. Ni Fredrik Vučića nije prekidao u njegovom izlaganju.

Voditelji CNN-a i drugih međunarodnih i nacionalnih američkih televizija sagovornike prekidaju iz dva razloga: kako bi sagovornika sprečili da ispriča ono što želi da ispriča ili zbog dinamike.

Vučića je ovde trebalo prekidati kako bi razgovor bio dinamičniji. Međutim, i ovaj voditelj je pustio Vučića da priča u prazno, hajde tako da kažemo. Mnogo je vremena potrošena da bi se reklo ništa. Kao da je gostovao kod Vučićevića u emisiji “Teška reč” na TV “Pink”.

Ovaj intervju nije dobio veliku pažnju javnosti u Srbiji jer je Vučić samo ponavljao prazne i neodređene fraze o tome kako je Srbija faktor stabilnosti regiona. Iako nije posebno interesantan za srpsku javnosti, njegovo drugo pojavljivanje na CNN samo par meseci posle prvog, posebno je interesantno.

Kada je neki prethodni premijer ili prvi potpredsednik gostovao toliko puta na CNN-u? Kada ste poslednji put videli Mirka Cvetkovića na CNN-u ili na primer Borisa Tadića?

Tadić je bio gost na CNN-u kada je trebalo da se uhapsi Ratko Mladić, ali predsednik i premijer ranije nisu pozivani na CNN da komentarišu događaje u svetu, jer međunarodnu javnosti prosto ne interesuje šta kaže Srbija, a naročito Aleksandar Vučić, jer Srbija ima minimalan uticaj na svetska dešavanja.

Ranije se još nije dogodio slučaj da isti čovek iz Srbije sa različitim funkcija gostuje na CNN u razmaku od nekoliko meseci.

TREĆE GOSTOVANJE

Četiri meseca kasnije, 19. decembra Vučić se ponovo javlja sa talasa CNN-a. Ovoga puta, CNN je došao kod Vučića u zgradu Vlade.

Ovaj razgovor je bio malo drukčiji u odnosu na prethodna dva. Vučić je po prvi put prekinut! Voditeljka mu je postavila pitanje o korupciji, u smisli, vi kažete da ste se izborili sa korupcijom, ali kritičari kažu da korupcija i dalje postoji.

Kada je Vučić rekao da “tajkuni više ne vode državu, kao što je to ranije bio slučaj”, voditeljka ga je sarkastično prekinula i pitala da li je moguće da je za šest meseci uspeo da preokrene situaciju.
Vučić se neočekivano pogubio i zbunio. Iako nama u Srbiji govori kako se on izborio sa korupcijom, CNN-u je priznao da za time samo “postoji politička volja” i ništa više. Nakon voditeljkinog potpitanja, Vučić se malo unervozio. Očito da ga je tukla “blaga” trema tokom intervjua.

Govoreći o pristupanju Evropskoj uniji 2020. godine, Vučić je rekao da ne može svom narodu da obećava da će Srbija tada postati članica EU, samo zarad jeftinih političkih poena. Međutim, podsetimo da je Vučić krajem oktobra 2013. godine OBEĆAO da će Srbija postati članica EU do 2020. godine.

Ko o čemu, Vučić o poštenju.

Govoreći o priznavanju nezavisnosti Kosova, Vučić je rekao da nikada nije čuo za taj uslov od Evropske unije. Voditeljka je prokomentarisala da će to sigurno biti jedan od uslov. “Ako ja sada odem do (Evropske) Komisije sigurno će mi reći da je to jedan od uslova”, rekla je voditeljka.

Vučić je na to odgovorio da joj to neće reći, pravdajući se da je proces mnogo kompleksniji nego što ona misli. Ako Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, nema tu šta da proces bude kompleksan ili ne. Odgovor na to pitanje je odrično ne, ali očito ne za Vučića.

“Nismo dobili takav uslov ili ga barem ja nisam čuo”, izvlačio se Vučić.

Voditeljka je zatim Vučiću postavila pitanje o slobodi medija. “Da li vi ikada komentarišete šta je napisano ili šta ste videli?”

Vučić je rekao da to ne radi. Evo vam jedan banalan primer. Kada je nedeljnik “Akter” zvanično objavio analizu nacrta ugovora sa Etihadom, Vučić je napao Evropsku uniju zato što je finansirala taj projekt, napao je novinare, pa čak i “Akter”, tvrdeći da tajkun Mišković stoji iza tih novina.

Čim je voditeljka postavila takvo pitanje, sigurno je imala nekakve dokaze, ali ga nijednom nije prekinula u lažima.

Kako bi se predstavio kao simpatičan čovek, Vučić je rekao da je bio “najgluplji ministar informisanja pre petnaest godina”. Ni tu rečenicu voditeljka CNN-a nije iskoristila da ga poklopi. Vučić nije bio najgluplji ministar informisanja. Vučić je bio najgori ministar informisanja jer je za vreme njegovog ministrovanja ugašeno nekoliko opozicionih medija. To nije glupost, već kršenje ljudskih prava i tiranija. Koliko je života svojim potpisom samo uništio.

Razgovor se završava sa diskusijom o Južnom toku. Kada je ta tema pokrenuta, Vučić je nabacio osmeh na lice. U odnosu na temu o cenzuri i slobodi medija, priča o Južnom toku je mnogo opuštenija za Vučića, jer nema komplikovanih pitanja.

Sudeći po njegovom govoru tela, stiče se utisak da je Vučiću jednostavno laknulo.

CNN RADI ZA PARE, NIŠTA ČUDNO: Koliko para toliko muzike. Vučić da dosta para, pa dobio dosta muzike. 

Pored ova tri nameštena razgovora, ne zaboravimo da Srbija plaća reklamu na CNN-u. Uzimajući u obzir da se Vučić na toj američkoj televiziji pojavio čak tri puta za manje od godinu dana, postavlja se pitanje da li je novac koji je Srbija iskeširala CNN-u za reklamu pokrivao i Vučićevu ličnu promociju?

Vlada nikada nije objavila tačan iznos koji je uplatila na račun CNN-a.

Međutim, reklama na CNN posebno potvrđuje tvrdnju da su gostovanja bila nameštena. Pored CNN-a, postoji još nekoliko uvaženih međunarodnih televizija, kao što su: BBC, Al Jazeera, Russia Today, France 24, itd.

Vučić se na tim televizijama nije pojavljivao po tri puta u proteklih godinu dana. Koliko mi znamo, nijednom se nije pojavio ni na jednoj od četiri pomenute televizije.

Vučić je za CNN poseban, jer ostale televizije nemaju tu “čast i privilegiju” da se na njihovim talasima reklamira država Srbija kao mesto gde strani investitori mogu da pronađu “visokoobučenu i jeftinu radnu snagu”.

Dakle, bliski odnosi i česti sastanci sa američkim ambasadorom Majklom Kirbijem, plaćena reklama i tri nameštena gostovanja na CNN-u, jedno gostovanja na američkoj CNBC televiziji, prodaja Železare Amerikancima (opet)…

Sami donesite zaključak.

Koliko li nas samo košta Vučićeva međunarodna medijska promocija?


http://www.teleprompter.rs/vuciceva-tri-namestena-gostovanja-na-cnn-u.html