U retkom "diplomatskom porazu", ruski predsednik Vladimir Putin preusmerava gasovod ka Turskoj, a "neuspeh" u izgradnji Južnog toka predstavlja kao "gubitak za
Evropu" kriveći Brisel za nepopustljivost, ocenjuje danas Njujork tajms.Odluka o prekidu projekta Južni tok takođe je i retka pobeda za EU i SAD, koje su ove godine uglavnom bespomoćno posmatrale aneksiju Krima
i jačanje separatista na istoku Ukrajine, navodi list.
Ali, "ako postoji pobednik u ovom slučaju to je Turska", koja je uz Kinu i druge zemlje u razvoju kojima nedostaju energetski resursi, ekspoatisala jaz između istoka i zapada kako bi obezbedila dugoročne rezerve energije po povoljnim cenama.
"Ruski predsednik upravlja pitanjima energije lično, kao verovatno najvećim izvorom moći kojim raspolaže na međunarodnoj areni. Godinama su se on i Zapad nadmudrivali oko pravaca gasovoda, u nekoj vrsti posredne Velike igre oko toga ko će kontrolisati snabdevanje Evrope energentima", dodaje se.
Analitičari ocenjuju čak i 4,5 milijarde dolara koje je Gasprom uložio do sada u Južni tok, nisu u potpunosti izgubljeni - i samo pominjanje izgradnje u protekloj deceniji pomoglo je da se omete Zapad od ozbiljnijih napora izgradnje konkurentnog gasovoda koji bi obezbedio druge izvore snabdevanja Evropi, osim ruskih.
http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20141202/500/500.html?id=26721423
Srbija u raljama EU i Rusije
Vladimir Putin i Rusija ponovo pokušavaju da se vrate na zapadni Balkan, a u
tome pokušava da ih spreči Angela Merkel, glavni je zaključak vodećih zapadnih listova. Mediji poslednjih dana pokazuju neuobičajeno izražen interes za Balkan, a naročiti akcenat stavljen je na Srbiju.
Hrvati u svojim medijima ističu kako je Srbija u glavnoj ulozi zbog bliskosti s Rusijom, i da je na Zapadu sve više onih koji veze Moskve i Beograda ocenjuju kao potencijalnu opasnost za zapadni Balkan.
"Fajnenšl tajms" je u svojoj analizi povezao nedavni dolazak nemačkog predsednika Joakima Gauka u Sloveniju sa strategijom Berlina u zaustavljanju sve izraženijeg ruskog uticaja u regionu.
“Gaukova poseta simbolizuje nemački interes za jugoistočnu Evropu. Treba biti još takvih poseta, a moramo slati i stručnjake, makar nas to koštalo. Rusija stiže u region i mi moramo da reagujemo”, glasi pojašnjenje nove nemačke politike iz ugla Rodriha Kisvetera, člana Odbora za spoljnu politiku u Bundestagu.
Putinova taktika brine Evropu
| ''Vlada u Moskvi pokušava da Srbiju tešnje veže kroz vojnu saradnju i isporuku gasa'', kaže se u jednom poverljivom dokumentu nemačkog MInistarstva inostranih poslova, koji je preneo nemački nedeljnik "Špigl". |
Zapadni mediji ističu da se ruski uticaj neće ogrančiti na Ukrajinu, već da u Moskvi računaju i na Srbiju, "koja je zahvalna jer ni Rusija ne priznaje nezavisno Kosovo."
"U prošlosti je zbog pravoslavnih veza Rusija doživljavala Srbiju kao mlađeg brata, a poslednjih godina Rusi su pokupovali neka od najvažnijih srpskih preduzeća", navodi se u izveštajima stranih medija.
I "Rojters" je podsetio na upozorenje Angele Merkel povodom širenja ruskog uticaja u Srbiji i drugim državama zapadnog Balkana.
“Rusija pokušava, 25 godina posle pada Berlinskog zida koji je signalizirao i slabljenje njenog uticaja u istočnoj Evropi, da povrati nešto od izgubljenog uticaja."
To je najočiglednije u njenoj ulozi u Ukrajini, ali postoje puno prefinjeniji načini za koje se Rusija opredelila kada su bivše komunističke države u istočnoj Evropi u pitanju - putem energetskih sporazuma po kojima je ona njihov glavni opskrbitelj, kroz čvršće diplomatske veze, ali i snažnije pokušaje pridobijanja javnog mnjenja u sve više neprijateljski naklonjenom evropskom kontinentu”, navodi analiza "Rojtersa."
Oštra politička borba Zapada i Istoka oko Srbije
Prema analitičarima britanskog "Gardijana", politička borba Zapada i Istoka oko Srbije se zaoštrava, a srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu i pokretanje ruskog medijskog servisa u Srbiji deo su “mekane diplomatije” koja za cilj ima popravljanje imidža i jačanja uticaja u svetu.
“Srbija balansira između vladine posvećenosti EU integracijama i pretežno konzervativnog društva u kojem neki Srbi osećaju veću naklonost prema Rusiji. Javno naljutiti Rusiju politički je neprihvatljivo u Srbiji koja je odbila da uvede sankcije Rusima zbog krize u Ukrajini uprkos pritisku da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU”, glasi analiza situacije u našoj zemlji.
“Novo ledeno doba na Balkanu”, naslov je u nemačkim i austrijskim medijima koji se u poslednje vreme takođe intenzivno bave Srbijom.
"Kronen cajitung" konstatuje da su se povratkom Šešelja u Srbiji “na muci našli baš premijer Vučić i predsednik Nikolić”.
“Dve najvažnije države Balkana ponovno su u političkom klinču”, objavio je austrijski dnevnik "Tiroler tagescajtung" povodom otkazivanja posete hrvatskog premijera Zorana Milanovića Srbiji.
Austrijski liist preneo je i čvrst stav premijera Srbije Aleksandra Vučića da on ne dozvoljava da mu se drže “lekcije iz demokratije” i citira njegovu izjavu: “Nismo mi vreća za udaranje”.
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/516057/BITKA-ZA-BALKAN-Srbija-u-raljama-EU-i-Rusije
Zavrtanje ruke Putinu
Za ljubav je potrebno dvoje, rekao je pre dva meseca Vladimir Putin, a juče je u Turskoj samo konstatovao da drugi partner nema želju da sarađuje, da je veza pukla i da je „Južni tok” završena priča.
Kao što nema vajde od jednostrane ljubavi tako smo čak i mi znali da od gasovoda nema ništa ako ga odbije Evropska unija. U toj priči je od početka bilo raznih klipova i dimnih bombi marke „Nabuko”, ali je EU tek proletos počela ozbiljnije da zateže, tražeći reviziju ugovora, da bi na kraju zabranili Bugarima da dovoze cevi. Šta im je stvarno smetalo saznali smo kad je zvanični Vašington poručio da se „odmah prekinu sklopljeni prljavi poslovi koji povećavaju zavisnost od jednog izvora snabdevanja energijom”.
Amerikanci su prvi shvatili opasnost od „Južnog toka”. Zamislite samo da je izgrađen i da se Evropljani greju. Onda bi Rusi komotno mogli da zavrnu ventil Ukrajini i tako „stabilizuju“ tamošnje stanje za dve-tri hladnije zime.
Zavrtanje ruke Putinu nije samo preko gasovoda i sankcijama. Moskva svoju moć dobrim delom crpi iz zemlje pa je za samo nekoliko meseci oborena cena nafte i tako smanjen dotok para u kremaljske riznice.
Ipak, prosto je neobično sa kakvim su ushićenjem neki u Srbiji dočekali Putinov ferman iz Stambola.
„Rusi nas još jednom izdadoše, Dinkić ispade vizionar, ovo je još jedan dokaz ispravne Čedine politike, džaba smo kisnuli na paradi”... javljali su botovi na mrežama. Kao da je „Južni tok” pravljen samo zbog Srbije i kao da su Rusi, a ne EU, prekinuli projekat. U tom virtuelnom likovanju bilo je svega - i političke taštine i voluntarizma i neznanja. A čini se da da tu ima i nekog iskonskog animoziteta prema Rusima.
Svako ima pravo na animozitete i simpatije, ali ono čega nema jeste ekonomska računica. Ne treba biti stručnjak pa zaključiti da bi „Južni tok” bio koristan za sve, a pogotovo za Bugarsku i Srbiju.
Ali koga briga za to, važna je politička mantra. Treba razvrgnuti sporazum o prodaji NIS-a, jer smo ga, eto, poklonili Rusima. NIS je prodat za 400 miliona plus dve milijarde za investicije. U rafinerije je uloženo znatno više od te sume, a država, iako vlasnik 49 odsto, dobija daleko više para nego kad je bio u celosti srpski.
To je računica koju ne priznaju oni koji smatraju da smo poklonili i monopol na naftu i tržište.
Pa zar nismo to uradili sa duvanom, šećerom, cementom, čelikom, a probali smo i sa bakrom i zlatom. I tu smo prodali tržište a nekima i zakonom garantovali monopol. Uostalom, zar dve trećine dućana u Srbiji ne drže Hrvati, Slovenci, Belgijanci? I? Dakle nije problem monopol. Problem je kada monopol imaju Rusi.
Da ne bude zabune, ne navijam ja za Ruse nego za nas. Kad su uvodili sankcije Rusiji na ovom mestu sam napisao da će najviše koristi imati Turci. Osim prostranog ruskog tržišta za njihovo povrće, sada dobijaju jeftiniji gas, dva skladišta i jedan gasovod...
A mi možemo i dalje da nastavimo da navijamo za Amere i Ruse. Naravno, u korist naše štete.
Kao što nema vajde od jednostrane ljubavi tako smo čak i mi znali da od gasovoda nema ništa ako ga odbije Evropska unija. U toj priči je od početka bilo raznih klipova i dimnih bombi marke „Nabuko”, ali je EU tek proletos počela ozbiljnije da zateže, tražeći reviziju ugovora, da bi na kraju zabranili Bugarima da dovoze cevi. Šta im je stvarno smetalo saznali smo kad je zvanični Vašington poručio da se „odmah prekinu sklopljeni prljavi poslovi koji povećavaju zavisnost od jednog izvora snabdevanja energijom”.
Amerikanci su prvi shvatili opasnost od „Južnog toka”. Zamislite samo da je izgrađen i da se Evropljani greju. Onda bi Rusi komotno mogli da zavrnu ventil Ukrajini i tako „stabilizuju“ tamošnje stanje za dve-tri hladnije zime.
Zavrtanje ruke Putinu nije samo preko gasovoda i sankcijama. Moskva svoju moć dobrim delom crpi iz zemlje pa je za samo nekoliko meseci oborena cena nafte i tako smanjen dotok para u kremaljske riznice.
Ipak, prosto je neobično sa kakvim su ushićenjem neki u Srbiji dočekali Putinov ferman iz Stambola.
„Rusi nas još jednom izdadoše, Dinkić ispade vizionar, ovo je još jedan dokaz ispravne Čedine politike, džaba smo kisnuli na paradi”... javljali su botovi na mrežama. Kao da je „Južni tok” pravljen samo zbog Srbije i kao da su Rusi, a ne EU, prekinuli projekat. U tom virtuelnom likovanju bilo je svega - i političke taštine i voluntarizma i neznanja. A čini se da da tu ima i nekog iskonskog animoziteta prema Rusima.
Svako ima pravo na animozitete i simpatije, ali ono čega nema jeste ekonomska računica. Ne treba biti stručnjak pa zaključiti da bi „Južni tok” bio koristan za sve, a pogotovo za Bugarsku i Srbiju.
Ali koga briga za to, važna je politička mantra. Treba razvrgnuti sporazum o prodaji NIS-a, jer smo ga, eto, poklonili Rusima. NIS je prodat za 400 miliona plus dve milijarde za investicije. U rafinerije je uloženo znatno više od te sume, a država, iako vlasnik 49 odsto, dobija daleko više para nego kad je bio u celosti srpski.
To je računica koju ne priznaju oni koji smatraju da smo poklonili i monopol na naftu i tržište.
Pa zar nismo to uradili sa duvanom, šećerom, cementom, čelikom, a probali smo i sa bakrom i zlatom. I tu smo prodali tržište a nekima i zakonom garantovali monopol. Uostalom, zar dve trećine dućana u Srbiji ne drže Hrvati, Slovenci, Belgijanci? I? Dakle nije problem monopol. Problem je kada monopol imaju Rusi.
Da ne bude zabune, ne navijam ja za Ruse nego za nas. Kad su uvodili sankcije Rusiji na ovom mestu sam napisao da će najviše koristi imati Turci. Osim prostranog ruskog tržišta za njihovo povrće, sada dobijaju jeftiniji gas, dva skladišta i jedan gasovod...
A mi možemo i dalje da nastavimo da navijamo za Amere i Ruse. Naravno, u korist naše štete.
objavljeno: 03.12.2014
http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Zavrtanje-ruke-Putinu.lt.html
Нема коментара:
Постави коментар