Vojnobezbednosna agencija (VBA), u saradnji sa tužilaštvom i vojnom policijom, privela je više osumnjičenih za krivična dela primanja i davanja mita i trgovine uticajem u sistemu odbrane. Zloupotrebe su se odnosile na, kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, rešavanje statusnih pitanja i zapošljavanja.
Trgovina uticajem je novije krivično delo, uvedeno 2009. godine, a do sada je u Srbiji podnet veoma mali broj krivičnih prijava, jer je reč o krivičnom delu koje je teško dokazivo, a pri tom obuhvata mnogo više od „obične” zloupotrebe službenog položaja.
Trgovina uticajem je zamenila ranije krivično delo protivzakonitog posredovanja, a ima mnogo sličnosti sa primanjem i davanjem mita.
Spada u krivična dela korupcije, a često se opisuje kao „kriminal belog okovratnika”. Izvršioci mogu biti ljudi na visokim položajima, koji imaju vlast i uticaj, tajkuni, direktori, pa i novinari. Zaprećena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora, a za teže oblike i do 10 godina zatvora. Potrebno je dokazati da je u radnjama osumnjičenog postojao proces u kome je on koristio svoju funkciju, društveni položaj ili uticaj da bi za nagradu ili neku drugu korist posredovao u tome da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja.
Na primer, kada se, pod uticajem nekog moćnog tajkuna, političara ili direktora, u postupku privatizacije favorizuje određeni kupac, kada se na konkursu za prijem u radni odnos daje prednost određenom kandidatu ili kada se „namešta” posao određenoj firmi, sve to može da bude trgovina uticajem.
Krivični zakonik propisao je četiri osnovna oblika ovog krivičnog dela. Prvi oblik trgovine uticajem se sastoji u zahtevanju ili primanju nagrade ili druge koristi za sebe ili drugog, neposredno ili preko trećeg lica, da se korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja, posreduje da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja.
Radnja izvršenja je zahtevanje ili primanje nagrade ili kakve druge koristi, što je moguće, kako za sebe tako i za drugog, a može se učiniti bilo neposredno, bilo posredstvom trećeg lica. Zahtevanje ili primanje nagrade ili kakve druge koristi se čini u cilju posredovanja da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja.
– Do posredovanja ne mora zaista i doći, dovoljno je da se primi, odnosno zahteva nagrada ili korist radi posredovanja, pa da već postoji krivično delo trgovine uticajem – kaže dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Drugi oblik krivičnog dela trgovine uticajem postoji kada se drugom licu neposredno ili preko trećeg lica obeća, ponudi ili da nagrada ili kakva druga korist, da korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja, posreduje da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja.Treći oblik krivičnog dela trgovine uticajem je najteži i on postoji – kada učinilac koristeći svoj službeni ili društveni položaj, stvarni ili pretpostavljeni uticaj, posreduje da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti. Za ovaj oblik trgovine uticajem propisana je kazna zatvora od jedne do osam godina.
Određen je i poseban teži oblik trgovine uticajem, koji postoji kada se za posredovanje zahteva ili primi nagrada ili neka druga korist. Za ovaj najteži oblik trgovine uticajem propisana je kazna zatvora od dve do deset godina.
Zanimljivo je i da zakon govori o „pretpostavljenom uticaju”, jer učinilac ovog krivičnog dela ne mora i stvarno imati uticaj, već može da se „posluži” uticajem za koji drugi samo pretpostavljaju da ga ima.
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Trgovina-uticajem-se-strogo-kaznjava-ali-tesko-dokazuje.lt.html
Нема коментара:
Постави коментар