I pored propisa, politički uticaj je i dalje presudan, ne samo kod izbora rukovodilaca u javnom sektoru, već i
Korupcija je jedan od razloga zbog kojih smo podeljeni na siromašnu većinu i bogatu manjinu, rekao je Aleksandar Vučić povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, koji je ustanovila Generalna skupština UN, jer je 9. decembra 2003. godine počelo potpisivanje Konvencije UN protiv korupcije.
Ocenjujući da je korupcija u proteklih 20 godina uništila srpsko društvo, premijer je rekao da suština borbe protiv korupcije treba da bude nulta tolerancija, kako bi se kod naroda stvorila percepcija da je kažnjivo nekoga podmititi, i da u ostvarenju tog cilja treba da učestvuju svi državni organi i institucije i celo društvo.
Premijer je podsetio da je doneta strategija za borbu protiv korupcije, kao i akcioni plan, da je usvojen zakon o zaštiti uzbunjivača i da se rezultati u primeni zakona tek očekuju.
Da je korupciju teško iskoreniti i da, posle prošlogodišnjeg napretka, Srbija ove godine beleži blagi pad, objavio je Transparensi internešenel. Srbija ove godine zauzima zauzima 78. mesto na tabeli od 175 država, dok je prošle godine bila na 72. mestu među 177 zemalja.
Transparentnost ocenjuje da ovaj rezultat Srbiju svrstava među zemlje s veoma rasprostranjenom korupcijom, i da to pokazuje da prošlogodišnji napredak nije dovoljno iskorišćen kao podsticaj da se sprovedu reforme koje bi omogućile sistematično suzbijanje korupcije.
Iako su mnogi zakoni u proteklih 11 godina usklađeni s Konvencijom, ostalo je mnogo posla, od sistema zapošljavanja i napredovanja u mnogim delovima javnog sektora, koji nije u potpunosti zasnovan na objektivnim kriterijumima, do zaštite lica koja prijavljuju činjenice u vezi s korupcijom.
I pored propisa, politički uticaj je i dalje presudan, ne samo kod izbora rukovodilaca u javnom sektoru, već i kod mnogih nosilaca profesionalnih ovlašćenja a sumnje na partijsko zapošljavanje i dalje su neispitane, ocenjuje TS. U Srbiji nema propisa o lobiranju, nedovoljno je javnih rasprava o novim zakonima, a u Krivični zakonik još nije uvedeno delo nezakonito bogaćenje.
Ni sumnje u vezi s izvorima finansiranja izborne kampanje, zloupotrebom javnih resursa i kupovinom glasova iz 2012. i 2014. nisu dobile sudski epilog. A upravo se stranke terete za veliku korupciju.
Poslednje istraživanje BIRODI-ja, u kojem je učestvovalo 15 stranaka, pokazuje da bi stranke ušle u borbu protiv partijske korupcije uz dva uslova: da ne budu prve i da sebi ne uskrate koruptivnu dobit. Pored toga, samo SNS ima Savet za borbu protiv korupcije, a DS Etički odbor, koji nadzire rad stranačkih funkcionera.
Programski direktor TS-a Nemanja Nenadić kaže da i u drugim zemljama postoje problemi vezani za delovanje političkih stranaka, i da borba protiv korupcije mora da se vodi na tri fronta.
„Prvi podrazumeva konstantno smanjivanje upliva stranaka i poštovanje zakona o javnim preduzećima, u kojima sve zavisi od političke odluke. Drugi je donošenje zakona o lobiranju i treći se odnosi na finansiranje stranaka koje se mora kontrolisati. Pozitivno je to što Državna revizorska institucija treba da krene s radom od naredne godine.”
Vladimir Vuletić, sociolog, potvrđuje da, dok su stranke jače od države, neće biti ništa od borbe protiv korupcije.
„Kod nas je to priča od Karađorđa i provlači se kao nit kroz sve vlade. I komunistička partija je bila jača od države. Partije bi trebalo da kontrolišu da državni službenici ne budu korumpirani, ali u praksi nije tako. Manji problem predstavljaju lekari ili nastavnici, iako to svakodnevno nervira građane. Korupcije ima svuda, ali ona krupna, koja više košta građane, kao što je, na primer, dobijanje poslova, najčešće ostaje neotkrivena. Protiv korupcije bi, pre svega, trebalo da se bore država i nezavisne državne institucije, od kojih su neke efikasne i suzbijaju korupciju, ali, nažalost, kod nas su revizori pod uticajem stranaka. I tako sve ide u krug.”
Vuletić kaže da je teže kontrolisati korupciju kad je vlast u rukama jedne stranke i da je i sud pod uticajem politike. On zaključuje da korupcija nikad neće biti iskorenjena, ali je treba svesti na meru koja neće iritirati građane i koja ih neće demotivisati, na primer, pri dobijanju posla.
„Partije su bure bez dna, potreban im je novac i korupcija im se isplati jer je to veća šansa da ostanu na vlasti. Mnogi iz stare vlasti ućutali su se baš zbog korupcije. Dok su na vlasti partije misle da će tu ostati doveka, a onda, zbog korupcije, ne smeju da padnu s vlasti.”
Ocenjujući da je korupcija u proteklih 20 godina uništila srpsko društvo, premijer je rekao da suština borbe protiv korupcije treba da bude nulta tolerancija, kako bi se kod naroda stvorila percepcija da je kažnjivo nekoga podmititi, i da u ostvarenju tog cilja treba da učestvuju svi državni organi i institucije i celo društvo.
Premijer je podsetio da je doneta strategija za borbu protiv korupcije, kao i akcioni plan, da je usvojen zakon o zaštiti uzbunjivača i da se rezultati u primeni zakona tek očekuju.
Da je korupciju teško iskoreniti i da, posle prošlogodišnjeg napretka, Srbija ove godine beleži blagi pad, objavio je Transparensi internešenel. Srbija ove godine zauzima zauzima 78. mesto na tabeli od 175 država, dok je prošle godine bila na 72. mestu među 177 zemalja.
Transparentnost ocenjuje da ovaj rezultat Srbiju svrstava među zemlje s veoma rasprostranjenom korupcijom, i da to pokazuje da prošlogodišnji napredak nije dovoljno iskorišćen kao podsticaj da se sprovedu reforme koje bi omogućile sistematično suzbijanje korupcije.
Iako su mnogi zakoni u proteklih 11 godina usklađeni s Konvencijom, ostalo je mnogo posla, od sistema zapošljavanja i napredovanja u mnogim delovima javnog sektora, koji nije u potpunosti zasnovan na objektivnim kriterijumima, do zaštite lica koja prijavljuju činjenice u vezi s korupcijom.
I pored propisa, politički uticaj je i dalje presudan, ne samo kod izbora rukovodilaca u javnom sektoru, već i kod mnogih nosilaca profesionalnih ovlašćenja a sumnje na partijsko zapošljavanje i dalje su neispitane, ocenjuje TS. U Srbiji nema propisa o lobiranju, nedovoljno je javnih rasprava o novim zakonima, a u Krivični zakonik još nije uvedeno delo nezakonito bogaćenje.
Ni sumnje u vezi s izvorima finansiranja izborne kampanje, zloupotrebom javnih resursa i kupovinom glasova iz 2012. i 2014. nisu dobile sudski epilog. A upravo se stranke terete za veliku korupciju.
Poslednje istraživanje BIRODI-ja, u kojem je učestvovalo 15 stranaka, pokazuje da bi stranke ušle u borbu protiv partijske korupcije uz dva uslova: da ne budu prve i da sebi ne uskrate koruptivnu dobit. Pored toga, samo SNS ima Savet za borbu protiv korupcije, a DS Etički odbor, koji nadzire rad stranačkih funkcionera.
Programski direktor TS-a Nemanja Nenadić kaže da i u drugim zemljama postoje problemi vezani za delovanje političkih stranaka, i da borba protiv korupcije mora da se vodi na tri fronta.
„Prvi podrazumeva konstantno smanjivanje upliva stranaka i poštovanje zakona o javnim preduzećima, u kojima sve zavisi od političke odluke. Drugi je donošenje zakona o lobiranju i treći se odnosi na finansiranje stranaka koje se mora kontrolisati. Pozitivno je to što Državna revizorska institucija treba da krene s radom od naredne godine.”
Vladimir Vuletić, sociolog, potvrđuje da, dok su stranke jače od države, neće biti ništa od borbe protiv korupcije.
„Kod nas je to priča od Karađorđa i provlači se kao nit kroz sve vlade. I komunistička partija je bila jača od države. Partije bi trebalo da kontrolišu da državni službenici ne budu korumpirani, ali u praksi nije tako. Manji problem predstavljaju lekari ili nastavnici, iako to svakodnevno nervira građane. Korupcije ima svuda, ali ona krupna, koja više košta građane, kao što je, na primer, dobijanje poslova, najčešće ostaje neotkrivena. Protiv korupcije bi, pre svega, trebalo da se bore država i nezavisne državne institucije, od kojih su neke efikasne i suzbijaju korupciju, ali, nažalost, kod nas su revizori pod uticajem stranaka. I tako sve ide u krug.”
Vuletić kaže da je teže kontrolisati korupciju kad je vlast u rukama jedne stranke i da je i sud pod uticajem politike. On zaključuje da korupcija nikad neće biti iskorenjena, ali je treba svesti na meru koja neće iritirati građane i koja ih neće demotivisati, na primer, pri dobijanju posla.
„Partije su bure bez dna, potreban im je novac i korupcija im se isplati jer je to veća šansa da ostanu na vlasti. Mnogi iz stare vlasti ućutali su se baš zbog korupcije. Dok su na vlasti partije misle da će tu ostati doveka, a onda, zbog korupcije, ne smeju da padnu s vlasti.”
Нема коментара:
Постави коментар