Još nije poznato ko je sve pomagao Miroslavu Bogićeviću, vlasniku koncerna „Farmakom MB” da dobija kredite iz banaka za koje se tvrdi da su nenaplativi. Ranije se javno pričalo da je Bogićević imao političku podršku koja mu je omogućavala da dobija novac iz srpskih banaka, ali nijedno konkretno ime nije spomenuto.
Sada se priča i o Bogićevićevim vezama u istražnim organima koji su mu pomagali da izbegne istrage u kojima se u prethodnih nekoliko godina pojavljivalo njegovo ime. U tom kontekstu, kao što smo juče objavili, spominje se Milorad Veljović, direktor policije, čiji je sin bio zaposlen do 31. marta ove godine u „Farmakomu MB”. Veljović je potvrdio da mu je sin radio u toj firmi, ali je demantovao da je imao ikakve veze sa zaštitom Bogićevića.
Ipak, redakcija „Politike” juče je dobila informaciju o tome kako se činjenica da je Veljovićev sin radio u „Farmakomu” koristila na nižem policijskom i tužilačkom nivou.
Sagovornici našeg lista prepričavaju da je svojevremeno Uprava kriminalističke policije prebacila predmet o eventualnim zloupotrebama prilikom eskonta menica koncerna „Farmakom MB” na nižu instancu. Predmet o sumnjama da su rukovodioci „Farmakoma” u dogovoru sa pojedinim službenicima banaka u državnom vlasništvu naneli štetu Privrednoj banci, Čačanskoj i Univerzal banci, dodeljen je Višem tužilaštvu u Šapcu.
Naši sagovornici, pravnici po struci, tvrde da je provera tih sumnji mogla da se podvede pod nadležnost Specijalnog tužilaštva.
Kad je već taj predmet spušten na nižu instancu, nadležni tužilac iz Šapca uputio je lokalnoj policiji zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja. Sagovornik našeg lista prenosi da su, čim se to desilo, u Više tužilaštvo došla dvojica istaknutih lokalnih policajaca. Tvrdi se da su tužiocima ukazali da je sin direktora Veljovića zaposlen u „Farmakomu”, te da nije poželjno raditi na prikupljanju informacija o pomenutim eventualnim zloupotrebama Bogićevića.
Od tada, Više tužilaštvo u Šapcu više nije od šabačke policije dobijalo informacije za taj predmet, niti su ta dvojica policajaca na bilo koji način opravdala takvo ponašanje.
Sagovornici „Politike” tvrde da te događaje ne otkrivaju kao nužni dokaz da je Veljović pružio zaštitu Bogićeviću i uticao na policajce da se tako ponašaju ili da se predmet spusti sa višeg na niži nivo, već samo kao primer kako se koristila činjenica da je Veljovićev sin zaposlen u „Farmakomu”.
Za komentar nismo uspeli da dobijemo ni Zorana Obradovića, višeg tužioca u Šapcu koji je, rečeno nam je, bio na službenom putu.
Uprkos pokušajima, nismo uspeli da dođemo ni do dvojice policajaca (čiji je identitet poznat redakciji) koji su u Višem tužilaštvu ukazivali na Veljovićevog sina.
Osim ovog, sagovornici „Politike” tvrde da se povezanost policije sa Bogićevićem pokazala u toku 2010–2011. godine kada je između Direkcije policije i „Farmakoma MB” potpisan Ugovor o zakupu prostorija za potrebe policije u Šapcu.
Ugovor o zakupu prostorija od 700 kvadrata u Ulici gospodar Jevremovoj 2, potpisan je na 10 godina. Zakup prostorija je ustupljen na besplatno korišćenje, uz obavezu policije u Šapcu da umesto „Farmakoma” plaća režijske troškove.
Nakon potpisivanja Ugovora o zakupu, pripadnici Sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova MUP-a Srbije, obišli su prostorije i konstatovali da bi za adaptaciju trebalo izdvojiti 10 miliona dinara. Objekat je, drugim rečima, bio potpuno nefunkcionalan i neupotrebljiv.
Kasnije je konstatovano da MUP nije u mogućnosti da izdvoji 10 miliona dinara, zbog čega nikada policija u Šapcu nije počela da koristi prostor iznajmljen od „Farmakoma”. Uprkos tome, policija ima obavezu da do isteka ugovora, dakle 10 godina, plaća režimske troškove ovoj firmi.
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Policijski-krediti-Miroslava-Bogicevica.lt.html
Нема коментара:
Постави коментар