Mito najčešće plaćaju velike kompanije uz znanje uprave

Mito uglavnom plaćaju velike kompanije, obično sa znanjem svog rukovodstva, pokazala je nova analiza Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o troškovima mita i korupcije u međunarodnom poslovanju.

Mito se češće daje i prima u razvijenim nego u zemljama u razvoju a uglavnom se nudi kako bi se dobili ugovori o javnim nabavkama.


Najčešće se podmićuju zaposleni u državnim preduzećima i na carini, ali se mito daje i šefovima država i ministrima. U većinu slučajeva podmićivanja umešani su posrednici.


Vrednost mita u slučajevima koje je analizirao OECD dostiže u proseku 10,9% ukupne vrednosti transakcija i 34,5% profita, što odgovara sumi od 13,8 miliona dolara po podmićivanju, objavio je 2. decembra OECD.

Međutim, s obzirom na kompleksnost i skrivenu prirodu koruptivnih transakcija, ta vrednost bez sumnje predstavlja samo "vrh ledenog brega", upozorili su iz OECD.

Mito se uglavnom plaća da bi se dobio ugovor od državne ili kompanije pod kontrolom države u razvijenim zemljama, dok je u zemljama u razvoju to ređi slučaj, i većina davalaca i primalaca mita je iz bogatih zemalja.

Izveštaj o mitu u međunarodnom poslovanju zasnovan je na analizi više od 400 slučajeva zabeleženih širom sveta u kojima su kompanije ili pojedinci iz 41 zemlje potpisnice Konvencije OECD o borbi protiv podmićivanja bili umešani u podmićivanje.

Ti slučajevi zabeležni su od februara 1999, kada je Konvencija stupila na snagu, do juna 2014. godine.

Gotovo dve trećine slučajeva podmićivanja registrovano je u samo četiri sektora - ekstraktivnoj industriji (19%), građevinarstvu (15%), transportu i skladištenju (15%) i sektoru informacija i komunikacija (10%).

Mito se obećava, nudi ili daje najčešće zaposlenima u državnim preduzećima (u 27% slučajeva), carinskim službama (11%), zaposlenima u zdravstvu (7%) i vojnim zvaničnicima (6%).

Šefovi država i ministri, kako je pokazao izveštaj OECD, bili su potkupljeni u 5% slučajeva ali su dobili 11% ukupnog mita.

U većini slučajeva mito je dat da bi se dobio ugovor o javnim nabavkama (57%) a sledi mito za dozvolu u carinskoj proceduri (12%). Kod 6% slučajeva mito je dat za dobijanje preferencijalnog poreskog tretmana.

"Korupcija potkopava rast i razvoj. Korumpirani moraju da budu izvedeni pred lice pravde", istakao je generalni sekretar OECD Angel Gurija (Gurria).

Gurija je rekao i da sprečavanje poslovnog kriminala mora da bude u središtu korporativnog upravljanja.

"Istovremeno javne nabavke moraju da budu sinonim za integritet, transparentnost i odgovornost", kazao je prvi čovek OECD.

Izveštaj je pokazao i da je vreme potrebno da se slučaj podmićivanja zaključi produžen sa u proseku dve godine za slučajeve zaključene 1999. na sedam godina danas.

To je možda posledica veće sofisticarenosti potkupljivača, kompleksnosti agencija za istraživanje korupcije u više zemalja ili činjenice da su kompanije i pojedinci manje spremni da zaključe dogovor nego ranije, naveo je OECD.

U 41% slučajeva zaposleni na nivou uprave platili su ili odobrili mito dok su direktori kompanija bili umešani u 12% slučajeva podmićivanja.

Istovremeno se u tri od četiri slučaja podmićivanja u međunarodnom poslovanju bili umešani posrednici i to u 41% slučajeva lokalni agenti prodaje ili distributeri a u 35% filijale kompanija ili kompanije iz poreskih rajeva.

OECD u izveštaju zaključuje da vlade širom sveta treba da pooštre sankcije za podmićivanje i pojačaju zaštitu uzbunjivača.

Često korišćenje posrednika takođe ukazuje na potrebu da se "dublje" i efikasnije kontrolišu korporativni programi a direktori kompanija treba da budu primer u borbi protiv korupcije u međunarodnom poslovanju, poručio je OECD.

Izvor: EurActiv.rs

http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/8112-mito-najee-plaaju-velike-kompanije-uz-znanje-uprave-.html