Pre svega su očekivanja bila vezana za ekonomski podsticaj. Sad su već obe zemlje gubitnice. Bugarska naročito. Jer, to je naredni debakl posle neuspeha naftovoda Burgas - Aleksandropulis i nuklearne elektrane „Belene“ na Dunavu.
Tako je konačno propala ideja bivšeg predsednika G. Prvanova da se Bugarska pretvori u regionalni energetski centar na Balkanu. Takav će centar najverovatnije postati Turska. Obustavljanje izgradnje „Južnog toka“ s ruske strane pretvorilo se u svojevrsnu sankciju bugarskim ambicijama u energetici.
Poznati međunarodni „ekspert tranzicije“ Ivan Krstev procenio je iz Beča da su Mađarska i Srbija, koje su „‘Južni tok’ podigle kao svoju zastavu“, najveće gubitnice, jer osim što nisu dobile gas, izgubile su i poverenje Evropske unije, dok Bugarska takođe nije dobila gas, ali je dobila poverenje Brisela. Jer, smatra on, ne bi se našla bugarska vlada koja bi podržala „Južni tok“ ukoliko bi njegova cena bila konfrontacija s EU. To je, naravno, u postojećem ekonomskom stanju zemlje i sa sadašnjim životnim standardom Bugara veoma slaba uteha.
U uslovima sveobuhvatne rusofobije koju raspiruju politička desnica i neoliberalni krugovi nevladinog sektora, predsednik desnocentrističke vlade Bojko Borisov nije podlegao antiruskom govoru njegovih koalicionih partnera iz Reformskog bloka i Patriotskog fronta, iako njegova vlada podržava sankcije protiv Rusije.
U poređenju s Krstevom, jedan marginalni domaći „ekspert tranzicije“ je u Putinovom potezu u Ankari čak video pritisak s dalekosežnim ciljem da vlast u Sofiji uzmu proruske snage! Ne fale nam ni medijske spekulacije da je i iznenadni nestanak bivšeg šefa kontraobaveštajne službe DANS -Petka Sertova, koga i domaća policija i Interpol traže, maltene u nekakvoj vezi s „Južnim tokom“ i Rusijom.
A zapravo, „Južni tok“ nikada nije ni bio stvarni bugarski prioritet. Naročito ne sadašnjeg premijera Borisova. On je još 2009. u toku predizborne kampanje koja je dovela njegov GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske) na vlast, obećavao glasačima da će zaustaviti tri ruska energetska projekta. Kasnije je ovaj stav bio taktički prilagođen balansu između EU i Rusije, povezujući izgradnju „Južnog toka“ s nadom da će Evropska komisija napraviti neki kompromis u vezi s Trećim energetskim paketom, ostavljajući sva punomoćja Briselu da pregovara o projektu s Rusima.
Ali, izgleda da ipak nada zaista umire poslednja, ako je suditi po pismu od 12. decembra, koje je Vlada Bugarske uputila Evropskoj komisiji, a koje sadrži zvanični predlog o izgradnji distribucionog gasnog centra (tzv. hab, od engl. Hub - centar, središte, pupak) na teritoriji zemlje. Potpredsedniku EK za Energetski savez, Marošu Šefkoviču, predloženo je da se na lokaciji gde bi izlazila cev „Južnog toka“ u Varni, na Crnom moru, izgradi uz pomoć EU zajednički distribucioni centar za zemlje članice EU u regionu - Bugarsku, Grčku, Rumuniju, Mađarsku, Hrvatsku i Sloveniju, a preko njih za zemlje centralne i zapadne Evrope, kao i takođe za Srbiju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i dr.
Prema zagovornicima novog projekta, ovakav centar mogao bi da računa istovremeno na ruski gas i na gas sa nalazišta u Kaspijskom moru i Istočnom Mediteranu, preko interkonektora sa Grčkom i Turskom.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:525093-Marko-Markov-Brisel-preci-od-ruskog-gasa
Нема коментара:
Постави коментар