Барајевски функционери десет пута скупљи од новобеоградских

Најскупљи функционери у Београду налазе се на челу Барајева, једне од најсиромашнијих општина у главном граду. Становници Барајева, њих 25.000, плаћају месечно својих 14 општинских функционера чак 1.307.771 динар, што је по глави становника десет пута више него што на Новом Београду, једној од најбогатијих београдских општина, показало је истраживање Пиштаљке.

Пиштаљка је дошла до податка да је на плате 170 функционера београдских општина у јуну 2014. потрошено 16.399.076 динара, што је 365 просечних плата у Србији.
У 12 градских општина: Барајеву, Новом Београду, Старом Граду, Врачару, Звездари, Вождовцу, Лазаревцу, Младеновцу, Чукарици, Земуну, Раковици и Гроцкој на плате функционера, које су и до три пута веће од просечних, само у првој половини 2014. године из општинских каса исплаћено је 98.486.688 динара. Већина ових општина је у губитку.

Највише новца за плате функционера у овом периоду потрошено је у Гроцкој, више од десет

милиона динара. Ниједан функционер у овој општини не прима мање од 100.000 динара, а за председника општине Стефана Дилберовића (СНС) и чланицу општинског већа Бојану Пауновић (СНС) плате од 113.000, односно 102.000 динара су и почетне плате, с обзиром на то да никада пре доласка на највише општинске функције нису радили.

Функционери из Гроцке су други на листи најскупљих у Београду, одмах иза барајевских, јер их сваки од 75.000 становника месечно плаћа по 24 динара. Друго место деле са Лазаревцем у ком се плате не смањују без обзира на рекордан дефицит од више од 200 милиона динара.


Најскупље општинско руководство у престоници, руководство општине Барајево, по свој прилици ће још више коштати грађане, с обзиром на то да троше више него што општина приходује. Наиме, према подацима из Информатора ове општине, за првих шест месеци 2014. Барајево је потрошило 186 милиона динара што је за 42 милиона више од укупних средстава којима је општина располагала у овом периоду и које је приходовала из буџета. Овај губитак се може надокнадити распродајом имовине, задуживањем или повећањем намета – сваки од ових начина директно ће коштати грађане.

Дефицит се може решити и ако општина смањи своје трошкове – али то је могуће само ако функционери, које предводе председница општине Бранка Савић из Демократске странке и председник Скупштине општине Саша Костић из Српске напредне странке, себи смање плате. С обзиром на то да у општини која је у губитку, више од половине укупних трошкова „отпада“ на плате 14 највиших функционера и још 95 запослених у општинској управи – мало је вероватно да ће се то и десити.

Случај Барајева још једном показује да најсиромашније општине у Србији плаћају своје функционере, који их воде у банкрот, много више него што своје функционере плаћају неке од најбогатијих општина у земљи. Општина Барајево је у првој половини 2014. године на плате Савићеве, Костића, њихових заменика, начелника општинске управе Тихомира Јелића (ДС) и још девет функционера  потрошила укупно 7.846.626 динара, показују исплатни листићи које је Пиштаљка добила од општине. Када се овај износ подели са бројем становника у Барајеву, добијамо да сваки становник месечно даје 52 динара само за плате функционера.

У једној од најбогатијих општина у граду, Новом Београду, где издвајају десет пута мање за плате својих функционера и где је просечна плата за 22 хиљаде динара већа од просечне плате у Барајеву, сваког становника локални функционери месечно коштају само пет динара месечно.

није једина општина у губитку која не штеди на платама функционера у Београду. Општина Стари Град, из које долази најплаћенији функционер у Београду, заменик председника општине Дејан Стефановић (СПС) има дефицит од 28,5 милиона динара. Стефановић са платом од 133.438 динара плаћенији је и свог претпостављеног Дејана Ковачевића (ДС) којег грађани плаћају 126.294 динара. Сваког мештанина те општине њих двојица и још 12 функционера коштају 16 динара месечно.

У Закону о главном граду у члану 6 наводи се да се градске општине оснивају „ради ефикаснијег и економичнијег обављања одређених надлежности града“. Неке од надлежности које је град пребацио на општине су изградња споредних путева, решавање комуналних и еколошких проблема, одржавање вртића и основних школа – међутим питање је колико за ове послове остане новца у касама градских општина када се одбију губици које праве и трошкови за запослене. А ако не врше послове због којих су основане, њихова основна сврха, изгледа остаје удомљавање партијских кадрова у администрацији која живи на леђима обичних грађана.

http://pistaljka.rs/home/read/477