Последњих се месеци пуно говорило о отварању првих преговарачких поглавља са Европском унијом „до краја године”, али на крају Србија на децембарском самиту ипак није од ЕУ добила зелено светло, већ је све пролонгирано за пролеће.
– Пречесто смо имали најављиване велике помаке, да се на крају ништа не би десило. И то је међу главним узроцима пада подршке грађана европским интеграцијама. Велика одговорност је стога на онима који подижу очекивања, јер се због неиспуњења тих очекивања грађани осећају уцењеним. пошто се по правилу кривица тражи у некаквим наводним новим условима ЕУ – каже за „Дневник” председница Европског покрета у Србији Маја Бобић.
С друге стране, додаје наша саговорница, чињеница је и то да је Европска унија ипак могла да отвори неко од поглавља са Србијом.
– Када је, рецимо, у питању поглавље 35, које се односи на Косово, већ смо прилично у заостатку када је у питању спровођење Бриселског споразума и ово одлагање од неколико месеци неће суштински ништа донети, осим што ће можда бити одржан неки састанак на високом политичком нивоу између Београда и Приштине. Није, дакле, било нужно кочити процес одмах на почетку. Ако сви заједно желимо неке корените промене, онда је много боље да смо у процесу него у ишчекивању тог процеса.
Преседница Европског покрета поновила је да се пред Србијом суштински нису нашли никакви нови задаци, али да међународне околности сада стављају у фокус и нека питања која можда раније нису била толико доминантна.
– У процесу приступања 2004. године, када је ЕУ проширена за десет држава, па чак и у случају Хрватске, поглавље које се односило на усаглашавање спољне политике било је практично протоколарно. У међувремено се пуно тога догодило, ескалирао је конфликт у Украјини, заоштрени су односи ЕУ и Русије, и питање спољне политике ођедном је постало изузетно важно. Дакле, када је реч о самом захтеву за усаглашавање спољне политике, ништа није другачије – промениле су се међународне околности, а уз то имате и специфичну позицију саме Србије, која покушава да балансира између Москве и Брисела.
Маја Бобић упозорава да управо такво балансирање код неких чланица ЕУ изазива повећано неповерење.
– Није згорег подсетити на то да Србија генерално, дакле и мимо односа са Русијом, није имала претерано стабилну и добру позицију – напротив, на њу се често гледало са подозрењем. И то је имиy који смо покушавали да мењамо управо кроз процес приступања ЕУ. Али одређена доза бојазни и даље постоји, тим пре што постоје и подаци који убеђују грађане ЕУ да Србија баш и није искрена на том европском путу. Илустрације ради, тешко да Европљани могу бити благонаклони према тешкој заблуди грађана Србије да је Русија убедљиво највећи билатерални донатор, далеко испред чланица ЕУ. А када томе додате затегнуте односе Брисела и Москве, те прилично негативну кампању – резултат је да се доживљавамо као неко ко није нарочито кредибилан партнер.
Саговорница „Дневника” упозорава да смо, нажалост, често и сами, свесно или несвесно, доприносили развијању такве перцепције о нама у ЕУ.
– Сетимо се само да смо, када је Европска унија уводила санкције Русији, навелико расправљали о томе како је то прилика за Србију. На крају се дошло дотле да нам је ЕУ упутила ед-мемоар којим нас је упозорила да не користимо ту позицију, односно у којем се од Владе Србије тражило да се уздржи од мера којима би циљ био проширење српског удела у извозу на руско тржиште на рачун извоза земаља Уније. Једноставно, морамо водити рачуна да не правимо такве грешке у корацима, јер оне никако не доприносе кредибилитету Србије у очима ЕУ. А нама ће итекако бити потребна подршка сваке чланице Уније, с тим да би било идеално, мада и јако тешко достижно, да добијемо и подршку грађана тих 28 држава.
Мирослав Стајић
http://www.dnevnik.rs/politika/bobic-nema-novih-uslova-eu-nove-su-samo-okolnosti
Нема коментара:
Постави коментар