Хоћемо, колико је могуће, да подржимо Србе у Албанији, који немају ни школе, ни средства
информисања на матичном језику, и да покушамо да им помогнемо, и код српских и албанских власти, објашњава у разговору за „Дневник“ председник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Јанко Веселиновић пред одлазак у Албанију .
Трочлана парламентарна делагација, у којој су и чланови Одбора Александар Чотрић и Милан Ђурица до 4. децембра ће у Тирани по први пут разговарати са представницима парламента Албаније о неким отвореним питањима положаја Срба, састаће се с представницима српских удружења, а посета ће бити и у знаку захетва које је Брисел ставио пред парламенте региона у процесу придруживања ЕУ.
* Који је значај предстојеће посете Скупштине Албаније?
- На почетку свог мандата Одбор за дијаспору проценио је да је положај Срба у Албанији веома специфичан и да завређује озбиљну пажњу матичне државе, тако да смо планирали ову нашу прву посету. Међутим, одлагало се због проблема који су настали у односу две земље. Ова посета, која долази након сусрета између премијера Србије и премијера Албаније, и свега онога што се дешавало, може значити релаксирање односа између две земље, у оном сегменту који парламентарна дипломатија може бити сензибилнија у односу на класичну дипломатију. У том смислу, сусрети које ћемо имати у Скупштини Албаније, са посланичком групом пријатељства са Србијом, са представницима министарства образовања и министарства спорта, потом и са представницима Савета за мањине, али и њиховим државним Омбудсманом, као и други сусрети, могу значити један искорак ка бољим односима.
* Колико је ова активност парламента заправо део његове улоге у европским интеграцијама?
- Свакако да без добрих односа између земаља на западном Балкану и да појединачни пут земаља према ЕУ неће бити лак. Рекао бих да ће чак бити немогућ, и у том смислу, веома је битно да представници земаља западног Балкана, учине колико могу, како би успоставили што боље односе са својим суседима. Однос између српског и албанског народа и јесу, на неки начин, кључ добрих односа на Балкану, јер су то практично и два најмногољуднија народа на овим просторима, чији представници живе и у Србији и у Албанији, па и у Македонији. Дакле, ти народи се преплићу, па поштовање мањинских права и пре свега међусобна сарадња на успостављању добрих односа, представљају кључ за прикључења ЕУ
* Очекујете ли побољшање положаја српске мањине?
- Главни циљ наше посете јесте да сагледамо положај српске мањине у Албанији, имајући у виду да је он специфичан из више разлога. Пре свега, не зна се тачан број Срба који живи у Албанији, јер на попису становништва 2011. године, нису хтели да учествују пошто су сматрали су да се обавља мимо међународних конвенција. Проблем је и у чињеници што Срби у Албанији немају школе на матичном језику, нити средства информисања. Дакле, мањинска права су у великој мери субституисана, и на нама је да кроз разговоре са представницима власти у Албанији направимо мале помаке, јер није реално очекивати велике. Срби у Албанији истичу потребу за српским језиком и за лакшим добијањем држављанства, као и да се њихова деца школују у Србији, на српском, и да се онда врате у Албанију и наставе да негују свој језик. То су неке ствари које могу релативно лако да се ураде и да дођемо до неког следећег корака, где би решавали нека озбиљнија питања, надајући се и бољим односима између Србије и Албаније. Зато ћемо овом приликом посетити Србе који живе у Драчу и околини Тиране. Удружења Срба, на којима почива заштита српског идентитета, Јединство”, “Морача – Розафа” и “Свети Јован Владимир”. Она организују и учења матерњег језика у својим приватним кућама и својим средствима, као у неким давним временима. Хоћемо, колико је могуће, да им дамо подршку, и да покушамо да им помогнемо, и код српских и албанских власти. У сваком случају не желимо да им одмогнемо, па нећемо отварати теме које не можемо да затворимо.
* Могу ли се догодити провокације?
- Не очекујем. Наиме, ми са своје стране, на било који начин, нећемо дати повода за то, јер сматрам да националне мањине у Србији и Албанији, можда то изгледа сада далеко, може да буде мост сарадња између ове две државе, а никако разлог за спорове. У том смислу ми ћемо дати свој допринос да ово буде почетак неких бољих односа, макар када су у питању парламентарци из ове две државе.
В. Ђуричић
Венац и пошта српским борцима
Боравак ће представници републичке Скупштине искористити и да у Тирани положи венац у цркви Свете Тројице на споменик палим родољубима и борцима, погинулим на територији Албаније у Првом Светском рату.
http://www.dnevnik.rs/politika/janko-veselinovic-relaksacija-odnosa-u-duhu-eu
информисања на матичном језику, и да покушамо да им помогнемо, и код српских и албанских власти, објашњава у разговору за „Дневник“ председник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Јанко Веселиновић пред одлазак у Албанију .
Трочлана парламентарна делагација, у којој су и чланови Одбора Александар Чотрић и Милан Ђурица до 4. децембра ће у Тирани по први пут разговарати са представницима парламента Албаније о неким отвореним питањима положаја Срба, састаће се с представницима српских удружења, а посета ће бити и у знаку захетва које је Брисел ставио пред парламенте региона у процесу придруживања ЕУ.
* Који је значај предстојеће посете Скупштине Албаније?
- На почетку свог мандата Одбор за дијаспору проценио је да је положај Срба у Албанији веома специфичан и да завређује озбиљну пажњу матичне државе, тако да смо планирали ову нашу прву посету. Међутим, одлагало се због проблема који су настали у односу две земље. Ова посета, која долази након сусрета између премијера Србије и премијера Албаније, и свега онога што се дешавало, може значити релаксирање односа између две земље, у оном сегменту који парламентарна дипломатија може бити сензибилнија у односу на класичну дипломатију. У том смислу, сусрети које ћемо имати у Скупштини Албаније, са посланичком групом пријатељства са Србијом, са представницима министарства образовања и министарства спорта, потом и са представницима Савета за мањине, али и њиховим државним Омбудсманом, као и други сусрети, могу значити један искорак ка бољим односима.
* Колико је ова активност парламента заправо део његове улоге у европским интеграцијама?
- Свакако да без добрих односа између земаља на западном Балкану и да појединачни пут земаља према ЕУ неће бити лак. Рекао бих да ће чак бити немогућ, и у том смислу, веома је битно да представници земаља западног Балкана, учине колико могу, како би успоставили што боље односе са својим суседима. Однос између српског и албанског народа и јесу, на неки начин, кључ добрих односа на Балкану, јер су то практично и два најмногољуднија народа на овим просторима, чији представници живе и у Србији и у Албанији, па и у Македонији. Дакле, ти народи се преплићу, па поштовање мањинских права и пре свега међусобна сарадња на успостављању добрих односа, представљају кључ за прикључења ЕУ
* Очекујете ли побољшање положаја српске мањине?
- Главни циљ наше посете јесте да сагледамо положај српске мањине у Албанији, имајући у виду да је он специфичан из више разлога. Пре свега, не зна се тачан број Срба који живи у Албанији, јер на попису становништва 2011. године, нису хтели да учествују пошто су сматрали су да се обавља мимо међународних конвенција. Проблем је и у чињеници што Срби у Албанији немају школе на матичном језику, нити средства информисања. Дакле, мањинска права су у великој мери субституисана, и на нама је да кроз разговоре са представницима власти у Албанији направимо мале помаке, јер није реално очекивати велике. Срби у Албанији истичу потребу за српским језиком и за лакшим добијањем држављанства, као и да се њихова деца школују у Србији, на српском, и да се онда врате у Албанију и наставе да негују свој језик. То су неке ствари које могу релативно лако да се ураде и да дођемо до неког следећег корака, где би решавали нека озбиљнија питања, надајући се и бољим односима између Србије и Албаније. Зато ћемо овом приликом посетити Србе који живе у Драчу и околини Тиране. Удружења Срба, на којима почива заштита српског идентитета, Јединство”, “Морача – Розафа” и “Свети Јован Владимир”. Она организују и учења матерњег језика у својим приватним кућама и својим средствима, као у неким давним временима. Хоћемо, колико је могуће, да им дамо подршку, и да покушамо да им помогнемо, и код српских и албанских власти. У сваком случају не желимо да им одмогнемо, па нећемо отварати теме које не можемо да затворимо.
* Могу ли се догодити провокације?
- Не очекујем. Наиме, ми са своје стране, на било који начин, нећемо дати повода за то, јер сматрам да националне мањине у Србији и Албанији, можда то изгледа сада далеко, може да буде мост сарадња између ове две државе, а никако разлог за спорове. У том смислу ми ћемо дати свој допринос да ово буде почетак неких бољих односа, макар када су у питању парламентарци из ове две државе.
В. Ђуричић
Венац и пошта српским борцима
Боравак ће представници републичке Скупштине искористити и да у Тирани положи венац у цркви Свете Тројице на споменик палим родољубима и борцима, погинулим на територији Албаније у Првом Светском рату.
http://www.dnevnik.rs/politika/janko-veselinovic-relaksacija-odnosa-u-duhu-eu
Нема коментара:
Постави коментар