'Putinizacija' borbe protiv tajkuna u Srbiji

Odavno se zna za vezu krupnog kapitala i politike i mutni poslovi teško da se završavaju samo
između tajkuna i menadžmenta banke.



Piše: Ratko Femić


Biznismen Miroslav Bogićević, vlasnik koncerna Farmakom MB, uhapšen je pod optužbama da je oštetio Privrednu banku Beograd za nešto više od 15 miliona evra i 60 miliona dinara (oko 500.000 evra). Sumnja se na "zloupotrebu položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu", zato što je od oktobra 2012. do marta prošle godine Privredna banka Beograd odobravala kredite kompanijama čiji je jemac bio Bogićevićev Farmakom MB. Tužilac za organizovani kriminal navodi da je to urađeno s ciljem da te firme novac dobijen iz kredita u vidu pozajmice istog dana transferišu Farmakomu kao krajnjem korisniku, u nameri pribavljanja materijalne koristi toj Bogićevićevoj kompaniji, a na štetu Privredne banke Beograd.

Hapšenje Bogićevića usledilo je desetak dana posle hapšenja biznismena Gorana Perčevića, takođe optuženog za malverzacije sa kreditima. Obojica su od ranije u fokusu javnosti, jer su sumnjičeni da su oštetili više srpskih banaka koje su im davale kredite bez pokrića. Četiri od sedam oštećenih banaka otišle su u stečaj, a nevraćeni krediti svaljeni su na teret građana Srbije.

Bogićević bankama duguje više od 450 miliona evra, dobavljačima nešto više od 40 miliona evra, a Poreskoj upravi blizu 13 miliona evra.

Bogićević, prema informacijama objavljenim u medijima, bankama duguje više od 450 miliona evra, dobavljačima blizu pet milijardi dinara (nešto više od 40 miliona evra), a Poreskoj upravi Srbije još 1,6 milijardi dinara (blizu 13 miliona evra). Jedan od zajmova mu je odobrila Svetska banka (120 miliona evra). On je pominjan i kao jedan od tajkuna koji su uzimali nenaplative kredite iz Univerzal banke te se ovakav rasplet očekivao i čak je najavljivan u medijima.

'Politika' mu 'došla glave'

Bogićević važi za tajkuna bliskog bivšem režimu Borisa Tadića i njegove Demokratske stranke. Aktuelni premijer Srbije Aleksandar Vučić ga je prozvao još 2012. godine zbog kupovine dnevnog lista Politika, ali je kasnije rekao da je Bogićević bio politički nateran da kupi te novine. Epizoda s Politikom je "zaboravljena" te se spekulisalo da je Bogićević "kupio" slobodu ili našao zaštitnika u novoj vlasti. Banke u kojima i država ima vlasništvo nastavile su da daju Bogićeviću kredite bez valjane garancije. On osniva nove firme, posredstvom kojih uzima zajmove iz državnih banaka. Narodna banka Srbije ne reaguje, bez obzira na to što pozamašne sume dobijaju firme koje su samo nekoliko dana pre toga osnovane, a prezadužena Bogićevićeva firma im je jedini jemac.
Vučić je najavio dа će istrаgа protiv Bogićevićа da bude proširenа, jer je sаmo deo mаlverzаcijа istrаžen. Tužilaštvo će morati da malo bolje razmisli kakvu će optužnicu da napiše, jer ovo što je sročeno za medije nije najbolje rešenje, prema ocenama stručnjaka iz Saveta za borbu protiv korupcije i Koalicije za nadzor javnih finansija. Tanka optužnica siguran je put za rehabilitovanje onih koji su oštetili srpske finansije.

Učešće nenaplativih kredita u bankarskom sektoru Srbije pre krize bilo je gotovo 10 odsto, a danas čak 23 odsto.

Bogićević jeste odgovoran u firmi kojoj su išle pozajmice i koja je ostvarila imovinsku korist na štetu banke, ali otići u banku i dobiti kredit nije krivično delo. Ako nekoliko firmi kojima je Bogićević jemac odu u banku i dobiju kredit, to, takođe, nije krivično delo, kao što nije ni sklapanje ugovora o pozajmici sa tim firmama. Nije krivično delo ni da neko preceni svoju imovinu kojom garantuje vraćanje kredita, ali problem je ako tu nerealnu vrednost banka prihvati bez osnova. Pitanje je zašto je to banka uradila, da li je bilo podstrekivanja na krivično delo ili je neko primio mito i bio pod pritiskom političkih struktura?

Odavno se zna za vezu krupnog kapitala i politike i ovakvi poslovi teško da se završavaju samo između tajkuna i menadžmenta banke. Banke sa državnim vlasništvom, kao i neka javna preduzeća, često postaju partijske šparkase. Učešće nenaplativih kredita u bankarskom sektoru Srbije pre krize bilo je približno 10 odsto, a danas čak 23 odsto. To znači da je gotovo svaki četvrti kredit nenaplativ. Viši nivo loših zajmova od Srbije imaju jedino Kipar i Grčka. Uprkos tome, guvernerka NBS-a Jorgovanka Tabaković kaže da je bankarski sistem u Srbiji visokolikvidan i stabilan i nema razloga za brigu.

Krediti kao 'Alajbegova slama'

Bogićević jeste poslovao i većinu problematičnih kredita uzeo u vreme vlasti DS-a, ali u slučaju Privredne banke Beograd, zbog koje je i uhapšen, zajmovi su mu davani kada je na vlasti bila Vučićeva Srspka napredna stranka. Menadžment banke je ostao nepromenjen u odnosu na prošlu vlast, nastavio je da deli kredite kao "Alajbegovu slamu", ali teško da je neko iz opozicije mogao u to vreme da utiče na davanje zajma, pogotovo što tada već počinje Vučićeva antikorupcijska kampanja.
Dolazi do hapšenja u slučaju Agrobanke, "pao" je i najmoćniji srpski tajkun Miroslav Mišković, a neko u Privrednoj banci Beograd i dalje daje nenaplative kredite biznismenu koji je bio blizak sa bivšom vlašću i koga je Vučić, u to vreme prvi potpredsednik Vlade, već "uzeo na zub". Istraga bi trebalo da pokaže da li je to bila potpuna ludost, greška u koracima, ili je i to rađeno uz nečije političko aminovanje. Ali, ta se namera u prvom nastupu tužilaštva ne vidi.

Svaka vlast radi kao da s njom počinje i prestaje svet, ne baveći se izgradnjom temelja za normalniji život narednim generacijama.

Hapšenja, kako se ispostavilo do sada, lakši su deo posla, ali se u Srbiji nije odmaklo korak ispred. Ona rezultiraju jedino većim rejtingom premijera Srbije i možda uznemire nekoga od "sledećih". Ne samo da nema presuda, već se čak nije ni približilo političkoj pozadini takvih aranžmana, što bi trebalo da bude suština. Jake indicije postoje, svima je jasno šta se dešavalo svih ovih godina, ali rezultata nema. Još nijedan političar nije seo na optuženičku klupu.

Danas se gotovo svi nude za saradnju Vučiću. Svi tajkuni koji su nekada bili bliski DS-u sada bi rado uživali u zaštiti novog režima. To ne može svima da uspe i neki će dobro poslužiti kao primer da država funkcioniše i nešto radi. Svaka vlast poseže za time. U nedostatku čvrstih institucija i pravne države, imamo provizorijum u kojem svaka nova vladajuća garnitura svoje miljenike štiti i nagrađuje, a protivnike kažnjava. Svaka vlast radi kao da s njom počinje i prestaje svet, ne baveći se izgradnjom temelja za normalniji život narednim generacijama. Ova vlast je obećala da će to da ostvari, ali stalno pomera rokove i, osim ad hoc akcija, ne vidimo da se radi na izgradnji sistema.

Oligarsi su 'samo' milijarderi

Umesto boljeg pozicioniranja i poslovanja na tržištu, ovde se poslovni ljudi trude da ostvare direktan kontakt sa centralnom figurom vlasti. Ovde tržište zamenjuju lični kontakti sa izvorištem moći u državi, koje se obično pomera onako kako se pomeraju moćne ličnosti; može da bude predsednik države, koji u Srbiji formalno nema velika ovlašćenja (kao u vreme Tadića), ili prvi potpredsednik vlade i premijer (u slučaju Vučića).

Zapamtilo se to još za vreme Miloševićevog režima, kada je neko ko je bio dobar s "dvorom" mogao da uvozi deficitarnu i akciznu robu, radi s devizama ili učestvuje u drugim trange-frange kombinacijama. Još je rano govoriti o tajkunima ovog režima, to ispliva tek kasnije. Potrebno je još vremena da se veze bolje učvrste. Bilo bi veliko iznenađenje i, naravno, ozbiljan pomak ako ih uopšte bude.

Ovde tržište zamenjuju lični kontakti sa izvorištem moći u državi, koje se obično pomera onako kako se pomeraju moćne ličnosti.

Vučić je pokušao da iskoristi poslovne sposobnosti nekih jakih biznismena i u tom smislu im je nudio da urade nešto za Srbiju. Konkretno, nudio im je mesta direktora nekih javnih preduzeća koja je trebalo postaviti na zdrave noge. Vučićevu borbu protiv tajkuna mnogi su često poredili sa Putinovim obračunom sa moćnim ruskim oligarsima. Ruski predsednik ih je sada sveo samo na - milijardere. Oni nisu ništa bolji od oligarha, s tim što im je drastično smanjen uticaj na medije i državnu politiku. Rezultat je sledeći: posle dva mandata Vladimira Putina, 111 Rusa poseduje trećinu bogatstva Rusije.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/putinizacija-borbe-protiv-tajkuna-u-srbiji