Putina u Brizbejnu dočekali na nož!

Ruskog lidera na aerodromu od viših australijskih funkcionera pozdravio samo pomoćnik ministra
odbrane, a pre toga ga premijer Toni Abot optužio za agresiju

BRIZBEJN - Ruskog predsednika Vladimira Putina dočekali su na nož u australijskom gradu Brizbejnu, gde se održava dvodnevni samit G20 razvijenih industrijskih zemalja sveta, a na kom su glavne teme klimatski i ekonomski izazovi, ali i ukrajinska kriza, za čije je izazivanje više puta optuživana Rusija.

Britanski premijer Dejvid Kameron, koji je prvi stigao u Australiju na važan međunarodni sastanak, održao je juče po podne govor u parlamentu te zemlje, tokom koga je uporedio Ruse s nacistima zbog, kako je naglasio, njihove agresije na Ukrajinu.

- U Evropi se jedna velika zemlja iživljava nad manjom. Videli smo u prošlosti kakve to posledice može da izazove. Zato učimo iz istorije i ne dozvolimo da nam se dogode iste stravične stvari - istakao je Kameron.

Pretnje brodovima

Te oštre reči podržao je australijski premijer Toni Abot, inače domaćin samita, koji je, sa svoje strane,

- Na tim plovilima bilo je teško naoružanje, a jedan brod je bio razarač. Oni su deo klasičnog ruskog agresorskog vojnog obrasca - naglasio je Abot i podsetio da je njegova zemlja na to reagovala slanjem tri borbena plovila ka severnoj granici svojih voda.

U skladu sa tim raspoloženjem i zategnutim odnosima na relaciji Moskva-Kanbera, ruskog predsednika juče su na aerodromu u Brizbejnu dočekali samo Stuart Robert, pomoćnik australijskog ministra odbrane, Paul de Džersej, guverner Kvinslenda, i Vladimir N. Morozov, ruski ambasador u toj zemlji. Prema navodima australijskih medija, ceo vrh vlasti ostrvske zemlje nije se pojavio jer je želeo da šef Kremlja oseti šta znači „ledeni doček“.

- Nedugo nakon gospodina Putina, u Brizbejn su stigli nemačka kancelarka Angela Merkel i kineski predsednik Ksi Đingping. Na aerodrom se njima u susret odjednom slio ogroman broj funkcionera, koji su se, očigledno, krili negde - primećuje News.com.au.

optužio ruskog lidera da pokušava da oživi izgubljenu slavu iz doba carizma. Abot je osudio to što su pre dva dana skoro do obale Australije doplovila četiri ruska vojna broda.

Poziv na odgovornost

Inače, odnosi između Australije i Rusije drastično su se pogoršali nakon što je avion „malezija erlajnsa“ na letu MH-17 sa 298 putnika i članova posade pao na teritoriju Ukrajine. U njemu je veliki broj putnika bio iz Australije, a premijer te zemlje za tragediju krivi Rusiju i njenog lidera. Neposredno pre početka samita, on je obećao da će rušenje putničke letelice biti jedna od gorućih tema i da će naterati Putina da prizna odgovornost za to.

Posete posle Novog Zelanda na sastanak s ruskim liderom
ČELIČNA MERKELOVA POKAZALA EMOCIJE

Nemačka kancelarka Angela Merkel, poznata kao hladni i racionalni lider, zbog čega su je mnogo

Naime, ona se tom prilikom na tradicionalni način, dodirivanjem nosa, pozdravila sa ratnikom koji ju je dočekao na aerodromu, a kasnije mazila pticu kivi, pri čemu joj je lice ozario osmeh.

Nemački mediji primećuju da nakon posete Novom Zelandu njihova liderka ima malo teži posao, s obzirom na to da je iz te zemlje otputovala na Samit G20 u Brizbejnu, gde je čeka rasprava o nizu gorućih svetskih tema.

Kako je navedeno, na marginama samita Angela Merkel bi trebalo da se sastane i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Organizovani protesti
GRAĐANI ISMEVALI UČESNIKE

Vlada Australije dozvolila je pojedinim grupama da organizuju proteste tokom vikenda dok traje svetski lideri trebalo da se pozabave. Neke od njih su rastuća nejednakost među ljudima, siromaštvo, klimatske promene, korupcija i slično.

Samit G20 u Brizbejnu, a već juče je desetine građana izašlo na ulice i apelovalo na probleme kojima bi, prema njihovom mišljenju,
puta nazivali čeličnom Merkelovom, pokazala je i nežniju stranu tokom posete Novom Zelandu.

http://www.kurir.rs/planeta/samit-g20-putina-u-brizbejnu-docekali-na-noz-clanak-1614105

U raljama Bele kuće i Kremlja 

 Srbija se našla pod jakim međunarodnim pritiscima u kojima prednjače SAD, mišljenje je dela stručne i političke javnosti u reagovanju na izjavu ministra za rad Aleksandra Vulina da su SAD, pod čijom je kontrolom Haški tribunal, pustile iz pritvora lidera SRS Vojislava Šešelja i da bi "kroz njegova usta" govorile kako će rušiti srpsku vladu.



Dok Ambasada SAD u Beogradu tvrdi da je reč o neistinima i teorijama zavere, pred očima javnosti se nižu incidenti s međunarodnim ehom, od drona sa zastavom velike Albanije nad stadionom Partizana, uoči posete ruskog predsednika Vladimira Putina i ozbiljnih provokacija albanskog premijera Edija Rame usred Beograda, do puštanja Šešelja na slobodu posle 12 godina.
 

Odavno na udaru - Udarac Srbiji je zadat još kad je Tribunal počeo da krši međunarodno pravo ekstremno dugim pritvorom i to je sramota. Da li je sada neko politički kalkulisao s povratkom Šešelja posle toliko vremena i tempirao vreme povratka, treba pitati one koji su pravo kršili - kaže Aligrudić.

Srpska pozicija u međunarodnom svetlu, prema oceni analitičara Dušana Janjića nije nimalo laka jer pritisak ide s više strana, a srpski državni vrh nema jedinstveni odgovor.

- Poslednja događanja pokazuju da je Rusija zaoštrila pritisak na Srbiju, srpske obaveštajne službe otkazuju poslušnost. Deo vlasti je okrenut Rusiji koja ide na bezbednosnu provokaciju zajedničkom vojnom vežbom sa Srbijom - tumači Janjić za "Vesti" politiku istoka i iznosi mišljenje da Moskva ne želi premijera Aleksandra Vučića na vlasti.

Prema njegovim rečima, EU je kasno uvidela da je vrag odneo šalu, pa bi da na brzinu finansiranjem projekata vrati Srbiju, ali Beograd te projekte nema. Ukazuje da su i SAD shvatile da je srpska perspektiva zapala u krizu, a institucije su slabe, pa su se i oni "razigrali".

- Drmaju i SAD, tražeći što je vlast u Srbiji obećala, ali to traže i Rusi i Nemci. Pitanje je šta se događa sa Srbijom i ko je pomerio Raminu posetu sa septembra prošle na ovu godinu i procenio da je bolje ako do nje dođe kasnije, pa da onda premijer Aleksandar Vučić ostane sam sa njim, a susrete izbegnu predsednik Srbije Tomislav Nikolić i ministar inostranih poslova Ivica Dačić. Kakvo je to izvlačenje od odgovornosti i prebacivanje na Vučića, država tako ne može da funkcioniše- ističe Janjić navodeći da bi Vučić zbog različitih međunarodnih agendi državnog vrha morao da izvrši drastičnu rekonstrukciju vlasti.

Prema oceni bivšeg republičkog poslanika DSS-a i doživotnog počasnog člana u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Miloša Aligrudića, spoljni udarac sa zapada je zadat ranije.

On smatra da povratak Vojislava Šešelja u Beograd nema nikakve veze s pritiscima na Srbiju.

- Zapad i SAD su već duže vreme okrenuti protiv Srbije jer ugrožavaju njen teritorijalni integritet u delu gde je Kosovo. Srbija ili nije u stanju, ili ne želi da po tom pitanju uspostavi jedinstvenost na političkoj sceni - zaključio je Aligrudić u izjavi za "Vesti", ističući da je to njegov lični, a ne stav DSS.
 

Šef države se izvlači - Srbija je prilično uznemirena jer je ekonomska situacija teška, a politički vrh je preterao s propagandom da bi sebi obezbedio podršku, pa se u javnost plasiraju razne neistine i poluistine, umesto da se zahvati koji čekaju državu potkrepe objektivnim informisanjem. Smatram da ne mogu članovi Vlade Dačić i Vulin da iznose lične stavove, a šef države da beži od albanskog premijera i da se tako izvlače od odgovornosti koju su preuzeli i da je prebacuju na Vučića. Vlast mora nešto da menja i prelomi na koju će stranu, a mislim da prvenstveno treba da se orijentiše na Srbiju - kazao je Janjić.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/448991/U-raljama-Bele-kuce-i-Kremlja