Ipak, čeka ga težak posao. Kragujevac je u ozbiljnim finansijskim problemima, dugovi grada prevazilaze ceo godišnji budžet (oko pet milijardi dinara), plate u javnom sektoru kasne, a većina komunalnih preduzeća je pred bankrotom. „Bojim se da me odbornici nisu izabrali za gradonačelnika, nego za stečajnog upravnika”, bila je njegova prva izjava pošto je seo u fotelju prvog čoveka svog rodnog i četvrtog po veličini grada u zemlji.
Za to mesto pune dve godine se borio sa „starim liscem” Veroljubom Stevanovićem. Protiv sebe je imao jednog od najiskusnijih srpskih političara, čoveka koji je od Kragujevca napravio dobro obezbeđeno i čuvano partijsko utvrđenje. Morao je mladi Nikolić mnogo znoja da prolije kako bi trijumfovao. Ta bitka se, konačno, završila, ali ne pre nego što se u nju uključio njegov partijski šef, premijer Aleksandar Vučić.
Svoj odnos s Vučićem Radomir Nikolić, koji je, kao predsednik IO SNS-a, zadužen za infrastrukturu najveće partije u Srbiji sa oko 400.000 članova, nikada nije opširno opisivao. Uglavnom je govorio: „Vučić je moj šef.” A za „Politiku” je izjavio i ovo: „Ako šef nije zadovoljan mojim radom, spreman sam i na konsekvence.”
S druge strane, neki mediji su uporno insistirali na tome da odnos prvog i drugog čoveka SNS-a nije baš idealan. Tomin sin u Vučićevim redovima – obično je tako stajalo u komentarima unutrašnjih odnosa u partiji koju je osnovao i sve do pobede na izborima 2012. vodio Radomirov otac, predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Radomir, koji je ime dobio po dedi, puškaru u kragujevačkoj fabrici oružja, nije samo biološko, već i političko dete oca Nikolića. Zbog toga mora da se nosi i sa kritikama svojih sugrađana. Poklonio je tati „audi 6”, a tata mu obezbedio funkciju, dao mu da se igra, govore Kragujevčani nezadovoljni njegovim izborom za gradonačelnika.
Njemu sasvim sigurno nije lako da tegli taj bagaž. „Kroz kompletno školovanje, vojni rok, posao koji sam obavljao..., nosio sam teret sina Tomislava Nikolića, i svestan sam da sve što činim u stranci, ili kažem, može biti prokomentarisano kao –evo ga tatin sin, on je tu zahvaljujući tati. Ja na to ćutim i radim”, govorio je Radomir za naš list. Uz dodatak: „Ja sam čovek koji misli svojom glavom. I kad nešto kažem, to kažem zato što ja tako razmišljam”.
Ovog tridesetosmogodišnjeg menadžera, oca troje male dece – Dimitrija (10), Vojina (sedam) i Julije (tri), politika još nije promenila. Ili se, bar, trudi da to ne pokaže. Staložen je i oprezan, a iznervira se samo kada ga obaveze spreče da sa suprugom Milicom popije prvu jutarnju kafu.
Brane Kartalović
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Portret-bez-rama-Radomir-Nikolic.lt.html
Нема коментара:
Постави коментар