Političarima omogućeno da skrivaju bogatstvo

Svi javni funkcioneri prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije moraju da prijavljuju svoju
imovinu, ali brojni rukovodioci javnih ustanova, imovinu kojom raspolažu drastično umanjuju ili je uopšte ne prijavljuju.


Takvu obavezu uglavnom izbegavaju nekažnjeno, jer su Agenciji za borbu protiv korupcije ruke vezane, te nisu u mogućnosti da ih adekvatno kazne. Takođe, manjkavost zakona omogućava funkcionerima koji su se obogatili za vreme trajanja javne funkcije, da stečeno bogatstvo prepišu na članove porodice ili na povezana lica i da pritom potpuno zametnu trag.

Urednik portala "Južne vesti" Predrag Blagojević ukazuje na to da osim što je sporan sam odabir članova odbora Agencije za borbu protiv korupcije, jer ih bira Skupština Srbije, postavlja se pitanje na koji način uopšte građani mogu da utiču kada žele da prijave da je došlo do zloupotrebe vlasti od strane nekog funkcionera. On smatra da Agencija za borbu protiv korupcije nema dovoljno mehanizama da sprovede ono što joj je u nadležnosti, a da su građani hendikepirani u nameri da ukažu na korupciju.

"Zakon propisuje konkretan obazac kako se biraju članovi Odbora Agencije, međutim, postoji

problem kako građani mogu da utiču na taj izbor, odnosno izraze svoje protivljenje. Konkretno,  imao sam primedbu na izbor člana Odbora koga je prdložila Državna revizorska institucija. U pitanju je bivša dekanica Ekonomskog fakulteta u Nišu Evica Petrović, koja se za vreme mandata otvoreno suprotstavljala  sprovođenju Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, između ostalog, odbijala je da objavi informator o radu, a to je propisano kao obavezno. Želeo sam na to da ukažem predstavnicima u Skupštini Srbije, ali ne postoji mehanizam da se to zaustavi, ništa nisam mogao", kaže on za 021.rs.

Urednik Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Stevan Dojčinović, smatra da u Agenciji za borbu protiv korupcije sedi skup teoretičara koji se time nisu praktično bavili i da sama Agencija ima funciju prevencije korupcije, a ne borbe protiv iste.

"Oni, pre svega, treba da smisle zakonske modele i načine kojima bi preventivno delovali na korupciju, a tu praktično nema prave borbe protiv korupcije, već jedno uspostavljanje okvira koji, prema njihovom stanovištu treba da napravi preventnost. Taj okvir su registri u kojima političari moraju da prijavljuju imovinu, njihova logika je da će ih tim prijavljivanjem prevaspitati da se smire. Šta garantuje Agenciji da ne postoji ništa mimo onog što su političari prijavili", pita se on.


Dojčinović disfunkcionalnost Agencje vidi u tome što ne postoji niko ko će proveriti autentičnost dostavljenih informacija. "Agencija reaguje kada u javnost i izađe nešto što je problematično i onda kao rešava taj slučaj, ali niko tamo ne sedi da proverava autentičnost, zbog čega ona nema istražnu funkciju. Jedino funkcioniše kada se prijave dvojne funkcije političara i podnese prijave protiv njih, ali u ozbiljnijim pričama, tamo gde stvarna korupcija leži, oko imovine, para, ne vidimo da ona deluje, a nema nikakvog utemeljenja da će preventivno delovati na nekoga da promeni koruptivno ponašanje", dodaje Dojčinović za 021.
Predrag Blagojević kao problematično vidi to što Agencija samo prikuplja podatke koji funkcioneri dostave, a da, s druge strane, funcioneri nerado prijavljuju imovinu i prebacuju je na članove porodice, što je vidljivo Agenciji, ali ne i građanima, čime se otvara mogućnost da se imovina lako sakrije.

Sporan je i način na koji Agencija objavljuje podatke i njihova netransparentnost otežava novinarima da rade svoj posao, ističe Dojčinović. "Podaci koje Agencija objavi su najmanje transparentni i otežavaju samim novinarima da rade, jer ne objavljuju do kraja informacije koje dobiju, a imovina javnih zvaničnika treba da je svima vidljiva. Recimo, neko ko prima državnu platu, a ima zavidan depozit u bankama može biti dobar signal za istraživanje kako je to zaradio i potencijalna priča o korupciji, ali to nije vidljivo", kaže Dojčinović.

Blagojević objašnjava da se neretko dešava da funkcioneri lako manupulišu imovinom, jer imaju

mogućnost da Agenciji unapred prijave veći iznos nego što zaista imaju i da u međuvremenu "zarade" tu razliku i "na taj način budu čisti i da kažu da su redovno sve prijavili, što je apsurdno".

Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbije koji je i bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, objašnjava za 021 da je problem u Zakonu, jer je teško dokaziva namera funkcionera da prikriju imovinu.


"Postavlja se pitanje da li je prijavljeno sve što funkcioner ima i koliko Agencija to može da kontroliše. Večito je pitanje obima funkcionera i kapaciteta Agencija, nigde na svetu ne postoji telo koje će proveriti da je sve što su svi obveznici prijavili tačno. Ovde se radi na osnovu određenog uzorka i plana koji Agencija priprema i koji se javno objavljuje šta će se kontrolisati, koja kategorija funkcionera. Teško je dokazati nameru nekoga ko nije prijavio imovinu da je hteo da je sakrije, a da se to nije desilo nekom greškom", kaže Minić za naš portal, ukazujući na to da je tokom vođenja postupaka bilo slučajeva da je tužilaštvo odbacivalo prijave, zaključivši da je nemoguće dokazati zloupotrebu položaja.

Stevan Dojčinović kao poseban problem kod Agencije za borbu protiv korupcije vidi transparentnost finansiranja političkih stranaka, a za razliku od Srbije, on kao dobru praksu za suzbijanje korupcije navodi primer iz Poljske.
Bečejsko udruženje mladih sprovelo je istraživanje u okviru kog je tražilo informacije o svim vrstama primanja predsednika šest vojvođanskih opština. Podatke o visini prosečnih primanja za 2013. godinu  predsednika opština Novi Bečej, Kanjiža, Temerin, Žabalj, Srbobran i Bečej, postavili su na bilbord, a vest o tome odjeknula je u svim medijima.

Saradnica Radija 021 Ana Aćimov sa Radio Aktiva iz Novog Bečeja razgovarala je sa 

predstavnikom tog udruženja Aleksandarom Đekićem. On je kazao da su svi podaci dobijeni putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i da su  imovina i prihodi funkcionera inače dostupni javnosti na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, ali da, kako kaže, većina građana za tu mogućnost ne zna. "Analiza o primanjima predsednika opština pokazala je da se prijavljeni podaci  Agenciji kod pojedinih predsednika opština ne poklapaju sa onim što su službe dostavile tom udruženju", kazao je on.

Pre četiri godine, uveden je sistem da političari i drugi javni fukcioneri dolaskom na funkciju prijave svoje imovinske karte, iz kojih se mogu videti njihova mesečna primanja, u zavisnosti od toga koju funkciju obavljaju. Agencija za borbu protiv korupcije proteklih godina je podigla nekoliko krivičnih prijava protiv funkcionera na svim nivoima vlasti, zbog neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini.

Urednik portala "Južne vesti" Predrag Blagojević zaključuje da bi veća transparentnost i novi pravilnici Agencije, značajno unapredili borbu protiv korupcije u Srbiji, dok Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbije, apeluje na građane da prijave Agenciji za borbu protiv korupcije ukoliko sumnjaju da je neko od funkcionera zloupotrebio položaj. Urednik CINS-a ističe da bi Agencija za borbu protiv korupcije kao državni organ trebalo da bolje sarađuje sa novinarima.

Sporost i nemogućnost implementacije evropskih antikoruptivnih zakona, rezultat je sitnih intervencija u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je donesen pod pritiskom Evropske unije. Njima je stvarni učinak onemogućen, stoga bi izmena Zakona, koji će sadržati oštrije sankcije za funkcionere koji ga se ne pridržavaju, suzbijanje korupcije u Srbiji donosilo možda bolje rezultate.
Šta su još kazali naši sagovornici na ovu temu, poslušajte više u emisiji iz ciklusa "Sigurnost za budućnost".

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije. (Suzana Stojićević)

http://www.021.rs/Info/Srbija/Politicarima-omoguceno-da-skrivaju-bogatstvo.html