Ovo je najveći poraz ruskog predsednika

Na samitu G20 u Brizbejnu proteklog vikenda zapadni lideri dali su sve od sebe da demonstriraju kritički stav i prezir prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu zbog njegovih aktivnosti u Ukrajini i time naterali lidera devete ekonomije u svetu da u nedelju preskoči doručak i ranije otputuje kući.

Australijski premijer Toni Abot je još pre samita najavio da Putin neće moći da izbegne razgovor o obaranju aviona “Malejžan erlajnsa” na letu MH17, a kanadski premijer se preko volje rukovao sa Putinom i rekao mu da se “gubi iz Ukrajine”. U govoru pred studentima na Univerzitetu Kinslenda, američki predsednik Barak Obama u istoj rečenici je spomenuo ebolu i “rusku agresiju” kao globanu pretnju.

“Napad na Putina na samitu G20” bio je udarna tema moskovskog tabloida “Moskovski Komsomolec”. List izveštava o “psihološkom napadu” na Putina koji je počeo njegovim smeštajem u vremešnom hotelu “Hilton Brizbejn”, koji, prema ruskim diplomatskim izvorima, teško da zaslužuje svoje četiri zvezdice.

Kada je Putin stigao, uz podršku četiri ratna broda iz ruske flote u Pacifiku, ostali učesnici izbegavali su da razgovaraju s njim na javnim događajima i uglavnom su ga prepustili sebi samom. Na zajedničkoj fotografiji učesnika samita, Putina su smestili na kraj, pored južnoafričkog predsednika Džejkoba Zume, navodi “Moskovski Komsomolec”.

Fijasko u Brizbejnu možda podseća na dramu u kantini srednje škole, ali ima duboke korene, a posledice su ozbiljne.

Putin je osetio da ga “kul klinci” ignorišu naročito posle 2001, kada je posle napada 11. septembra pružio ruku Džordžu Bušu i kada su njegovi napori nagrađeni ratom u Iraku i obećanjem da će postaviti raketni odbrambeni sistem u Istočnoj Evropi.

 

http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/usamljeni-putin-ovo-je-najveci-poraz-ruskog-predsednika/158106.phtml

 

Putin na ledu

 

Globalne temperature rastu, ali nema naznaka „otopljavanja“ zamrznutih konflikata bivšeg Sovjetskog Saveza. Naprotiv, taj „led“ se širi. 

 

Podrška Rusije za izbore koji su održali separatisti u Donjecku i Lugansku, ključnim gradovima u ukrajinskom regionu Donbas, ukazuje da je Kremlj rešio da započne još jedan privremeni „mini Hladni rat“, ovog puta u područjima najvažnije susedne zemlje Rusije, koja su pod kontrolom pobunjenika. Ali potiskivanje ukrajinske legitimne vlade iz regiona ima daleko veći potencijal za destabilizaciju nego podrška Kremlja za druge otcepljene teritorije bivših sovjetskih republika - za moldavijsko Pridnjestrovlje i gruzijske regione Abhaziju i Južnu Osetiju. 

 

 

Brisanjem granice sa Ukrajinom Rusija uspostavlja odnos s faličnim, međunarodno nepriznatim entitetom koji u kulturološkom i istorijskom smislu ne pripada zamišljenoj „Novorusiji“ koju su proglasili separatisti, već „neumrtvljenom“ Sovjetskom Savezu. Pitanje koje se postavlja jeste zašto ruski predsednik Vladimir Putin i njegova svita smatraju zamrznuti konflikt u Donbasu, koji je započet da bi predupredio nalaženje političkog rešenje i uspostavljanje trajnog mira, pozitivnim ishodom za svoju zemlju. U okviru svojih trenutnih granica Donjeck i Lugansk su od zanemarljivog geostrateškog značaja za Rusiju. 

 

Za razliku od Pridnjestrovlja ili Abhazije, Donbas je izuzetno industrijalizovan i zavisi od subvencija; njegova infrastruktura je uništena; a vlasnici njegovih kompanija su pretežno oligarsi, koji su od konflikta pobegli u Kijev, London ili Pariz, a ne u Moskvu. Dodajmo tome neregularan pravni status ovih samoproglašenih „narodnih republika“, što industrijskim proizvođačima Donbasa onemogućava trgovinu sa svetom, a ekonomski (i socijalni) izgledi regiona nisu sjajni. Građane drugih otcepljenih regiona pod pokroviteljstvom Rusije dugo pokoravaju njihovi prljavi „feudalni demokratski“ sistemi u kojima lokalni lideri rutinski organizuju kvaziizbore i svoju moć zasnivaju na korupciji u mafijaškom stilu i pokroviteljstvu. 

 

Nakon što su separatisti nekoliko meseci davali prazna obećanja, malo je verovatno da će se građani Donjecka i Luganska mirno pomiriti s preobražajem Donbasa u još jedan međunarodno izolovani parijski entitet od čega profitiraju kriminalne mreže sa sedištem u Rusiji. Započevši zamrznuti konflikt u Donbasu, Rusija gura prst u oko ukrajinskoj strani i na kratke staze komplikuje odnose između ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i premijera zemlje Arsenija Jacenjuka. Ali je takođe zagarantovala da će na duge staze ukrajinske vlasti učvrstiti antiruski sentiment i politiku, što znači da Rusija neće moći decenijama da normalizuje odnose sa Ukrajinom. Štaviše, Putinova podrška za separatiste u Donbasu je završni udarac za njegov projekat regionalne integracije - Evroazijsku uniju pod rukovodstvom Rusije. Ironija je u tome što su ambicije Rusije u vezi sa Evroazijskom unijom te koje podstiču njenu nasilnu reakciju na okretanje Ukrajine ka Zapadu, pri čemu Putin shvata da bez Ukrajine blok ne može da ispuni njegovu viziju održivog rivala Evropskoj uniji. Ipak, šokantnom povredom teritorijalnog integriteta Ukrajine bez trunke kajanja Rusija nije samo zatrovala odnose s Kijevom, već i implicitno ugrožava potencijalne članove Evroazijske unije. Šta je geopolitički cilj Rusije u kontekstu preobražaja Donbasa u njenu trajnu jugozapadnu periferiju? 

 

Zašto bi Kremlj izražavao „poštovanje“ za izbore koje neće priznati gotovo nijedna zemlja? Odgovor bi mogao prosto da glasi da je Kremlj sam sebe saterao uza zid. Ruski državni mediji, zajedno s nacionalistima u zemlji stvorili su uzburkanu atmosferu u javnosti, što rusku politiku prema Ukrajini lišava taktičke fleksibilnosti. Umesto sveobuhvatne strategije Kremlj se uzda u ad hok postupke da bi obezbedio garancije da ruska javnost, od čije podrške zavisi, to ne smatra njegovom izdajom pobunjenika u Ukrajini. Sa svoje strane, lideri ukrajinskih pobunjenika, nevoljni da izgube novostečena područja delovanja, svesrdno lobiraju protiv svakog pomirenja ruske i ukrajinske vlade. Ukratko, ruska delovanja u Donbasu mogu da budu više simbolična i oportunistička, nego strateška. Ali to ih ne čini manje opasnim. Putin sada gubi inicijativu koju je pokrenuo na Krimu tako što je krvavu borbu za Donbas pretvorio u nerešivi zapećak. 

 

Pošto cene nafte naglo padaju, Putin možda sada može da se oseća obaveznim da napravi još jedan očajnički i destruktivan potez u nadi da će uveriti svet da još uvek drži situaciju pod kontrolom. Napori da se utvrdi neka velika strateška vizija iza tih osujećujućih taktika će se, međutim, pokazati jalovim. Suočavajući se s pritiscima sa svih strana, Putin gubi svoje geostrateško tlo. Njegova spoljnopolitička dostignuća u proteklih godinu dana ne treba precenjivati. Pripajanjem Krima je izgubio Ukrajinu. A „zamrzavanjem“ Donbasa, zauvek je uništio svoj san o kvaziimperijalnoj Evroazijskoj uniji. Stiven Holms je profesor na Pravnom fakultetu na Univerzitetu Njujork. Ivan Krastev je predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji i stalni saradnik na Institutu za nauke o čoveku u Beču

http://www.danas.rs/danasrs/svet/globus/putin_na_ledu.12.html?news_id=292733

Kremlj povukao crvenu liniju, traži garancije da Ukrajina ne uđe u NATO!

 

Predsednik i šef diplomatije Rusije o odnosima između dve najmoćnije države sveta: Rusija je spremna da sarađuje sa Amerikom

RUSIJA neće dozvoliti da se pređu njene crvene linije u Evropi i intenziviraće svoju reakciju ukoliko njeni interesi budu ugroženi - poručio je u sredu Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina. On je rekao da su Rusiji potrebne stoprocentne garancije da Zapad ne razmatra prijem Ukrajine u NATO, dodavši da niko nije takve garancije dao Rusiji, što je navelo Moskvu da preduzme mere predostrožnosti.
-, ali samo na ravnopravnoj osnovi, uvažavajući obostrane interese i bez mešanja u unutrašnje poslove - rekao je Vladimir Putin u sredu za vreme primanja akreditiva novih ambasadora u Moskvi.

Na svečanosti u Kremlju bio je i novi ambasador SAD Džon Teft. Putin je naglasio da SAD i Rusija imaju posebnu odgovornost za mir u svetu.

Samo dan ranije, na Forumu narodnog fronta u Moskvi, Putin je izjavio da SAD žele da potčine Rusiju, što nikome nije uspevalo u istoriji a neće ni ubuduće.

A u sredu je i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov govorio u Dumi (parlamentu), o istoj temi, saradnji dveju velikih sila, i ocenio da je kriza u Ukrajini plod zapadne politike koja želi da jača svoju bezbednost na račun drugih. Lavrov je naglasio da takvu politiku Zapad provodi poslednjih četvrt veka šireći geopolitički prostor koji je pod njegovom kontrolom. Nepromišljeno, beskrajno širenje NATO je greška koja ugrožava evropsku stabilnost.

NE OBAZIRI SE NA OBAMU AMERIČKI državni sekretar Džon Keri rekao je ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu da ne obraća pažnju na izjavu predsednika SAD Baraka Obame, datu u Brizbejnu na samitu G20, u kojoj je Rusiju nazvao jednom od najvećih pretnji po svet, pored terorizma i ebole, otkrio je Lavrov. - Pre nekog vremena sam pitao Džona Kerija šta to znači. On mi je odgovorio: „Ne obraćaj pažnju na to.“ 

 

Lavrov je rekao i da je neutralni status Ukrajine bio ključ za bezbednost i nacionalne interese te zemlje, ali „upravo uz pomoć SAD i niza evropskih država, radikalni nacionalisti su doveli Ukrajinu na ivicu raskola“.

- Nema nijedne vlade kod koje Amerikanci nisu slali svoje emisare tražeći da podrže sankcije protiv Rusije. U većini slučajeva ti američki trikovi ne prolaze, ali sramotno je da jedna tako velika država to radi. To sam otvoreno rekao nedavno u Pekingu američkom državnom sekretaru Džonu Keriju - ispričao je Lavrov ruskim parlamentarcima.

Šef ruske diplomatije smatra da je dogovor u Minsku baza za rešavanje sukoba u Ukrajini i da u njega sumnjaju oni koji žele, poput ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka, da iz pregovora isključe predstavnike Donjecka i Luganska. Nešto kasnije stigla je izjava Jacenjuka kojom se odbacuje mogućnost direktnih pregovora vlade u Kijevu i proruskih snaga („terorista“) o okončanju šestomesečnog sukoba na istoku zemlje.

A da će Ukrajina još dugo biti kamen spoticanja, potvrđuju reči ministra spoljnih poslova Nemačke Franka Valtera Štajnmajera, koji je rekao u sredu, posle sastanka s Putinom u Moskvi, da Nemačka ima značajno drugačiji pogled na događaje u Ukrajini od Rusije i da je ovaj konflikt daleko od rešenja.

Predsednici Rusije i Ukrajine, Putin i Porošenko, mogli bi da se sretnu 26. januara jer su obojica pozvani na skup u Pragu, koji će se održati povodom 70. godišnjice oslobođenja logora „Osvencim“. Rukovodstvo Češke je pozvalo na spomenuti forum i lidere SAD, Velike Britanije i Francuske.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:520418-Kremlj-povukao-crvenu-liniju-trazi-garancije-da-Ukrajina-ne-udje-u-NATO

PUTIN KAO AL KAPONE: Više postižete uz lepe reči i oružje

Šef Kremlja našalio se na moskovskoj izložbi, što je u trenutku zategnutih odnosa sa Zapadom

izazvalo kritike

MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin, koga zvanični Kijev i NATO optužuju da je rasporedio vojne snage na istoku Ukrajine, našalio se na moskovskoj izložbi proizvoda izrađenih u Rusiji i citirao slavnu rečenicu koja se pripisuje američkom mafijašu Al Kaponeu.

Ona se odnosi na moć koju u ubeđivanju može da ima oružje, a u originalu glasi: „Mnogo više se može postići lepom rečju i uz revolver nego samo lepom rečju“. Zbog toga što ju je ruski lider izgovorio u trenutku njegovih zategnutih odnosa sa Zapadom, takva šala odjeknula je poput eksplozije.

Putin je čuvenu rečenicu izgovorio jer je jedan od proizvoda na ruskoj izložbi bilo i oklopno vozilo koje je nazvano „pristojno oklopno vozilo“. Naime, termin „pristojan“ postao je predmet šale u Rusiji otkad su u toj zemlji „pristojnim ljudima“ nazvani ruski vojnici koji su u martu bez nasilja preuzeli kontrolu nad donedavno ukrajinskim poluostrvom Krimom.

- Pristojna oklopna vozila? Više se može postići lepom rečju i uz oružje nego samo lepom rečju - rekao je Putin uz osmeh.

Ruski šef diplomatije otkrio
KERI LAVROVU: NE OBRAĆAJ PAŽNJU NA OBAMINE IZJAVE

Američki državni sekretar Džon Keri rekao je ruskom šefu diplomatije Sergeju Lavrovu da ne obraća pažnju na izjave predsednika SAD Baraka Obame u kojima Rusiju naziva jednom od najvećih pretnji po svet, pored terorizma i ebole. Te izjave nepoznate javnosti obelodanio je lično Lavrov.
- Predsednik Obama izneo je prošlog meseca listu pretnji koje treba da zabrinu Amerikance. Pre nekog vremena pitao sam Kerija šta to znači, a on mi je odgovorio: „Ne obraćaj pažnju na to“ - otkrio je Lavrov.

http://www.kurir.rs/planeta/putin-kao-al-kapone-vise-postizete-uz-lepe-reci-i-oruzje-clanak-1618036