Očekujemo početak važnog procesa i za Srbiju i za Albaniju

Beograd - Mislim da je važno što su se premijeri Srbije i Albanije sastali posle 68 godina. Bez obzira
na sve što je tu posetu pratilo, dobro je da je dijalog između Beograda i Tirane ponovo uspostavljen. Mogu samo da odam priznanje premijeru Vučiću na ispoljenoj spremnosti da organizuje posetu, rekao je ambasador Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, odgovarajući na pitanje da oceni posetu albanskog premijera Edija Rame Srbiji i diplomatski skandal, kako to kaže srpski premijer, oko pominjanja nezavisnosti Kosova. Davenport dodaje da se nada da je "ovo početak jednog važnog procesa za Srbiju i Albaniju i da će posle 68 godina dve zemlje krenuti u pravcu približavanja i saradnje, što za ovaj region može imati samo pozitivne efekte". Možete li da kažete nešto više o sastanku premijera


Vučića sa ambasadorima zemalja Kvinte, na kojem ste i vi bili? - To je bio redovan sastanak kome su na dnevnom redu bile brojne teme. Premijer nas je informisao o poseti predsednika vlade Albanije, kao i o razgovorima sa MMF-om i brojnim drugim temama od interesa za Srbiju i međunarodnu zajednicu. Znate li nešto o tvrdnjama premijera Vučića da je bilo pritisaka na njega od pojedinih ambasadora zemalja Zapada da se dozvoli bratu albanskog premijera Edija Rame da prisustvuje nedavnoj fudbalskoj utakmici reprezentacija Srbije i Albanije? - Ne. Evropska komisija je u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije u evrointegracijama kao poseban problem istakla političke pritiske vlasti na medije. Šta mislite o medijskoj situaciji u Srbiji? - Izveštaj EK o napretku Srbije obrađuje veoma velik broj tema kao što su politička i ekonomska situacija, ali i kakav je napredak učinjen u svakom pojedinačnom poglavlju. Mislim da ne bi bilo tačno kada bismo rekli da je fokus Izveštaja o napretku medijska situacija u Srbiji. Velika pažnja posvećena je reformi državne uprave i važnost unapređenja ekonomije. Pre tri godine napravljen je novi pristup proširenju EU i akcenat je stavljen na poglavlja 23 i 24 već na samom početku procesa pridruživanja, što se odnosi na Srbiju i Crnu Goru. Upravo je u poglavlju 23 jak fokus na osnovnim pravima, uključujući i slobodu medija i slobodu govora. U izveštaju je pohvaljeno to što je srpski parlament usvojio tri nova medijska zakona, koji su bazirani na Medijskoj strategiji, donetoj pre tri godine.


Sada predstoji dosledna primena tih medijskih zakona i to treba da bude jedan od prioriteta. Radimo sa Vladom i svim medijskim akterima na promociji pravilne primene medijskih zakona. U Izveštaju o napretku je izražena i zabrinutost zbog fenomena koji je uočen i koji je OEBS opisao kao "nedostatak pluralizma" u medijskom izveštavanju tokom predizborne kampanje. Izveštaj EU, između ostalog, govori o intervencijama prema veb-sajtovima, ali i o problemu curenja informacija iz istraga ka medijima. Takođe, mislim da je jako važno istaći ulogu regulatornih tela za medije i novinarskih udruženja koje bi trebalo da osiguraju bolje shvatanje toga šta su etički standardi novinarstva. Istovremeno, neophodno je transparentno pokazati vlasništvo u medijima, ali i ograničiti politički i ekonomski uticaj preko vlasništva države u medijima, što je dosta izraženo na lokalnom nivou. Premijer Vučić i predstavnica OEBS-a za medije Dunja Mijatović imali su nedavno sukob oko pritisaka na medije, a nedavno se na konferenciji premijer prepirao i prozivao novinare. Mislite li da je takav tvrd način ophođenja vlasti sa medijima poželjan? - Srbija će preuzeti predsedavanje OEBS-om od 1. januara 2015. i mislim da će igrati jako važnu ulogu vodeći OEBS. Na toj konferenciji pokušao sam da odgovorim na novinarsko pitanje i da dam odgovor kakav novinari zaslužuju. Ono što sam primetio tokom četiri godine boravka u Srbiji to je da novinari kao da izbegavaju da postavljaju pitanja, kao da su zadovoljni onim što se na tim konferencijama izgovori. Novinari bi trebalo da iskoriste priliku i postave pitanja na konferencijama, to je suština konferencija za novinare. Zna se da su slobodni mediji prvi stepen demokratije. Mislite li da je ova vlada demokratska, upravo zbog tih brojnih pritisaka na medije? - Nije pitanje da li je vlada demokratska, nego da li je društvo demokratsko i da li država deli demokratske vrednosti. Ova zemlja je napravila ogromne korake u ekonomskim reformama, ali i u obezbeđenju demokratskih sloboda. Da nije tako, Srbija nikad ne bi dobila status kandidata za EU, niti bi mogla da počne pregovore o pridruživanju. Mislim da je veoma važno da se demokratija ne shvati kao nešto "zdravo za gotovo". Za svaku demokratsku zemlju je uvek važno da bude pod budnim okom javnosti, da se čuju različiti glasovi i mišljenja - da postoji živ društveni dijalog.Mislite li da će država ispuniti svoje obaveze i izaći iz vlasništva u medijima?

- Vi znate bolje od mene šta propisuju medijski zakoni. Mislim da to nije samo moje očekivanje, već i očekivanje srpskog parlamenta, ali i građana da će zakoni biti primenjeni. Jedan od ključnih elemenata medijske strategije je izlazak države iz vlasništva u medijima. Ja sam svestan rezervi koje u tom pogledu postoje u medijskoj zajednici i da li će te obaveze država ispuniti i u praksi. Zakonski okviri su u tom pogledu veoma jasni, a zakoni postoje da bi se sprovodili. Šta mislite o slučaju prisluškivanja premijera Vučića u hotelu “Kraun plaza”, koji je u vlasništvu biznismena Miroslava Miškovića, pre Vučićevih sastanaka sa Trilateralnom komisijom? - Video sam u medijima izveštaje o tome. To je posao za nadležne službe. Pojedini mediji smatraju da je reč o pritisku na Specijalni sud, u kojem je u toku suđenje Miškoviću, da ponovo ovog biznismena vrati u zatvor. - Pa, ljudi pričaju svakakve priče. Stvarno ne vidim potrebu da se bavim medijskim pričama i spekulacijama koje se bave sudskim procesima. Suđenja se vode u sudovima, tamo im je i mesto, a ne u medijima. Srpski advokati, koji štrajkuju već dva meseca, tražili su od vas da posredujete u njihovom sporu sa ministrom pravde. Ima li nekog pomaka u tom slučaju? - To nije posao delegacije EU. Dve strane treba da pokušaju da nađu obostrano prihvatljivo rešenje. Advokatska komora nam je objasnila da nije tražila posredovanje Delegacije, nego je predložila medijaciju kao jedan od mogućih modela za prevazilaženje spora. Ako se strane u sporu o tome saglase, mi ćemo to naravno podržati.

Ključno je da pravni poredak u Srbiji ne bude u blokadi, da građani imaju pristup pravnoj pomoći, da mogu da rešavaju svoje probleme, da sistem ne bude u blokadi. Kako komentarišete tvrdnje ministra Aleksandra Vulina da je haški optuženik Vojislav Šešelj pušten na privremenu slobodu iz Haškog tribunala da bi destabilizovao Vladu Srbije i uplašio premijera Vučića? Takođe, šta mislite o tvrdnjama pojedinih srpskih medija da SAD i EU, ambasador Majkl Kirbi i vi, stojite iza ovakve odluke Tribunala da bi oslabili premijera Vučića i moć vladajuće Srpske napredne stranke? - Ministra Vulina pitajte o njegovim stavovima, ja to ne bih komentarisao. Radije bih podsetio na izjave ministra Ljajića, koji je u vladi zadužen za saradnju sa Haškim tribunalom. On je drugačije prikazao stvari i jasno rekao da je srpska vlada u kontaktu sa Haškim sudom, koji je nezavisan i koji samostalno donosi odluke i presude.

U ovom slučaju mislim da je ministar Ljajić rekao da je odluka zasnovana isključivo zbog zabrinutosti suda Šešeljevim zdravstvenim stanjem. O navodnim izvorima koji određene medije hrane besmislenim pričama o meni, ne mislim ništa, niti se njima bavim. Zašto onda ovi mediji vas i druge diplomate predstavljaju kao veoma moćne? - Nemam pojma ni šta je motiv za vaše pitanje, pa tako ne znam ni šta te medije motiviše da pišu to što kažete. Pitajte njih. Predsedavanje OEBS i pritisci Zapada i Rusije Pomenuli ste da će Srbija biti pred velikim izazovom tokom predsedavanja OEBS, jer će biti pod pritiskom i Zapada i Rusije u vezi sa ukrajinskom krizom. Mislite li da će Srbija biti u poziciji da će morati da izabere jednu od ove dve strane? - Predsedavanje međunarodnim organizacijama podrazumeva da ne birate strane, već da pružite dobre usluge zemljama članicama i da osigurate da ta organizacija ispunjava svoju misiju u skladu sa principima i vrednostima te misije.

Ja nisam govorio o bilo kakvom pritisku na Srbiju tokom predsedavanja koji bi dolazio sa bilo koje strane, a najmanje iz EU. Uloga predsedavajućeg OEBS-a je da bude glavni organizator i da osigura da predsedavanje ovom organizacijom teče glatko, ali i da predsedava ministarskim sastancima. Nemam sumnji da Srbija i njen ministar spoljnih poslova obavljaju profesionalne pripreme za predsedavanje i da imaju kapacitet da odigraju ulogu koja je pred njima.Komesar Han u Beogradu 20. novembra U Beograd 20. novembra stiže novi evropski komesar za pristupne pregovore Johanes Han. Kakva su očekivanja? Možemo li se nadati nastavku bliske saradnje, iako je nova EK najavila da za njenog mandata neće biti novog proširenja? - Potpuno je jasna politika EU i novog komesara za pristupne pregovore da podrži Srbiju na putu ka Uniji.

Ta podrška nisu samo reči, već je i materijalna podrška. EU je daleko najveći donator Srbije sa 2,6 milijardi evra bespovratne pomoći, koliko je od 2000. godine uložila u proces institucionalnih reformi, ali i infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu, zaštitu životne sredine, zdravstvo, obrazovanje, razvoj lokalne samouprave, sanaciju posledica poplava ove godine, itd. Takođe, Srbija čak 64 odsto svoje trgovinske razmene ima sa zemljama EU, isti toliki procenat je direktnih stranih investicija u Srbiji koje dolaze iz EU. Isto je i sa kreditima srpskoj vladi. Znači, podrška EU je veoma jaka i nije slučajno komesar za proširenje Štefan File izabrao Srbiju za svoju poslednju posetu, a komesar Han za prvu nakon preuzimanja mandata. Mislim da će poseta biti prilika da se Srbija još jednom ohrabri na putu ka EU, kao i u sprovođenju ekonomskih i političkih reformi. Komesar Han je znalac srpskih prilika.

Podsetio bih da je on kao komesar za regionalni razvoj u Golupcu promovisao Dunavsku strategiju, čiji je Srbija istaknuti član, da je tokom katastrofalnih poplava u maju posetio Srbiju i najavio pomoć iz evropskog Fonda solidarnosti, za koju sada znamo da će biti više 60 miliona evra. Dakle taj trend saradnje se nastavlja, finansijska podrška se nastavlja, partnerstvo između Srbije i EU se kreće uzlaznom linijom i ja se nadam da će godine pred nama biti period uspešnih pregovora o članstvu, reformi i približavanja Srbije i EU u svakom pogledu.

http://www.danas.rs/danasrs/politika/ocekujemo_pocetak_vaznog_procesa_i_za_srbiju_i_za_albaniju.56.html?news_id=292490