Obećanje bez pokrića

U kompaniji Fijat automobili Srbija (FAS) sa velikim očekivanjima pratimo pregovore između Srbije

i Rusije u vezi sa bescarinskim izvozom određenog kontingenta automobila „fijat 500L“ u Rusiju. Pozitivan odgovor mnogo bi značio za ovu fabriku jer bi dovelo do novih investicija - izjavila je nedavno generalna direktorka FAS-a Silvija Verneti i time potvrdila da je Fijatu i te kako stalo do pozicioniranja na ruskom tržištu, i to po povlašćenim uslovima.

Gotovo dvogodišnja dilema da li će srpski automobili, konkretno model „fijat 500L“, moći bez carine da se izvoze u Rusku Federaciju, iako su motorna, a time i putnička vozila izuzeta iz režima o slobodnoj trgovini između Rusije i Srbije, trebalo je da bude razrešena u prošlonedeljnom telefonskom razgovoru premijera Aleksandra Vučića sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, sa kojim je, osim o problemima vezanim za isporuku gasa, srpski premijer, kako je zvanično najavljivano, trebalo da pregovara i o bescarinskom izvozu automobila. Sudeći prema saopštenju iz kabineta premijera Vučića, javnost je ostala uskraćena za informaciju da li je u razgovoru sa ruskim predsednikom uopšte i pomenuta mogućnost bescarinskog izvoza srpskih automobila.

Podsetimo da je Putin, u aprilu prošle godine, obećao srpskim zvaničnicima (Dačiću i Dinkiću) da će odobriti bescarinski izvoz kontingenta od 10.000 „fijata 500L“ na rusko tržište, a taj posao je trebalo da bude realizovan do kraja 2013. Kako obećanje nije ispunjeno, ruski predsednik je i prilikom nedavne poste Beogradu najavio mogućnost da izvestan kontingent srpskih automobila, bez carine, stigne na rusko tržište. Ali, ako je suditi po „mudrom ćutanju“ i jedne i druge strane, moglo bi se zaključiti da je Vladimir Putin i ovoga puta dao jedno kurtoazno obećanje, koje nikoga ne obavezuje. Ali, čak i da ruski predsednik ovoga puta održi obećanje i dozvoli bescarinski izvoz srpskih automobila u Rusiju, ostaju brojne nepoznanice vezane za realizaciju tog poslovnog aranžmana. Ne zna se, recimo, da li bi Rusi bezuslovno prihvatili plasman srpskih automobila na njihovo tržište, zatim o kojim kvotama je reč, kao ni to da li se radi o jednokratnom, ili na duže staze povlašćenom, uvozu određenog kontingenta od, recimo, 10.000 vozila godišnje. Nepoznanica je i to kako bi srpski „fića“ prolazio na ruskom tržištu. Realno je, naime, očekivati da bi se „fijat 500L“ i u Rusiji prodavao po ceni od 13.500 evra, koliko košta u Evropi, što bi za rusko tržište, na kojem se godinama unazad beleži pad prodaje automobila, moglo da bude preskupo. Ne zna se ni posredstvom čije prodajno-servisne mreže bi se u Rusiji prodavali automobili, kao i rezervni delovi, proizvedeni u Kragujevcu. Ne bi, na kraju, bilo dobro ni ukoliko bi Srbija, zauzvrat, morala bez carine da uvozi ruske automobile, najnovije „lade“, na primer, jer bi time najozbiljnije ugrozila ionako loše poslovanje domaćih uvozničkih kompanija.

Ne sumnjajući ni najmanje u iskrenost namera srpskih zvaničnika da izađu u susret željama menadžmenta FAS-a i time pomognu dalji razvoj kragujevačke fabrike automobila, analitičari smatraju da bi država i na druge načine mogla da podrži tu kompaniju i njene dobavljače. U tom kontekstu podsećaju da bi najpre mogla da ispuni obaveze prema Fijatu koje se odnose na završetak auto-puta do Koridora 10, konkretno, reč je o izgradnju obilaznice oko Kragujevca i modernizaciji pruge Lapovo - Kraljevo. Ispunjavanjem tih zahteva, Vlada bi, kao suvlasnik kragujevačke fabrike, mogla da započne pregovore sa menadžmentom Fijata o proizvodnji još jednog modela u FAS-u, čiji kapaciteti omogućavaju dva puta veću proizvodnju od sadašnje. Proizvodnja novog modela značila bi i dolazak novih kooperanata, što dalje znači otvaranje novih radnih mesta i još veću deviznu zaradu od izvoza automobila, koji je i sada ubedljivo najznačajniji srpski izvozni adut. Inače, proizvodnja još jednog novog modela u Kragujevcu najavljena je ugovorom o formiranju kompanije FAS, koji su, u septembru 2008. potpisali Vlada Srbije i top menadžment Fijata. Napomenimo s tim u vezi da Fijat, koji je nedavno u potpunosti preuzeo američki Krajsler, planira da, integracijom sa još jednom velikom kompanijom koja se dobro kotira na azijskim tržištima (pominju se Hjundai, Reno Nisan, eventualno Ford...), 2018. prestigne Dženeral motors i Tojotu i postane najveći proizvođač automobila na svetu. Slobodnih kapaciteta u Fijatovoj grupaciji ima u fabrikama u Poljskoj i Srbiji. Na potezu je srpska vlada.

Dobra praksa

Stručnjaci tvrde da bi Vlada Srbije mogla da podrži kragujevačku fabriku automobila i preporukom

da državni organi, institucije, fondovi, agencije, javna preduzeća pod njenom ingerencijom, lokalne samouprave i drugi korisnici budžeta kupuju domaće automobile. Javna je tajna da to praktikuju i vlade većine razvijenih zemalja, pa se tako nemački državni zvaničnici, činovnici i javni poslenici uglavnom voze u automobilima marke „mercedes“ i „folksvagen“, Francuzi prednost daju modelima Renoa, Pežoa i Sitroena, dok italijanski zvaničnici najčešće biraju Fijatove automobile. Procenjuje se da u Srbiji ima nekoliko desetina hiljada službenih automobila koji bi, sukcesivno, zbog dotrajalosti, mogli da budu zamenjivani vozilima iz kragujevačke fabrike.

http://www.danas.rs/dodaci/biznis/obecanje_bez_pokrica.27.html?news_id=292187

Rusima Južni tok više nije proiritet?

Gasovod Južni tok više nije prioritetan projekat za Gasprom u bilo kojim pregovaračkim procesima, piše u ponedeljak moskovski dnevnik Komersant u reportaži o poseti ruskog predsednika Vladimira Putina Kini.  

"Šef Gasproma Aleksej Miler računa da će 'zapadna ruta' (gasovoda prema Kini) proraditi pre 'istočne', a Južni tok više nije priotitetan projekat za "Gasprom" u bilo kojim pregovaračkim procesima", piše list.
 
Lideri Kine i Rusije Si Điping i Vladimir Putin potpisali su juče više sporazuma o energetskoj saradnji dve zemlje, između ostalog memorandum o razumevanju za izgradnju drugog velikog gasovoda za snabdevanje Kine ruskim gasom - "zapadne rute".
 
Miler, koji je bio član ruske delegacije, novinarima je u Pekingu kazao: "Glavna stvar: s gledišta bilo kojih pregovora, za nas je od sada prioritet, naravno, zapadna ruta".
 

"On nije imao u vidu 'a ne istočna'. Sa istočnom je sve jasno - pregovori su završeni, ugovor je
potpisan. Šef Gasproma je, naravno, imao u vidu pregovore sa evropskim kolegama, to jest Južni tok. Hteo je da im stavi do znanja - izaći ćemo na kraj", zaključuje izveštač Komersanta iz Pekinga.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/447713/Rusima-Juzni-tok-vise-nije-proiritet