početka primene Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja situacija alarmantna. Mnogi na vlasti svoju obavezu da javnosti polože račune smatraju kao svoju dobru volju, ukazuje poverenik.
Poverenik Rodoljub Šabić, kaže u intervjuu za RTS, da je stanje zabrinjavajuće kada su informacije od javnog značaja u pitanju i dodaje da je Srbija daleko od jasnih pravila koja uređuju ovu oblast.
Od 2004. godine do danas udesetostručio se broj žalbi poverniku koje se odnose na informacije od javnog značaja.
Ovo sasvim govori o problemima koje na različitim nivoima vlasti mnogi imaju sa javnošću. Mnogi doživljavaju njihovu obavezu polaganja računa javnosti kao nešto što zavisi od njihove dobre volje.
Ljudi ne bi obraćali u tolikom broju povereniku da misle da nema smisla tražiti pomoć i da je ne dobijaju. U oko 93 odsto slučajeva građani i dobijaju one informacije koje su prvobitno tražili, a nisu dobili. Ali to je enorman broj žalbi koji se broji hiljadama godišnje.
Nedavno smo imali situaciju kada je direktor Poreske uprave podneo prijavu protiv saradnika bivšeg ministra finansija Lazara Krstića da su iznosili čitave baze o poreskim obveznicima iz Poreske uprave. Šta ćete vi uraditi i šta će država uraditi da to više ne bude moguće?
Poverenik radi ono što može. Ova priča je sada prešla u krivično-pravnu sferu. Time se poverenik više neće baviti, to je sada stvar nadležnih organa, ali će sada svakako otići jedno upozorenje. Postupak još uvek nije okončan, ali je zapisnik sačinjen.
Otići će jedno upozorenje Poreskoj upravi o merama koje poverenik smatra neophodnim da bi se obezbedila kvalitetna zaštita. I o tome ću javnost obavestiti, kao što to i praktikujem. Ali, sama ta situacija u kojoj mi nemamo standard, podacima građana, eto na primer poreskih obveznika može se baviti onaj ko je po zakonu ovlašćen.
Po zakonu je ovlašćen poreski referent koji rešava njegovu poresku prijavu i eventualno kontrolor. Nema tu nikavih ministara, niti državnih sekretara ili bilo koga ko može da šalje nekoga da to menja ako je to tako. Mi moramo imati čvrsta pravila. I drugo obavezan i jasan trag- koje pristupao vašoj bazi podataka i da proverimo da li je to činio zakonito ili nezakonito.
U ovom trenutku tih jasnih pravila nema?
Mi smo od toga daleko nekoliko svetlosnih godina. I ja sada kažem - ako je ovo bez obzira na to šta će se ispostaviti kao moguće u centrali Poreske uprave, gde su resursi najveći, gde je najveća moć. Zamislite onda šta je sve moguće da se sve dogodi sa podacima po manjim filijalama.
Ako su ovi podaci izneti, a pominje se i da su izneti iz zemlje, na koji bi sve način mogli da se zloupotrebe?
To je priča o krađi identiteta. Priča o mojoj mogućnosti da raspolažem vašim podacima ima hiljadu mogućnosti za zloupotrebu. U svetu se na taj način prazne računi, plaća, zadužuje, daju garancije... Hiljade različitih stvari nosi sama činjenica da imate pristup tuđim podacima kojima ne biste smeli da pristupite.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1751722/Obaveza+o+polaganju+ra%C4%8Duna+kao+dobra+volja.html
Poverenik Rodoljub Šabić, kaže u intervjuu za RTS, da je stanje zabrinjavajuće kada su informacije od javnog značaja u pitanju i dodaje da je Srbija daleko od jasnih pravila koja uređuju ovu oblast.
Od 2004. godine do danas udesetostručio se broj žalbi poverniku koje se odnose na informacije od javnog značaja.
Ovo sasvim govori o problemima koje na različitim nivoima vlasti mnogi imaju sa javnošću. Mnogi doživljavaju njihovu obavezu polaganja računa javnosti kao nešto što zavisi od njihove dobre volje.
Ljudi ne bi obraćali u tolikom broju povereniku da misle da nema smisla tražiti pomoć i da je ne dobijaju. U oko 93 odsto slučajeva građani i dobijaju one informacije koje su prvobitno tražili, a nisu dobili. Ali to je enorman broj žalbi koji se broji hiljadama godišnje.
Nedavno smo imali situaciju kada je direktor Poreske uprave podneo prijavu protiv saradnika bivšeg ministra finansija Lazara Krstića da su iznosili čitave baze o poreskim obveznicima iz Poreske uprave. Šta ćete vi uraditi i šta će država uraditi da to više ne bude moguće?
Poverenik radi ono što može. Ova priča je sada prešla u krivično-pravnu sferu. Time se poverenik više neće baviti, to je sada stvar nadležnih organa, ali će sada svakako otići jedno upozorenje. Postupak još uvek nije okončan, ali je zapisnik sačinjen.
Otići će jedno upozorenje Poreskoj upravi o merama koje poverenik smatra neophodnim da bi se obezbedila kvalitetna zaštita. I o tome ću javnost obavestiti, kao što to i praktikujem. Ali, sama ta situacija u kojoj mi nemamo standard, podacima građana, eto na primer poreskih obveznika može se baviti onaj ko je po zakonu ovlašćen.
Po zakonu je ovlašćen poreski referent koji rešava njegovu poresku prijavu i eventualno kontrolor. Nema tu nikavih ministara, niti državnih sekretara ili bilo koga ko može da šalje nekoga da to menja ako je to tako. Mi moramo imati čvrsta pravila. I drugo obavezan i jasan trag- koje pristupao vašoj bazi podataka i da proverimo da li je to činio zakonito ili nezakonito.
U ovom trenutku tih jasnih pravila nema?
Mi smo od toga daleko nekoliko svetlosnih godina. I ja sada kažem - ako je ovo bez obzira na to šta će se ispostaviti kao moguće u centrali Poreske uprave, gde su resursi najveći, gde je najveća moć. Zamislite onda šta je sve moguće da se sve dogodi sa podacima po manjim filijalama.
Ako su ovi podaci izneti, a pominje se i da su izneti iz zemlje, na koji bi sve način mogli da se zloupotrebe?
To je priča o krađi identiteta. Priča o mojoj mogućnosti da raspolažem vašim podacima ima hiljadu mogućnosti za zloupotrebu. U svetu se na taj način prazne računi, plaća, zadužuje, daju garancije... Hiljade različitih stvari nosi sama činjenica da imate pristup tuđim podacima kojima ne biste smeli da pristupite.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1751722/Obaveza+o+polaganju+ra%C4%8Duna+kao+dobra+volja.html
Нема коментара:
Постави коментар