U drugom krugu predsedničkih izbora, na kojima je favorit bio aktuelni premijer
Viktor Ponta, Rumunija je dobila novog šefa države - lidera desnog centra Klausa
Joanisa, čija je kampanja bila fokusirana na borbu protiv korupcije i koji je
obećao da će Rumuniju pretvoriti u "normalnu" zemlju.
Ovaj bivši nastavnik fizike tihog glasa potiče iz nemačke manjine u Rumuniji, a aduti su mu pouzdanost i poštenje, u zemlji kojoj je dosta korupcije u redovima vlade. On je lider Liberalne partije (PNL) od juna, ali nikada nije bio na funkciji u državnoj upravi.
Joanis (55) je postao poznat kao uspešan gradonačelnik grada Sibiu u Transilvaniji, koji je postao jedna od glavnih turističkih destinacija otkako je on stupio na njegovo čelo 2000. godine.
Kao dobar menadžer, Joanis je ovaj srednjovekovni grad uzdigao do zapadnih standarda, što mu je donelo reputaciju nekoga ko "dobro radi posao", kako je glasio i njegov slogan tokom predsedničke kampanje.
Za razliku od Ponte, koji je pokušao da proširi imunitet od krivičnog gonjenja za političare i zvaničnike u vladi, Joanis se snažno zauzeo za transparentnost, poručujući da bi čak i predsednik trebalo da bude pozvan na odgovornost.
Prema mišljenju nekih analitičara, koji su predviđali da bi Pontina pobeda mogla da učini Rumuniju stabilnijom, Joanisova pobeda bi mogla da obnovi političke tenzije u jednoj od najsiromašnijih evropskih država.
Tokom predizborne kampanje, Joanis je obećao da će očuvati nezavisnost rumunskog pravosudnog sistema i krhki napredak koji je postignut u borbi protiv korupcije. Obećao je i reforme na polju ekonomije, zdravstva i obrazovanja, kao i privlačnu poslovnu klimu za strane investitore.
Kao predsednik, Joanis će se, kao i njegov prethodnik Trajan Basesku, suočiti sa neprijateljski nastrojenom parlamentarnom većinom, što bi moglo da dovede do novih političkih trvenja.
Potomak nemačkih Saksonaca koji su se naselili u Rumuniji u srednjem veku, prvi predsednik Rumunije koji potiče iz etničke manjine je, za razliku od svojih roditelja i desetina hiljada pripadnika nemačke zajednice u Rumuniji, odlučio da ostane u toj zemlji nakon pada komunističkog lidera Nikolae Čaušeskua 1989.
Joanis, koga Rumuni često nazivaju "Nemcem", pripadnik je i verske manjine - on je protestant, u zemlji u kojoj je 90 odsto stanovništva pravoslavne vere, a tokom predizborne kampanje se suočavao sa optužbama da "nije pravi Rumun".
Opisujući ga kao ne mnogo harizmatičnog, agencije navode da su rumunski glasači podržali Joanisa iz straha da bi mladi i energični premijer Ponta mogao jednog dana da se pretvori u moćnika poput mađarskog premijera Viktora Orbana.
Prema rezultatima predsedničkih izbora u Rumuniji na osnovu 76 odsto prebrojanih glasova pobedu je odneo Joanis sa 54,8 odsto glasova, dok je Ponta dobio 45,2 odsto.
Joanis će na mestu predsednika zameniti Trajana Baseskua, koji je na čelu države bio 10 godina.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/511704/Novi-rumunski-predsednik-Joanis-obecava-normalnu-zemlju
Ovaj bivši nastavnik fizike tihog glasa potiče iz nemačke manjine u Rumuniji, a aduti su mu pouzdanost i poštenje, u zemlji kojoj je dosta korupcije u redovima vlade. On je lider Liberalne partije (PNL) od juna, ali nikada nije bio na funkciji u državnoj upravi.
Joanis (55) je postao poznat kao uspešan gradonačelnik grada Sibiu u Transilvaniji, koji je postao jedna od glavnih turističkih destinacija otkako je on stupio na njegovo čelo 2000. godine.
Kao dobar menadžer, Joanis je ovaj srednjovekovni grad uzdigao do zapadnih standarda, što mu je donelo reputaciju nekoga ko "dobro radi posao", kako je glasio i njegov slogan tokom predsedničke kampanje.
Za razliku od Ponte, koji je pokušao da proširi imunitet od krivičnog gonjenja za političare i zvaničnike u vladi, Joanis se snažno zauzeo za transparentnost, poručujući da bi čak i predsednik trebalo da bude pozvan na odgovornost.
Prema mišljenju nekih analitičara, koji su predviđali da bi Pontina pobeda mogla da učini Rumuniju stabilnijom, Joanisova pobeda bi mogla da obnovi političke tenzije u jednoj od najsiromašnijih evropskih država.
Tokom predizborne kampanje, Joanis je obećao da će očuvati nezavisnost rumunskog pravosudnog sistema i krhki napredak koji je postignut u borbi protiv korupcije. Obećao je i reforme na polju ekonomije, zdravstva i obrazovanja, kao i privlačnu poslovnu klimu za strane investitore.
Kao predsednik, Joanis će se, kao i njegov prethodnik Trajan Basesku, suočiti sa neprijateljski nastrojenom parlamentarnom većinom, što bi moglo da dovede do novih političkih trvenja.
Potomak nemačkih Saksonaca koji su se naselili u Rumuniji u srednjem veku, prvi predsednik Rumunije koji potiče iz etničke manjine je, za razliku od svojih roditelja i desetina hiljada pripadnika nemačke zajednice u Rumuniji, odlučio da ostane u toj zemlji nakon pada komunističkog lidera Nikolae Čaušeskua 1989.
Joanis, koga Rumuni često nazivaju "Nemcem", pripadnik je i verske manjine - on je protestant, u zemlji u kojoj je 90 odsto stanovništva pravoslavne vere, a tokom predizborne kampanje se suočavao sa optužbama da "nije pravi Rumun".
Opisujući ga kao ne mnogo harizmatičnog, agencije navode da su rumunski glasači podržali Joanisa iz straha da bi mladi i energični premijer Ponta mogao jednog dana da se pretvori u moćnika poput mađarskog premijera Viktora Orbana.
Prema rezultatima predsedničkih izbora u Rumuniji na osnovu 76 odsto prebrojanih glasova pobedu je odneo Joanis sa 54,8 odsto glasova, dok je Ponta dobio 45,2 odsto.
Joanis će na mestu predsednika zameniti Trajana Baseskua, koji je na čelu države bio 10 godina.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/511704/Novi-rumunski-predsednik-Joanis-obecava-normalnu-zemlju
Нема коментара:
Постави коментар