Ako imaš novca „napolju”, u pritvoru možeš da imaš sve. Hranu iz odabranog restorana, omiljene knjige, dnevne novine i magazine, posteljinu, sredstva za higijenu po ličnom izboru... Televizor u sobi se već odavno ne smatra luksuzom...
Ivana Ramić, sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu, kaže za „Politiku” da zahtevi pritvorenika nisu ništa novo ni neuobičajeno.
– O privilegijama, ako tako mogu da ih nazovem, osobama kojima je određen pritvor odlučuje sud. Po zakonu, svaki zahtev mora da bude obrazložen. Ukoliko, recimo, pritvoreno lice sudiji napiše molbu da mu se hrana dostavlja iz određenog restorana, dužan je da napiše zbog čega zahteva određenu vrstu hrane. Uglavnom se molbe ovog tipa pravdaju zdravstvenim razlozima. Pritvorenik, takođe, ima pravo da mu se dostavi posteljina od kuće kao i da mu se, o vlastitom trošku, dostavljaju knjige, dnevne novine i druge stvari, ako to ne nanosi štetu uspešnom vođenju krivičnog postupka – objašnjava Ramićeva.
Uz pomenutu molbu, pritvorenik je dužan da sudu dostavi ime osobe koja će mu dostavljati zahtevane stvari, broj njegove lične karte i matični broj. Po odobrenju, sud o odobrenim pogodnostima obaveštava kazneno-popravni zavod u kojem se pritvorenik nalazi. Zahtevi pritvorenika se u praksi – retko kada odbijaju.
Poslednji primer da novac omogućava da, osim ograničenog kretanja, u pritvoru možete da imate, maltene, sve što i kod kuće jeste Dragoslav Kosmajac.
Prema napisima medija, prilikom prve posete članovi najuže porodice (supruga i ćerka), Kosmajcu su doneli anatomski jastuk, garderobu i paket s hranom. Ako je suditi prema navodima istog medija, čovek koji je u policijskoj „beloj knjizi” označen kao jedan od najvećih narko-dilera u Evropi, nije dugo bio na zatvorskoj kuhinji. Iskoristio je svoje pravo i naručio hranu spolja.
Dugo će se pamtiti i prepričavati hapšenje vlasnika kompanije „Delta” Miroslava Miškovića. Ubrzo pošto je smešten u pritvorsku sobu beogradskog Okružnog zatvora, Mišković je iskoristio privilegiju da se časti specijalitetima iz porodičnog restorana „Deltino”.
Pravo na privilegije pritvorenika imaju i osuđenici, samo što o njihovim molbama ne odlučuje sud, već uprava kaznene ustanove u kojoj lice izdržava kaznu uz konsultaciju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.
– Prava osuđenih lica reguliše i Zakon o krivičnom postupku i Zakon o izvršenju krivičnih sankcija. U praksi, osuđenicima se kao „vanstandardno” dva puta mesečno odobrava paket od deset kilograma sa sredstvima za ličnu higijenu, određenom vrstom hrane, garderobom. Takođe, može im biti odobrena i poseta otvorenog tipa u trajanju od sat vremena – navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Po evropskim standardima koje poštuju, navode u Upravi, svaka soba ima svoj televizor.
– U svim novoizgrađenim paviljonima svaka soba ima svoj TV prijemnik, tako da se ni to više ne smatra nekom privilegijom – kažu u Upravi.
Ako je verovati nadležnima, razlike između uslova u „Hajatu”, novijem delu CZ-a u Beogradu, i posebnom odeljenju u požarevačkoj Zabeli čiji su „stanovnici” imali bolje uslove od onih u drugim zavodima, gotovo da više ne postoje...
Ipak i tu, kako za „Politiku” kaže bivši osuđenik, razliku između ljudi pravi novac.
– Nije nepoznato da i u zatvoru, ukoliko imaš novac, većinu stvari možeš da kupiš. I povoljniji tretman, i unošenje mobilnog telefona, i aboliciju od dnevnih aktivnosti... – zaključuje ovaj bivši robijaš.
Ivana Ramić, sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu, kaže za „Politiku” da zahtevi pritvorenika nisu ništa novo ni neuobičajeno.
– O privilegijama, ako tako mogu da ih nazovem, osobama kojima je određen pritvor odlučuje sud. Po zakonu, svaki zahtev mora da bude obrazložen. Ukoliko, recimo, pritvoreno lice sudiji napiše molbu da mu se hrana dostavlja iz određenog restorana, dužan je da napiše zbog čega zahteva određenu vrstu hrane. Uglavnom se molbe ovog tipa pravdaju zdravstvenim razlozima. Pritvorenik, takođe, ima pravo da mu se dostavi posteljina od kuće kao i da mu se, o vlastitom trošku, dostavljaju knjige, dnevne novine i druge stvari, ako to ne nanosi štetu uspešnom vođenju krivičnog postupka – objašnjava Ramićeva.
Uz pomenutu molbu, pritvorenik je dužan da sudu dostavi ime osobe koja će mu dostavljati zahtevane stvari, broj njegove lične karte i matični broj. Po odobrenju, sud o odobrenim pogodnostima obaveštava kazneno-popravni zavod u kojem se pritvorenik nalazi. Zahtevi pritvorenika se u praksi – retko kada odbijaju.
Poslednji primer da novac omogućava da, osim ograničenog kretanja, u pritvoru možete da imate, maltene, sve što i kod kuće jeste Dragoslav Kosmajac.
Prema napisima medija, prilikom prve posete članovi najuže porodice (supruga i ćerka), Kosmajcu su doneli anatomski jastuk, garderobu i paket s hranom. Ako je suditi prema navodima istog medija, čovek koji je u policijskoj „beloj knjizi” označen kao jedan od najvećih narko-dilera u Evropi, nije dugo bio na zatvorskoj kuhinji. Iskoristio je svoje pravo i naručio hranu spolja.
Dugo će se pamtiti i prepričavati hapšenje vlasnika kompanije „Delta” Miroslava Miškovića. Ubrzo pošto je smešten u pritvorsku sobu beogradskog Okružnog zatvora, Mišković je iskoristio privilegiju da se časti specijalitetima iz porodičnog restorana „Deltino”.
Pravo na privilegije pritvorenika imaju i osuđenici, samo što o njihovim molbama ne odlučuje sud, već uprava kaznene ustanove u kojoj lice izdržava kaznu uz konsultaciju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.
– Prava osuđenih lica reguliše i Zakon o krivičnom postupku i Zakon o izvršenju krivičnih sankcija. U praksi, osuđenicima se kao „vanstandardno” dva puta mesečno odobrava paket od deset kilograma sa sredstvima za ličnu higijenu, određenom vrstom hrane, garderobom. Takođe, može im biti odobrena i poseta otvorenog tipa u trajanju od sat vremena – navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Po evropskim standardima koje poštuju, navode u Upravi, svaka soba ima svoj televizor.
– U svim novoizgrađenim paviljonima svaka soba ima svoj TV prijemnik, tako da se ni to više ne smatra nekom privilegijom – kažu u Upravi.
Ako je verovati nadležnima, razlike između uslova u „Hajatu”, novijem delu CZ-a u Beogradu, i posebnom odeljenju u požarevačkoj Zabeli čiji su „stanovnici” imali bolje uslove od onih u drugim zavodima, gotovo da više ne postoje...
Ipak i tu, kako za „Politiku” kaže bivši osuđenik, razliku između ljudi pravi novac.
– Nije nepoznato da i u zatvoru, ukoliko imaš novac, većinu stvari možeš da kupiš. I povoljniji tretman, i unošenje mobilnog telefona, i aboliciju od dnevnih aktivnosti... – zaključuje ovaj bivši robijaš.
Нема коментара:
Постави коментар