Nova državna televizija – stari problemi

Pre godinu dana, grči specijalci su ispraznili zgradu državne radiotelevizije ERT. U njoj su protivno naređenju vlade o gašenju programa, novinari i dalje radili svoj posao. Njihova borba za opstanak i dalje traje.

U junu 2013, šef grčke vlade Antonis Samaras je dekretom ukinuo hronično deficitarnu državnu Radioteleviziju ERT i jednim potezom otpustio 2650 radnika te kuće. Tada je rečeno da je ta oštra mera bila neophodna zbog diktata štednje. Osim toga, vlada je poručila da će očistiti to leglo korupcije i nepotizma i otvoriti novi „stesani“ javni servis po ugledu na britanski BBC. Na to su stotine otpuštenih novinara iz protesta okupirale centralu ERT u Atini i saopštile da će jednostavno i dalje praviti svoj radio i TV-program. Tek u novembru 2013, policijski specijalci su ispraznili zgradu; prošlog maja, nova stanica NERIT je počela da emituje program.
I pored toga, više od 400 radnika bivše državne radiotelevizije i dalje emituje svoj protestni program i

to preko radija i interneta. „Ne odustajemo iako nam je istekao rok za primanje novčane pomoći za nezaposlene od 12 meseci. Želimo da kompletno obnovimo rad ERT“, rekao je radijski voditelj Nikos Cimpidas u razgovoru za DW. Proteklih meseci, on i njegove kolege su uspele da privuku pažnju javnosti na sebe i postigle određene uspehe. „Ukupno 17 okupiranih lokalnih ispostava ranije ERT-mreže sada emituje naše emisije“, objašnjava taj novinar.

Cimpidas će još dugo pamtiti akciju izbacivanja novinara iz zgrade ERT 2013. Bio je na noćnoj smeni kada je u zgradu upala policija – nešto posle četiri sata ujutro. „Namerno su došli tada – računali su da će ima najmanji otpor biti pružen u to doba. Tražili smo objašnjenje te policijske akcije, ali ga nismo dobili“.

Nepotizam nije iskorenjen

Bivši državni radio je svakako trebalo reformisati i to ni Cimpidas ne osporava. Naravno da je bilo, kako kaže, „određenih problema“, ali oni ni izdaleka nisu razlog da se po kratkom postupku ugasi radiotelevizijska stanica i da se zameni čistim vladinim glasilom kao što je NERIT, prenosi ovaj novinar.

Trenutno ni u novoj radiotelevizijskoj stanici nema mnogo naznaka da je ona raskrstila sa
nepotizmom: nakon samo nekoliko nedelja rada, prvi šef uprave NERIT-a Jorgos Prokopakis je u maju dobio otkaz, a posle toga se preko Fejsbuka žalio na netransparentnost i političke intervencije u firmi. Na njegovu funkciju je stupio pravnik Antonis Makrodimitris, koji je posle letnje pauze sam podneo ostavku. Kormilo je preuzeo Petros Mais – ekonomista koji je 38 godina radio za državni radio ERT. I to treba da bude „novi početak“?

„NERIT nije prevazišao stare obrasce ERT-a“, smatra Jorgos Plios, profesor za medije na Univerzitetu u Atini. On je u razgovoru za DW rekao da je državna kontrola u novom medijskom servisu još oštrija nego što je bila u starom, kao i da bi mogla i dalje da se pojačava s obzirom na sve žešće političke razmirice u zemlji. Plios dodaje da u Grčkoj, nažalost, još uvek nema nezavisnog jasnog servisa. Za njega je poređenje NERIT-a i BBC-ja gotovo komično.

Uloga privatnih medija

Posle zatvaranja ERT-a u leto 2013, grčki medijski sindikati su najavili štrajkove i proteste. I u privatnim medijima je bilo obustava rada zbog postupka prema ERT-u. Ali, sveopšta solidarnost nije dugo potrajala. Političari iz vlade su u razgovorima sa privatnim medijima žestoko branili zatvaranje ERT-a. S druge strane, levičarska opozicija bojkotuje novu državnu radoteleviziju NERIT i obećava da će, u slučaju pobede na izborima, ponovo otvoriti ERT i dati ugovore svima koji su radili za tu stanicu.

Profesor Plios smatra da je malo verovatno da će privatni mediji, zbog odsustva konkurencije u vidu javnog servisa, da se pobrinu za kritičko izveštavanje: „Istraživanja kriznog izveštavanja su pokazala da svi privatni mediji u Grčkoj izbegavaju da kritikuju vladu. Oni su upućeni na pomoć vlade da bi mogli da dobiju povoljne kredite“. Prema Pliosovim rečima, i pravni okvir na televizijskom tržištu je delimično nepregledan, pošto nijedna privatna stanica nema konačnu dozvolu za emitovanje programa.

Takve zavisnosti i prepletenost političkih i ekonomskih interesa su dovele do toga da sve veći broj

Grka sve manje veruje medijima u sopstvenoj zemlji, kaže Plios. To potvrđuju i redovne ankete - prema najnovijim, više od 80 odsto ispitanih građana smatrra da su televizijske stanice u njihovoj zemlji - nepouzdane. Građani su vrlo skeptični i prema radijskim programima i dnevnim novinama.

http://www.dw.de/nova-dr%C5%BEavna-televizija-stari-problemi/a-18047419