Nije rukopis devedesetih

Devedesetih godina prošlog veka Srbija je bilo veliko poprište žestokih obračuna brojnih kriminalnih
grupa

Branio sam mnogo pripadnika tih grupacija i oko 50 mojih klijenata, među kojima je najviše Voždovčana, izgubilo je život u međusobnim obračunima ili u policijskim „čistkama“.

Pojedini otrgnuti delovi policije bili su tesno povezani sa raznim mafijaškim strukturama - trgovcima drogom, oružjem reketašima - pa su i sami „nameštali“ i pripremali likvidacije od kojih mnoge ni do nanas nisu razrešene.

Posetimo se samo na neotrkivena ubistva direktora JAT Žike Petrovića, Radovana Badže Stojčića, Zorana Todorovića Kundaka... U tim slučajevima, tadašnja država kao da „nije htela“ da se dođe do istine.

Pojedini kriminalizovani delovi policijskog aparata preživeli su i do danas, u znatno manjem obimu, ali su sada i pod znatno boljom kontrolom.

Rukopis „sačekuše“ pred kućom Milana Beka i njegovo teško ranjavanje, zato me ne podseća na devedesete.

Preuranjeno je da se, na osnovu poznatih podataka iznose definitivni zaključci, ali sve ukazuje da je taj pokušaj ubistva izvršen amaterski.

Pre svega, na to možda ukazuje izbor oružja. Onaj ko planira i naručuje ubistvo dobro zna da se u tim slučajevima koristi automatska puška koja, ako se njom puca rafalno - ne promašuje.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:520108-Borivoje-Borovic-Nije-rukopis-devedesetih