Kapitulacija na samitu

Putinova poseta Kini i njegovo učešće na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APES), trebalo je da celom svetu pokažu da će Rusija i bez stranih investitora i ekonomskih partnera opstati, da će srozavanje kursa rublje biti zaustavljeno, da će „privremene ekonomske teškoće“ biti prevaziđene i da će njena ekonomija ponovo postati atraktivna kao pre, ako ne i atraktivnija.

Zato je Putin doleteo u Peking dan pre otvaranja samita APES, sreo se sa premijerom Državnog saveta NR Kine Li Kećangom i prisustvovao činu potpisivanja 17 zamašnih međudržavnih sporazuma iz raznih oblasti, uključujući i ugovor o isporuci zapadnosibirskog gasa Kini. A na samom samitu je govorio o tome da ozbiljnih faktora koji bi mogli da imaju uticaja na slabljenje rublje zapravo i nema, ali da zato postoje mere nove politike Centralne banke kojima će špekulanti biti kažnjeni, Rekao je i to da će se rublja nakon primene tih mera u značajnoj meri učvrstiti. Potom je rekao da je bez upuštanja u nekakve detalje, opšti utisak da stvari i ne stoje toliko loše, da će vremenom Kina moći da uvozi veće količine ruskog gasa od onih koje danas uvozi Evropa, da će tada na ruskom tržištu kapitala kineski investitori zameniti američke i evropske, a da rublja i juan imaju sve šanse da svoje međusobne odnose grade bez uplitanja dolara.

Nažalost, stvarnost kojoj smo svedoci ne izgleda ni blizu toliko ružičasto. Uzmimo samo taj novopotpisan ugovor kojim se predviđa isporuka gasa sa nalazišta koja su danas angažovana za snabdevanje evropskog tržišta (zapadna maršruta). U tom ugovoru, na primer, nema nijedne reči o ceni gasa koju bi Kina eventualno bila spremna da plati. I što je još gore, ispostavilo se da kineski investitori više nemaju nameru da kreditiraju ni Gasprom ni Rosnjeft, a povodom avansa za izgradnju novog gasovoda rusku stranu je sačekala gluva tišina.

I budući da se država za gas namenjen Kini već odrekla poreza i carina, ranije planirane isporuke po „istočnoj maršruti“ bi za Rusiju teoretski možda i mogle biti rentabilne, ali zato je isplativost ovih „novougovorenih“ isporuka po takozvanoj „zapadnoj maršruti“ vrlo problematična. Šta će sve to Gaspromu, to je jasno. Kroz novi investicioni program se iz vlade mogu istresti nove olakšice i ubrzati procedure oko indeksacije unutrašnjih tarifa. Šta će to Kini, takođe je više nego jasno. A ruskim građanima bi valjda trebalo da bude milo to što su Kina i Rusija najzad postale sestre doveka. Jer kako sada stoje stvari, ni budžetu Rusije, ni njenim građanima, isporuke milijardi kubnih metara ruskog gasa Kini ništa drugo osim tog zadovoljstva ne mogu doneti. I zato se nemojmo čuditi ako kroz nekoliko godina (ili meseci) Putin i Miler dožive sudbinu Julije Timošenko, i zbog „kriminalnog i po državu štetnog“ gasnog ugovora zaglave zatvor.
Još jedan potencijalni kompanjon Putina i Milera, gospodin Sečin, takođe je zablistao u Pekingu.

Rosnjeft se sa kineskim partnerima dogovorio o isporuci dodatnih 5 miliona tona nafte. Osim toga, kineski CNPC će dobiti 10 odsto vlasništva nad Vankorskim izvorima, mesto u Savetu direktora kompanije Rosnjeft i pravo na 10 odsto od ukupne dobiti. Kada bi u tom ugovoru umesto „Rosnjeft će isporučiti…“ a „CNPC preuzeti…“ pisalo, „Rosnjeft će prodati…“ a „CNPC kupiti…“ i kada bi još makar reda radi u nastavku stajala i nekakva cena, Igoru Ivanoviču bi se moglo čak i aplaudirati. Ali u izveštajima sa mesta događaja piše to što piše. I ako se još tome doda ogroman dug kompanije Rosnjeft prema kineskim drugovima, kao i značajan pad cena nafte na svetskom tržištu, reči „isporučiti“ i „preuzeti“ zapravo mnogo tačnije definišu realnu situaciju. A i sam Sečin je rekao da su pregovori sa kineskim partnerima bili „vrlo složeni“, a da je rezultat pregovora „kompromisan“. Kineski partneri su očigledno imali nameru da iz Rosnjefta iscede još više.

Što se tiče valutnih špekulanata, „ubedljiva pobeda“ koju su Putin i Centralna banka zajedničkim snagama izvojevali je trijumf koji može skupo koštati rusku ekonomiju. Pripisivati ovu kratkotrajnu „stabilizaciju“ rublje isključivo verbalnoj intervenciji Putina bilo bi u najmanju ruku preterano. Igrači koje je Centralna banka lišila nekoliko prostih i sasvim predvidivih pravila igre, zaista su zatvorili deo svojih špekulativnih pozicija usmerenih protiv ruske valute. Osim toga, Centralna banka je obećala da će smanjiti ukupan obim monetarne mase, a to će neminovno negativno uticati na likvidnost rublje. To će za sobom povući rast kamatnih stopa, a skupi krediti, za već ionako ispošćenu rusku ekonomiju, danas su više nego štetni.

Ako u „stezanju monetarnog kaiša“ Centralna banka pokaže preteranu revnost, kriza likvidnosti može izazvati talas bankrotstava malih i srednjih preduzeća i banaka, a „rušenje“ nekog od takozvanih većih igrača učiniće da kriza bude još teža od ove koju sada doživljavamo. Što se kursa rublje tiče, svi objektivni faktori – neophodnost servisiranja spoljnog duga ruskih banaka i kompanija, realno smanjenje sume deviznog priliva ostvarenog izvozom gasa i nafte zbog pada svetskih cena na energente – ostaju kao i do sada nedirnuti, tako da je, bez obzira na nekoliko poslednjih korekcija, dalje slabljenje rublje praktično neminovno.
Vraćajući se na Putina i poslednji pekinški samit APES, valjalo bi obratiti pažnju na još jedan mali ali značajan detalj. Putin je u svom obraćanju izgovorio već obaveznu rečenicu o isključivanju dolara iz platnog prometa dveju susednih zemalja, između ostalog i u spoljnotrgovinskom prometu energentima.

Prema rečima Putina, uvođenjem nove prakse da se međusobne obaveze između Rusije i Kine izmiruju primenom nacionalnih valuta, moglo bi bitno uticati na svetska finansijska i energetska tržišta. Ideja nije nova, mada je u nešto kasnijoj izjavi Putinovog sekretara za medije dobila i neke sasvim nove nijanse. „Velika pažnja je bila posvećena temi međusobnih finansijskih obračuna u juanima, uključujući i tako delikatne oblasti kao što je vojno-tehnička saradnja. To bi svakako pomoglo da se juan učvrsti na mestu glavne rezervne valute u regionu“ – citirao je Peskova dnevni list Коммерсант. Drugim rečima, rublja je u ovom kontekstu svakako van igre. Trgovina za juane je u prvom redu povoljna za Kinu, što se za ruske kompanije nikako ne može reći.

Sve u svemu, Putin & drugovi su na samitu APES ostavili bled utisak, a sporazumi koje su potpisali najviše liče na časnu predaju ostataka ruske ekonomije Kini.

Maksim Blant, Ежедневный журнал, 10.11.2014.

http://pescanik.net/kapitulacija-na-samitu/

Merkelova nema živaca za Putina 

Ako Rusija hitno ne promeni stav prema Ukrajini, suočiće se s još oštrijim sankcijama, najavila je
Angela Merkel.


Sastanak sa Vladimirom Putinom u okviru samita G20, kome je prisustvovao i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, potvrdio je pretpostavku Angele Merkel da Rusija ne planira da odustane od kršenja više tačaka primirja iz Minska. Lideri su razgovarali u subotu nakon večere.
 
- Fokusirajući se na situaciju na istoku Ukrajine, Putin je detaljno objasnio ruski pristup celoj problematici - rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.
Putinova objašnjenja očigledno nisu zadovoljila Merkelovu, a mediji njihov odnos ocenjuju kao „najlošiji u proteklih nekoliko godina“.
 

„Koala diplomatija“ Kao domaćin samita G20, Brizbejn je svima, od predsednika SAD Baraka Obame do prve kineske dame Peng Lijuan, pružio priliku da maze koale i fotografišu se sa njima. Kampanja je nazvana „koala diplomatija“

„Kancelarka više nema strpljenja za Putina i njeni naredni koraci su nepredvidivi. Dugogodišnji odnosi Angele Merkel i ruskog predsednika stoje pred novim ponorom“, navodi nemački „Špigl“.
 
Prema pisanjima tog lista, kancelarka je „oduvek imala razumevanja za Putina“, a kap koja je prelila čašu navodno je bila informacija da je Rusija uoči samita poslala ratne brodove u Australiju. Međutim, kada su je novinari upitali da prokomentariše ovaj potez, Merkelova je odgovorila:
 

Otišao ranije da se naspava Nakon što su lideri članica G20 oštro osudili njegovu politiku prema Ukrajini, a britanski premijer uporedio Rusiju sa Nemačkom u doba Hitlera, Vladimir Putin napustio je samit u Brizbejnu dan ranije. Iz Kremlja je rečeno da je „otišao da se naspava“.

- Brodovi nisu glavni problem. Važno je ono što će se dogoditi sa Ukrajinom. Nažalost, ne vidim izglede za promene koje su neophodne.
 
Ona je dodala da bi novi set sankcija mogao da bude uveden veoma brzo, budući da dosadašnji rezultati „nisu zadovoljavajući“.
 
- U planu je proširenje spiska pojedinaca koje će pogoditi kaznene mere - rekla je Angela Merkel u Brizbejnu.
 
Putin je na sastanku još jednom porekao da Moskva pruža podršku pobunjenicima u Donbasu.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/511620/PREKARDASILO-Merkelova-nema-zivaca-za-Putina