Izdavači ljuti zbog Nacrta zakona o udžbenicima

Pred javnu raspravu spremaju zajednički stav protiv predloženog dokumenta. Mogućnost korupcije i
ugrožavanje rada malih kuća - najveće zamerke

ĐAČKE knjige neće se samo listati, već i čitati na kompjuterima i pametnim telefonima. Svaki udžbenik moraće obavezno da ima elektronski dodatak. To je predloženo Nacrtom zakona o udžbenicima, u koji su „Novosti“ imale uvid, a za koji bi javna rasprava trebalo da počne naredne nedelje.

Ne piše da li će elektronski dodatak biti igrica, animacija, aplikacija, prezentacija ili slajdovi, niti ko je stručan da procenjuje taj sadržaj.

- Ne kaže se ni kakav dodatak, ni za koji uređaj, niti zbog čega mora. Tako nešto nigde u svetu ne postoji - zamera Ljiljana Marinković, direktorka „Kreativnog centra“.

Ovo je samo jedna od primedbi na Nacrt novog zakona o udžbenicima, koji je među izdavačima izazvao mnogo besa. Oni tvrde da će predložena rešenja ugasiti desetine izdavačkih kuća i ojačati monopol nekoliko najvećih. Za većinu rešenja kažu da su prepisana iz hrvatskog zakona, koji je omogućio veliku korupciju na tržištu udžbenika.

Izdavači spremaju zajednički stav protiv predloženog dokumenta.

- Novi nacrt je katastrofalan i sadrži čitav niz uglavnom nesprovodivih rešenja - tvrdi Ljiljana Marinković. - Navedeno je da će u upotrebi biti samo udžbenici za koje se izjasni više od 15 odsto škola, što je tiraž od oko 10.000 knjiga. To je vrlo zgodno za razne mahinacije i korupciju, a pogoduje samo velikim izdavačima.

Ona, ali i njene kolege iz drugih kuća, imaju zamerke i odredbu da će država da određuje maksimalnu cenu, čime se, napominju, ugrožava slobodna trgovina. Oni tvrde i da je ta odredba suprotna Zakonu o trgovini. Isto tako, dodaje Ljiljana Marinković, ako država želi da kontroliše cene iz socijalnih razloga, onda mora da obezbedi subvencije.

I njena koleginica, Nada Osmajić, direktorka „Novog logosa“, nezadovoljna je zakonskim rešenjima. Ukoliko se pogleda sadašnje stanje na tržištu, ocenjuje, može se predvideti da će najviše dva izdavača po predmetu i razredu ostati na tržištu:

- Novim zakonom se izdavačima daje rok ne duži od četiri do šest meseci, a rad na udžbeniku u idealnim okolnostima traje bar godinu dana.

PROCEDURA ODOBRAVANjA KADA neki udžbenik prođe složenu proceduru odobravanja, da bi se našao u školskim torbama, mora da „položi“ još jedan test - da ga izaberu nastavnici najmanje 15 odsto generacije učenika. Svi izdavači moraju o svom trošku da odštampaju, recimo, bukvar, u oko 2.000 primeraka. Oni koji ne budu izabrani, biće na ogromnom gubitku.

 

Ona napominje i da će se udžbenici odobravati na svake četiri godine, bez mogućnosti da se u međuvremenu neki novi nađu u katalogu, što će biti destimulišuće za izdavače da rade nove knjige.
Izdavači kažu da su imali svog predstavnika u timu koji je pisao Nacrt zakona, ali da je ta komisija raspuštena, a njima nepoznati autori su napisali verziju koju će Vladi predložiti Ministarstvo prosvete.

- Ako se usvoji predloženo, već odobreni udžbenici moraće da budu odobravani na svake četiri godine. Za naših, recimo, 150 do 200 naslova, ako platimo po 90.000 dinara za svaki, to bi bio milionski, a nepotreban trošak na svake četiri godine - ukazuje Ivan Perić, direktor razvoja izdavačke kuće „Klet“.

Iz procesa odobravanja udžbenika isključen je Nacionalni prosvetni savet, a „zeleno svetlo“ davaće ministar. I to će, smatraju neki, povećati šansu za korpuciju.
 
A povlačenje prethodnog Nacrta zakona o udžbenicima iz procedure bila je jedna od prvih stvari koje je uradio Srđan Verbić, kada je postao ministar prosvete. Ako je verovati izdavačima, novi je lošiji od onog koji je Verbić stopirao.

U Ministarstvu prosvete nisu bili voljni da komentarišu Nacrt zakona pre javne rasprave. Rečeno nam je samo da će javna rasprava biti dobra prilika da svi iznesu mišljenja i kritike na račun tog dokumenta.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:518881-Izdavaci-ljuti-zbog-Nacrta-zakona-o-udzbenicima