Вишегодишње истраживање о крађи моторних возила ванредни професор Криминалистичке полицијске академије у Београду Саша Мијалковић преточио је у оригиналан и готово потпун приказ актуелних домена делинквентске тактике и технике крађе возила, безбедносне и криминалистичке теорије, као и праксе превенције и сузбијања те појаве. У књизи „Ауто-мафија”, Мијалковић нуди и нове идеје заштите возила од крађа и сузбијања криминала у вези с том све распрострањенијом претњом по имовину грађана Србије.
– Ауто-мафија је транснационални безбедносни проблем јер постоји свуда где постоји аутомобилизам, а то је цео свет. У ери сведимензионалне глобализације, долази до постепеног губитка традиционалних државних граница и до либерализације кретања људи, робе и капитала. У таквим условима, полако се губе и идентитети, а када су у питању ствари, то је много лакше него у случају губитка идентитета код људи. Осим тога, моторна возила имају све већу номиналну вредност. Све то доводи до процвата ауто-мафије као једног од сектора организованог криминала: аутомобил се украде у једној држави, после краћег времена већ је прокрујмчарен у другу, с тим што су му у међувремену промењена идентификациона обележја – бројеви мотора и шасије, боја и ентеријер, и продат је за износ тржишне вредности – објашњава за „Дневник” Саша Мијалковић.
Колико тренутно украдених аутомобила Интерпол потражује и колика је зарада ауто-мафије на четвороточкашима које препродаје?
– Интерпол тренутно потражује око осам милиона украдених возила. Реч је о возилима која су евидентирана у Интерполовој бази података о украденим возилима. Стварни број је много већи. У Европи се, у просеку, годишње украде око 1,2 милион возила. Од 60 до 70 одсто тих возила никада не буде пронађено. Тиме се причињава материјална штета од око 20 милиона долара. Иначе, крађом 100 луксузних аутомобила могуће је остварити противправну корист и до два милиона евра. Ти подаци јасно казују зашто ауто-мафија с правом носи одредницу мафија.
Где је Србија на мапи ауто-мафије?
– Од те појаве није имуна ни наша земља. Територија Србије је интегрални део транснационалних криминалних тржишта. Истовремено, део је и међународних кријумчарских канала. Најзад, на нашој територији „оперишу” криминалци из других земаља, као што и наши криминалци оперишу на територијама других држава, а неретко је реч о здруженом криминалном деловању наших и страних држављана, често и на територији више држава. Познат је и феномен такозване криминалне кооперације, односно сарадње, најчешће у размени украдених возила, на пример, између српске, босанске и хрватске ауто-мафије, али и у „позајмљивању” криминалаца – специјалиста за поједине фазе у извршењу кривичног дела у вези с крађом возила. Најчешће се „позајмљује” такозвани бравар и декодер компјутера возила. Пошто је криминална сарадња изузетно развијена и радијус кретања криминалаца велики, може се са сигурношћу тврдити да наша ауто-мафија није ни мање а ни више развијена него ауто-мафија у другим државама.
На нашем тржишту се продају украдени аутомобили из других држава, али и они који нестају с наших улица. Како се то ради?
– Зна се да возила која су украдена у земљама Западне Европе, преко Немачке, Аустрије, Мађарске, Хрватске и Босне и Херцеговине завршавају у нашој земљи. Део тих возила се, заједно с оним која су украдена у Србији, преко Космета кријумчари ка Албанији, Македонији, Грчкој и Црној Гори. Други део се преко Бугарске кријумчари ка Турској, Пакистану и суседним земљама, а трећи преко Румуније одлази ка Молдавији, Украјини, Русији и Белорусији.
Да ли постоји „профил” крадљивца аутомобила?
– Ауто-мафија спада у ред организованијих скупина у криминалном миљеу. Начелно, возило може украсти и једно лице, што је у пракси ређи случај. То су такозвани ауто-солисти. У таквим ситуација, најчешће је реч о вишеструким повратницима који су специјалисти за крађу возила, познају механизме продирања у унутрашњост возила, савладавања механичких и електронских механизама заштите и савладавање браве точка управљача возила заједно с компјутером возила. Неретко, такви лопови краду возила „на тркача”, односно улазе у она које су њихови власници оставили с кључем у брави, неретко и без гашења погона, не би ли купили цигарете или новине на киоску. Појединци неретко прибегавају и разбојништвима, односно отимању возила уз претњу ватреним оружјем. Нису ретки случајеви крађа возила у паровима, који се називају ауто-тандем или ауто-дует, а најчешће се краду у групи од три или више лица, такозвани ауто-оркестар.
Из ваше књиге јасно је да ауто-мафија има свој „поредак”, односно да њени припадници имају унапред одређене улоге. Како то изгледа?
– Организатор криминалне групе планира и организује крађу возила, а неретко и сам непосредно учествује у крађама. „Типер” одређује возила која су погодна за крађу (радници ауто-перионица, ауто-механичарских радњи, паркинга и слично). „Стражар” упозорава провалника аутомобила на долазак власника или других лица. Затим, „зачуђени сведок”, као посебна врста стражара, након крађе пред шокираним власником украденог аутомобила глуми грађанина који жели да помогне, убеђује га да случај не пријављује полицији и да сачека да лопов контактира с њим не би ли му вратио возило за одређену суму новца. „Алатничар” израђује или набавља средства за крађу возила. „Хакер” злоупотребљава електронску опрему за крађу возила.
„Провалник” насилно отвара врата аубомобила, разваљује контакт-браву и разбија компјутер возила. Ту је затим „лажни купац”, који, наводно, жели да купи возило и, под изговором тестирања пре куповине, одвози га ван домашаја власника. „Возач” одвози возило с места кривичног дела, а „кријумчар” (курир), украдено возило, најчешће фалсификованог идентитета, кријумчари преко државне границе.
„Чистач” с легалним возилом на одређеној удаљености иде испред украденог возила приликом његовог одвожења с циљем да благовремено открије потенцијалне опасности и упозори возача украденог возила. Појављује се и „изнуђач-преговарач”, који од власника украденог возила захтева откуп ради повраћаја возила, даје му инструкције о даљем понашању. Ту је и „уцењивач”, који од савесног купца украденог возила, лица које је возило купило не знајући да је оно претходно украдено, захтева новац или неку другу корист да случај не би пријавио полицији.
Љубинка Малешевић
Сарадња с државним органима
С ким све у држави ауто-мафија сарађује?
– Припадници ауто-мафије неретко остварују тесну коруптивну сарадњу с појединцима из структура државних органа, пре свега полиције, царине, Тужилаштва, судова и других органа који би, иначе, могли угрозити или олакшати криминалне намере. Посебно је интересантно то што имају тесну сарадњу с појединим адвокатским канцеларијама, које су специјализоване за одбрану осумњичених и оптужених за крађу.
Не сме се предвидети значај сарадње ауто-мафије с појединцима из осигуравајућих друштава, ауто-механичарских радњи, шлеп-служби, паркинг-сервиса, такси служби, продавница ауто-делова, агенција за посредовање при регистровању возила, агенција за посредновање при куповини возила, приватних детективских агенција, лажних видовњака и пророка који проналазе украдена возила и слично – објашњава Мијалковић.
http://www.dnevnik.rs/hronika/ukradena-vozila-iz-srbije-stizu-i-do-pakistana
Нема коментара:
Постави коментар