Усвојен Закон о заштити узбуњивача, амандман Пиштаљке одбијен

Посланици Скупштине Србије усвојили су у уторак Закон о заштити узбуњивача, јавила је агенција Танјуг. Под „узбуњивањем“ закон сматра откривање информације о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, као и ради спречавања штете великих размера.

Иако је Пиштаљка предложила да се закон измени тако да узбуњивачи могу да обелодане и тајне податке, осим ако је реч о подацима у вези са националном безбедношћу, јавним редом, спољном политиком, безбедносним и обавештајним пословима, тај амандман је одбачен с образложењем да је у супротности са Законом о тајности података.

Закон дефинише узбуњивача као физичко лице које узбуњује у вези са својим радним ангажовањем, поступком запошљавања, коришћењем услуга органа власти, носилаца јавних овлашћења или јавних служби, пословном сарадњом и правом власништва на привредном друштву. Закон се односи и на оне који су повезани са узбуњивачима али трпе штетне последице због узбуњивања.

Нова законска решења предвиђају да лица која пријаве корупцију у вези са својим радним односом, без обзира на статусе које имају у предузећу, не могу бити прогањана због тога, јер им држава нуди судску заштиту коју ће остваривати тужбом пред вишим судом у хитном поступку.

Узбуњивач не сме да буде у неповољнијем положају и када је реч о напредовању на послу, оцењивању, стицању или губитку звања, дисциплинским мерама и казнама, условима рада, престанком радног односа, зарадом и другим накнадама из радног односа, уцешћем у добити послодавца, исплатом награда и стимулативних отпремнина, распоредом послова или премештајем на друго радно место, непредузимањем мера ради заштите због узнемиравања од стране других лица и упућивањем на обавезне здравствене прегледе или прегледе ради оцене радне способности.

Судска заштита се остварује подношењем тужбе надлежном вишим судом, у року од шест месеци од дана сазнања за предузету штетну радњу, односно три године од дана када је штетна радња предузета. Поступак за судску заштиту је хитан, а ревизија поступка увек дозвољена. У поступку за судску заштиту у вези са узбуњивањем сходно се примењују одредбе закона о парничном поступку којима је уређен поступак у радним споровима. У парничном поступку по тужби у вези са узбуњивањем у првом степену увек суди судија појединац, а у другом степену веће састављено од троје судија.

Закон ће ступити на снагу за шест месеци, а у том периоду требало би да Министарство правде усвоји подзаконски акт којим ће се ближе уредити поступак интерног узбуњивања и да се оконча обука судија за примену овог закона.

Фотографија Народне скупштине: Ђорђе Стакић

http://pistaljka.rs/home/read/472