Teške optužbe za korupciju uoči izbora

Samo par sedmica uoči predsedničkih izbora, Rumuniju potresa korupcijski skandal međunarodnih
razmera. Afera šteti ugledu i premijera i predsedničkog kandidata Viktora Ponte. Istraga je u toku.

Fotografije predsednika rumunske vlade Viktora Ponte, mogu se videti na svakom koraku. Drugačije ne bi moglo ni biti, jer su u jeku predizborne kampanje, a Ponta želeo da bude naredni predsednik Rumunije. Ta zemlja (jedna od najsiromašnijih i najugroženijih korupcijom u Evropskoj uniji), nalazi se usred izborne groznice. Pontin lični neprijatelj, desno-konzervativni predsednik države Trajan Basesku, ne može više da se kandiduje nakon dva mandata, ali imidž levičarskog nacionaliste, predsednika vlade i šefa Socijaldemokratske stranke, narušen je novim skandalom.

Uprkos potvrđenim optužbama o plagiranju, Ponta je trenutno u vođstvu u predizbornoj kampanji za Microsoft i Fujitsu-Siemens, primali mito. Istrage koje je podstakao američki FBI, uveliko su u toku, a neke će biti pokrenute, ukoliko rumunski parlament u narednim danima izglasa ukidanje političkog imuniteta određenim poslanicima. Za petoricu od devet osumnjičenih ministara, DNA je dobio dozvolu predsednika za pokretanje istrage.

najvišu političku funkciju u državi. U drugom krugu bi se mogao suočiti sa predsjednikom nacional-liberalne stranke, rumunskim Nemcem, Klausom Johanisom. Međutim, optužuju ga da je imao nečasnu ulogu u jednoj velikoj korupcionaškoj aferi. Rumunska vrhovna anti-korupcijska ustanova DNA, sumnjiči mnoge bivše ministre da su od 2000. do. 2005. od informatičkih kompanija, kao što su

Ipak, Ponta odbacuje sve optužbe. Tvrdi kako nije imao ništa sa dodelom javnih poslova. DNA napominje kako predsednik vlade nije zvanično pod optužbom niti je osumnjičen. Doduše, to bi se moglo promeniti, jer je Ponta nakon 2000. godine, obavljao funkciju šefa Vladinoga kontrolnog tela. To telo, za razliku od nemačkog Ureda za reviziju, nije nezavisno, već je podređeno predsedniku vlade. Između 2000. i 2004. predsednik vlade bio je Adrian Nastase. Danas je Ponta na glasu kao bivši učenik Nastasea, višestruko osuđivanog zbog nezakonitog stranačkog finansiranja, ucenjivanja i podmićivanja. Taj rumunski socijaldemokrata, prvi je bivši predsednik vlade jedne istočnoevropske države, koji je osuđen i koji je morao da „odleži“ višegodišnju zatvorsku kaznu.

Podmićivanje prilikom dodele licenci Majkrosoftu

Najmanje jednim iskazom svedoka raspolaže rumunsko Državno tužilaštvo, koje Pontu i Nastasea
optužuje za podmićivanje i nezakonito delovanje tokom dodele licenci Majkrosoftu. Reč je o mitu od 50 miliona evra. Mito su navodno preko posrednika platile rumunske podružnice inostranih firmi, a novac je odlazio u džepove državnih službenika, političara i državnih činovnika. Tako su hiljade obrazovnih ustanova, među kojima su i škole, opremljene računarskom opremom, i to po previsokim cenama i bez javnog konkursa.

Pogođeni koncerni i klijenti su za sad suzdržani. Ali mediji izveštavaju kako su Microsoft i brojni austrijski menadžeri i firme, među kojima i Fujitsu-Siemens, kao i njihova rumunska podružnica, koju je vodio Klaudiju Florika, a koja je 2009. raspuštena, umešani u ovaj slučaj. Iz Majkrosofta uveravaju kako su spremni da sarađuju sa rumunskom anti-korupcijskom ustanovom.
Trebalo bi ipak pričekati, hoće li se sumnja potvrditi, da je Klaudiju Florika uspešno intervenisao kod tadašnjeg šefa kontrolnog tela Ponte, kako bi dotični izvršio pritisak tokom dodele unosnih poslova kompaniji Fudžitsu-Simens. Činjenica jeste da je sedište Organizacije mladih socijaldemokrata, koju je tada vodio Ponta, nedugo nakon toga besplatno opremljena računarima pomenute firme.

Upozorenje da se jednostrano ne prebacuje krivica

Meta istražitelja postali su i dvojica političara konzervativnog tabora, koji su nakon 2004. došli na vlast. Među njima je i bivši ministar obrazovanja Daniel Funeriu. Stručnjaci kao što je nezavisni rumunski novinar Kristian Turturika, upozoravaju da se jednostrano ne prebacuje krivica. Reč je o "čistom dinamitu, koji se ne odnosi samo na jednog kandidata ili više posebnih, nego na jednu celu političku klasu koja je 15 godina, direktno ili indirektno, profitirala od stotina miliona evra mita za sve informatičke poslove koje je dodeljivala država", objašnjava Turturika.

Međutim, najveći politički teret ove korupcionaške afere međunarodnih dimenzija verojatno će podneti kampanja sadašnjeg predsednika Vlade. Njegovi najveći politički suparnici za dužnost predsednika, bivša ministarka pravosuđa Monika Makovei, koja se posebno dokazala u anti-korupcijskoj borbi i liberal Klaus Johanis, mogu zadovoljno da trljaju ruke.

Kritika iz Amerike

U korist im ide i saopštenje američke zamenice ministra spoljnih poslova, objavljeno nakon
otkrivanja skandala. S obzirom na rusku pretnju, Viktoria Nuland je pre nekoliko dana potvrdila spremnost Sjedinjenih Država da prema članu 5. Sporazuma NATO saveza, pruži pomoć državama srednje i istočne Evrope, ali je istovremeno tu podršku zemljama koje su prožete korupcijom i antidemokratskim težnjama dovela u pitanje. U okviru manifestacije Centra za evropske političke analize (Center for European Policy Analysis) u Vašingtonu, koji istražuje postkomunističke razvoje, Nuland je postavila direktnu vezu između korupcije, antidemokratskih težnji i visokih srednjoevropskih i istočnoevropskih zvaničnika. Slično kao i potpredsednik SAD, Džo Bajden, i Nuland se požalila na "unutrašnju pretnju" sigurnosti tih država, "čije su vođe zaboravile vrednosti na kojima su izgrađeni NATO i Evropska unija".

Prema navodima novinara i političkog stručnjaka, Kristiana Kampenaua iz dnevnog lista Romania Libera, Nulande je pri tome mislila, ne pominjući ih direktno, "na premijere Mađarske, Bugarske I Rumunije". Njima prebacuje "da podstiču nacionalizam i zloupotrebu državnih institucija, ograničavanje slobode medija, da korumpirane službenike štite od pravosuđa, da, ako im je to potrebno, zaobilaze parlament i demonizuju civilno društvo". Za Pontu, kojem su potrebni glasovi i iz konzervativnog tabora da bi postao predsednik, to je porazna ocena. Ali do sada su se sve optužbe od njega odbijale. Ne tako mali broj rumunskih birača pokazao se sklon opraštanju korupcijske optužbe.

http://www.dw.de/te%C5%A1ke-optu%C5%BEbe-za-korupciju-uo%C4%8Di-izbora/a-17986347