Đelić je vratio Kariću 120 miliona maraka od ekstraprofita

„Otišao sam kad sam shvatio da bi političari pojedincima vratili novac od poreza na ekstraprofit“, kaže pokretač obračuna s Miloševićevim tajkunima.

Aleksandar Radović je u administraciji Zorana Đinđića bio direktor Republičke uprave javnih prihoda i vođa Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi. Tada poznat kao „čovek bez lica“ jer se nije fotografisao za medije, oporezivao je srpske tajkune i karijeru fokusirao na otkrivanje tokova novca.
 

Kada je 2002. bez objašnjenja odlučio da podnese ostavku i da se vrati u Francusku, moglo se nezvanično čuti da mu je zbog ekstraprofita u Srbiji ugrožen život, kao i da je pronašao i poželeo da objavi osetljive podatke.
 

Oslobađao pilote u Bosni Radović danas živi u Francuskoj i piše knjige. Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu i stručnjak je za specijalne kompjuterske softvere. Radio je u francuskoj administraciji i posredovao prilikom oslobađanja francuskih pilota tokom rata u Bosni. Radović retko daje intervjue, i to isključivo za štampane medije.

- Moj cilj je bio da punim budžet. Pošli smo od toga da su neki postali fantastično bogati, a da su, s druge strane, plaćali minimalan porez. Međutim, kada sam osetio otpor reformama i video da priča ide drugim putem, odlučio sam da odem. Tada su postojale i indicije da Božidar Đelić hoće da vrati porez na ekstraprofit koji smo uzeli Karićima, o čemu se s njima kasnije i dogovorio. I ne samo da im je vratio 80 miliona maraka nego im je dao i 40 miliona maraka na ime kamate - otkriva Radović.

Njegovo ime i fotografije tada su i počeli da se pojavljuju u javnosti iako je bilo ugovoreno drugačije.

- Đinđić mi je rekao: „Ti radi svoj posao, ima ko će da priča“ - kaže Radović.

Pred poreznike je dolazilo sve više ljudi s preporukama raznih političkih faktora da se pojedincima ne uzima porez na ekstraprofit.

- Bilo je pritisaka, ali to nije uticalo na moj rad. Ekstraprofiteri su pružali otpor, ali se nisu mnogo otimali. Mnogi su želeli da nas ubede da rade u interesu države. Najlakše je bilo sa „Stankomom“, gde smo kompenzacijom dobili objekat, a čupavo je bilo s Mirkom Marjanovićem. On me je i lično tužio. Tvrdio je da je „Progres“ ostvario profit jer je žito kupovao jeftino, a prodavao kad je cena bila viša. Istina je bila da je Marjanović žito od države kupovao po nižoj ceni, a onda joj preprodavao po višoj - priča Radović.

Na pitanje da li je pregovarao s Draganom Tomićem, Milanom Bekom, Karićima... odgovara: „Ako je bilo pregovora, to su radile moje službe, a ne ja“. Na listi ekstraprofitera bilo je oko 500 kompanija, među kojima i „Hemofarm“, „Jumko“, „Beopetrol“, „Vital“, „Galenika“, „Župa“ i „Dibek“, čiji je vlasnik jedno vreme bio Beko. Radović tvrdi da za vreme njegovog mandata niko od njih nije skinut sa spiska nečijom intervencijom.

- Brisali smo samo one koji su platili porez. Šta je bilo posle moje ostavke, ne znam - kaže „čovek bez lica“.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/501074/Djelic-je-vratio-Karicu-120-miliona-maraka-od-ekstraprofita