Da li je za Srbiju bolje da ima jakog premijera, kao što je to Aleksandar Vučić, i promenljivu vladu, ili slabog premijera, kakav je bio Mirko Cvetković, i jake ministre? Cvetkovićevu vladu mnogi su kritikovali, smatrajući da nije dobro što je on pod uticajem predsednika Borisa Tadića. Sada mnogi misle da nije dobro da odluke donosi jedan čovek.
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da su nakon pluralizma, i posle 2000. godine, na čelu vlada u Srbiji bile jake ličnosti, kao što su Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić, izuzev Cvetkovića, koji je bio tehnokrata. Ali, do ove vlade kabineti su bili sastavljeni od složenih koalicija.
„Sada je drugačije, jer je premijer predsednik velike stranke – SNS-a. U vreme Cvetkovića, čija je vlada doživela pun mandat, realno mesto vlasti preselilo se iz vlade u predsedništvo, jer je Tadić bio i predsednik DS-a. Taj kabinet, sa slabim premijerom, prespavao je planetarnu krizu i oborio vladu DS-a. Dok su Koštunica i Đinđić bili premijeri, njihove stranke nisu imale većinu kao što je ima SNS. Ali, zato je Vučićeva pozicija teža. On ima ogroman uticaj, pred njim su svi slabi, i može da smenjuje članove vlade. Njemu će biti pripisana sva slava, ali i krivica, jer ko će se setiti ministara. Jak premijer na čelu kabineta znači koherentnost i efikasnost tima, i baš zbog toga je Vučić išao na poslednje izbore.”
Stojiljković kaže da, pored SNS-a, dvocifreni izborni rezultat ima jedino SPS, a pokazalo se da ni Ivica Dačić nije nezamenljiv.
„Vučić čak nije morao da pravi koalicionu vladu, ali to mu daje veći manevarski prostor. Pozicija u kojoj se našao Vučić čini da igra na žici da sve dobije. Setimo se da je prva Koštuničina vlada bila manjinska, a u drugoj DSS nije bio većinska stranka. Sada je SNS najveća stranka, a Vučić ima najveću podršku građana.”
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, smatra da je od toga da li je premijer jak ili slab, važnije da se predsednik vlade i ministri kreću u zakonskim ovlašćenjima. On kaže da je politika fokusirana na lidere, pa im zato i pripada moć, ali i ministri moraju dobro da rade, da sarađuju i naprave pravu podelu posla.
„To je kao fudbalski klub, Vučić je kapiten, a ostali treba da igraju prema zaduženjima. Naš Ustav daje šira ovlašćenja premijeru nego predsedniku Republike, on je kancelarski i, ako želimo zdrav demokratski sistem, predsednika treba birati u parlamentu a premijera treba da izaberu građani.”
Stanković kaže da je Cvetković bio ekspert a ne jaka politička ličnost, zbog čega je bio u senci Tadića i pod pritiskom različitih koalicionih dogovora.
„Bilo je komentara da se nije uvek slagao s nekim odlukama ali ih je prihvatao. Premijer mora da bude politička ličnost, inače ga nemate. Vučićeva prednost je baš to što je politička ličnost, što ima visok rejting i čistu koalicionu situaciju. Znamo kakva je politička situacija, ali Vučić ima četiri godine, pa ćemo videti da li će uspeti da sprovede sve što je obećao. To će biti ocenjeno na sledećim izborima. Do sada je sve zavisilo od koalicionih dogovora i to nas je dovelo tu gde jesmo. Ako Vučić ne uspe, znaćemo ko je kriv. U prethodnoj vladi Dačić nije hteo da prihvati Zakon o informisanju, a danas toga nema. Vučić nema ni opoziciju koja bi ga kontrolisala. Naš problem je to što nam nedostaje kredibilna građanska alternativa ovoj vlasti.”
Milan Nikolić, sociolog, misli da je u parlamentarnoj demokratiji generalno dobro da premijer bude jak, ali i on kaže da ne valja to što je opozicija slaba.
„Sada je drugačija konstelacija moći nego u vreme Cvetkovića, ali dok Vučić dobro vodi zemlju, dobro je da bude jak. Međutim, ako nas odvuče u krivinu, neće biti dobro. Zato bi na opoziciji trebalo da se radi, jer ona ne ume da se postavi u glavnim pitanjima. Opozicija samo postavlja pitanja i kritikuje tek da se čuju u parlamentu i da ih snime kamere. Nije naš problem jak premijer, već to što nema pravu kompeticiju. Potrebno je premijeru postaviti prava pitanja. Na primer, da li nam je baš potrebna pruga Beograd–Budimpešta. Možda nam je i potrebna, ali opozicija mora imati stručnjake koji će to proceniti. Sada je opozicija ispumpana na zrno graška i u procesu je nestajanja, ali njih to ne zabrinjava, već samo gledaju ko će biti šef. Gube supstancu, vreme prolazi, a oni pokazuju političku nesposobnost i svi će zajedno propasti. Vlast je uzela sve mantre i opozicija se ne usuđuje da uđe u ekonomiju, niti znaju da nađu nove teme. A ako dođe Šešelj, pa ujedini desnicu, imaćemo ultradesničarsku opoziciju, zahvaljujući tome što su im ostavili prostor.”
objavljeno: 14/09/2014
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Vuciceva-vlada-kao-fudbalski-klub.lt.html
Нема коментара:
Постави коментар