Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović ocenio je da su vlade Srbije i Albanije, kao najmlađe vlade, najbolje razumele koliko više vrede i mogu postići ukoliko se zajednički pojavljuju kao region što se i videlo na Konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu gde su dvojica premijera dali predloge koji podrazumevaju regionalnu saradnju i projekte.
Svilanović je u autorskom tekstu za Vreme pod naslovom "Primiće nas u EU kada budemo kao oni" naveo da se prvi put u poslednjih 20-ak godina na Konferenciji u Berlinu, dogodilo da su sve zemlje shvatile koliko su ekonomski male kada se posmatraju odvojeno i koliko više vrede i mogu postići ako se zajednički pojavljuju kao region.
"To su najbolje razumele dve najmlađe vlade, srpska i abanska. Dvojica premijera došla su sa konkretnim predlozima koji podrazumevaju regionalnu saradnju i regionalne projekte" podvukao je Svilanović.
Kako je rekao, EK je reagovala izuzetno brzo i u skladu sa zaključcima iz Berlina u kojima je vidno istaknuta uloga R C C (Saveta za regionalnu saradnju) u usklađivanju razvojnih planova u oblasti ekonomije i dodao da će već u petak 5. septembra, imati sastanak sa generalnim direktorom za pridruživanje u EK koji će imati za temu kako da se ono što su premijeri predložili pretoči u projekte.
Na stolu će, kako je naznačio Svilanović, sigurno biti tri projekta od onih koje je predložio premijer Srbije Aleksandar Vučić, Inicijativa za slobodniji protok robe do uspostavljanja carinske unije, revitalizacija železničkog saobraćaja na bivšem jugoslovenskom prostoru (koja se našla i među albanskim predlozima) i putna mreža Niš-Priština i Beograd-Podgorica-Skadar-Tirana.
Svilanović je dodao da će se razgovarati i o albanskom predlogu o tzv. Plavom autoputu, koji bi nastavio hrvatski pomorski autoput dalje na jugoistok, kroz Crnu Goru do Albanije, kao i da će posebno biti reči o energetici.
Kako je rekao, treba da se manemo polarizacije i stavljanja našeg regiona u kontekst velikih podela ili sukoba.
"Jer, razmirice će biti rešene, a Nemačka će u traganju za rešenjem, zajedno sa ostalima iz EU, imati važnu ulogu. Važnu ulogu imaće i Srbija kao predsedavajuća OEBS-a naredne godine", poručio je Svilanović.
On je naveo i da se može reći, od samog početka procesa u koji je Srbija ušla, da će proces pridruživanja EU biti, ne samo dugačak, nego i složen i upozorio da pritom neće sve zavisiti od Srbije.
"Mnogo će zavisiti i od toga kako će EU izgledati kroz nekoliko godina", kazao je on i dodao da će o tome odlučivati građani država članica EU, ponajviše na svojim nacionalnim izborima, ali i onima za evropski parlament.
Kako je rekao, pokazatelj toga su i poslednji izbori za evropski parlament, objasnivši da tu poruku čita kao:
"Spremni smo da primimo u klub one koji su na svaki način jednaki sa nama. Pre svega ekonomski, ali i kulturno, politički...".
Kako je rekao, dajući glas jednim, a ne drugim strankama, građani Srbije odlučuju o tome kuda stvarno žele da idu.
"I godinama unazad šalju istu poruku, hoće posao i da žive u uređenoj zemlji. Po tome kako razmišlja i kako se ponaša, doskora je srpski birac bio bliži nemačkom biraču, nego srpski političar nemačkom političaru. Sada se to promenilo i to je jedan od ređe pominjanih uspeha ove srpske vlade", ocenio je Svilanović.
Prema njegovim rečima, istina je prosta, a to je da je sve što se danas čini u procesu pridruživanja važnije za kvalitet života građana negoli da li će im i kada država postati članica EU.
"Pridruživanje jeste cilj za vlade, ali su zapošljavanje, reforma pravosuđa, iskorenjivanje korupcije i obračun sa kriminalom cilj za građane. Veći i važniji od bilo kojeg članstva. A naša je srećna okolnost što su to sve istovremeno i uslovi za ulazak u EU", ukazao je Svilanović.
autor: VV"To su najbolje razumele dve najmlađe vlade, srpska i abanska. Dvojica premijera došla su sa konkretnim predlozima koji podrazumevaju regionalnu saradnju i regionalne projekte" podvukao je Svilanović.
Kako je rekao, EK je reagovala izuzetno brzo i u skladu sa zaključcima iz Berlina u kojima je vidno istaknuta uloga R C C (Saveta za regionalnu saradnju) u usklađivanju razvojnih planova u oblasti ekonomije i dodao da će već u petak 5. septembra, imati sastanak sa generalnim direktorom za pridruživanje u EK koji će imati za temu kako da se ono što su premijeri predložili pretoči u projekte.
Na stolu će, kako je naznačio Svilanović, sigurno biti tri projekta od onih koje je predložio premijer Srbije Aleksandar Vučić, Inicijativa za slobodniji protok robe do uspostavljanja carinske unije, revitalizacija železničkog saobraćaja na bivšem jugoslovenskom prostoru (koja se našla i među albanskim predlozima) i putna mreža Niš-Priština i Beograd-Podgorica-Skadar-Tirana.
Svilanović je dodao da će se razgovarati i o albanskom predlogu o tzv. Plavom autoputu, koji bi nastavio hrvatski pomorski autoput dalje na jugoistok, kroz Crnu Goru do Albanije, kao i da će posebno biti reči o energetici.
Kako je rekao, treba da se manemo polarizacije i stavljanja našeg regiona u kontekst velikih podela ili sukoba.
"Jer, razmirice će biti rešene, a Nemačka će u traganju za rešenjem, zajedno sa ostalima iz EU, imati važnu ulogu. Važnu ulogu imaće i Srbija kao predsedavajuća OEBS-a naredne godine", poručio je Svilanović.
On je naveo i da se može reći, od samog početka procesa u koji je Srbija ušla, da će proces pridruživanja EU biti, ne samo dugačak, nego i složen i upozorio da pritom neće sve zavisiti od Srbije.
"Mnogo će zavisiti i od toga kako će EU izgledati kroz nekoliko godina", kazao je on i dodao da će o tome odlučivati građani država članica EU, ponajviše na svojim nacionalnim izborima, ali i onima za evropski parlament.
Kako je rekao, pokazatelj toga su i poslednji izbori za evropski parlament, objasnivši da tu poruku čita kao:
"Spremni smo da primimo u klub one koji su na svaki način jednaki sa nama. Pre svega ekonomski, ali i kulturno, politički...".
Kako je rekao, dajući glas jednim, a ne drugim strankama, građani Srbije odlučuju o tome kuda stvarno žele da idu.
"I godinama unazad šalju istu poruku, hoće posao i da žive u uređenoj zemlji. Po tome kako razmišlja i kako se ponaša, doskora je srpski birac bio bliži nemačkom biraču, nego srpski političar nemačkom političaru. Sada se to promenilo i to je jedan od ređe pominjanih uspeha ove srpske vlade", ocenio je Svilanović.
Prema njegovim rečima, istina je prosta, a to je da je sve što se danas čini u procesu pridruživanja važnije za kvalitet života građana negoli da li će im i kada država postati članica EU.
"Pridruživanje jeste cilj za vlade, ali su zapošljavanje, reforma pravosuđa, iskorenjivanje korupcije i obračun sa kriminalom cilj za građane. Veći i važniji od bilo kojeg članstva. A naša je srećna okolnost što su to sve istovremeno i uslovi za ulazak u EU", ukazao je Svilanović.
izvor: Tanjug
http://www.novimagazin.rs/vesti/svilanovic-srbija-i-albanija-najbolje-razumele-regionalnu-saradnju
Нема коментара:
Постави коментар