Trud: Sada ratuje 70 zemalja, zar to nije svetski rat!

Aleksis Trud francuski istoričar i geopolitikolog o ulasku u Evropsku Uniju, Balkanu i velikim
silama, dramatiČnim dogaĐajima u svetu: Velike kompanije su danas neuporedivo jače od bilo koje državne vlasti. Mnogi ljudi u Srbiji, jednostavno, nisu u potpunosti svesni šta sve imaju

NA Balkanu je nemoguće kontrolisati prošlost, jer svim velikim silama je u interesu da u ovom delu Evrope postoje stalne podele. Tako lakše vladaju. U današnjem svetu caruje maksima „malo je lepo“. Jer, mnogo je lakše kontrolisati manju teritoriju. A kontrolišu poslovne grupe i koncerni. U njima su na rukovodećim pozicijama visoki političari, tako da je sve povezano. Velike kompanije su danas, u svakom slučaju, jače od državne vlasti, koja je prevaziđen koncept.

Ovo u razgovoru za „Novosti“ ističe Aleksis Trud, francuski istoričar i geopolitikolog, koji dotičući i sadašnja svetska dešavanja, uključujući i ukrajinsku krizu, kaže:
- Srbija, u aktuelnom kontekstu, još uvek može da upravlja svojom sudbinom.
Studirao je slovenske jezike, diplomirao lingvistiku i istoriju na Sorboni, a zatim završio poslediplomske studije na prestižnom francuskom Institutu za političke nauke. Profesor je istorije i geografije u francuskom liceju i geopolitike na fakultetu u Versaju. Objavio je knjige „Geopolitika Srbije“ i „Razaranje Balkana: kako su razbili Jugoslaviju“. Na pitanje kad je počeo da se zanima za istoriju Srbije i Balkana, odgovara:
- Još krajem osamdesetih, kada sam započeo studije. Već tada je, pre rata, bilo zanimljivo šta se dešava u bivšoj Jugoslaviji. Započeli su ekonomska tranzicija i otvaranje ka Evropi. Još 1988. je postojao prvi sporazum o asocijaciji Jugoslavije sa EU. To je bila velika zemlja. A onda se sve raspalo na sitne delove, kako geografski, tako i ekonomski, politički i u svakom drugom pogledu.


* Kakav stav imate o Titovom režimu?
- Veoma sam podeljen po tom pitanju. Politički, ovaj sistem je uništio elitu, bez obzira na to da li je reč o srpskoj, hrvatskoj ili nekoj trećoj. Tito je dosta igrao na kartu nacionalizma. Nije bio simbol bratstva i jedinstva, već sasvim suprotno. Veštački je stvarao nacije, kao, na primer, muslimansku, na osnovu veroispovesti. Oslanjao se na osovinu Zagreb-Priština. Ali, istina je, takođe, i da je zemlja u to vreme ekonomski bila veoma jaka. Isto važi i za kulturni, umetnički, sportski i, naročito, socijalni domen. Svi su imali stanove. I sad ih, zbog toga, imaju. Zato ne razumem one koji i dan-danas dolaze u Francusku iz Leskovca, Beograda ili Novog Sada, bez urednog boravka i perspektive. Žive u dalekim predgrađima, u teškim socijalnim uslovima, četvoro u jednoiposobnom stanu, dok u Srbiji imaju porodicu, kuću, okućnicu...

* Šta to u Srbiji imamo, a nismo svesni da posedujemo?

- I pored svih objektivnih teškoća koje su zadesile Balkan, mislim da mnogi ljudi u Srbiji, jednostavno, nisu u potpunosti svesni šta imaju, bez obzira na to da li se radi o krovu nad glavom, dužini porodiljskog odsustva ili kulturnoj ponudi. Stalno postoje pritužbe i nezadovoljstva. Nije, na primer, tačno da su putevi loši i da vozači ne poštuju propise. Gradovi su čisti. U Beogradu možemo da se kupamo u reci. Probajte to u Parizu. Ima, na primer, i takvih ljudi koji su vlasnici deset hektara zemlje a kažu da su siromašni. Problem je u tome što nema inicijative. Čini mi se da mnogi ljudi u Srbiji danas situaciju u EU upoređuju sa idealnom, sa onim što su poznavali od ranije, i sa onim što im je nekada predstavljeno kao slavno vreme na Zapadu. Toga više nema.


* Šta, s druge strane, ne valja u Srbiji?
- Protivno uvreženom shvatanju, Srbija je previše decentralizovana. Ima mnogo regionalizma. Opštine nekada blokiraju odluke na državnom nivou. Zatim, u zemlji nije održana prava nacionalna debata o suštinskim pitanjima, bez obzira na to da li je reč o Kosovu, ulasku u EU ili NATO. Ne zna se šta građani zaista žele. Uvek postoji neko odozgo ko kaže šta i kako treba. Sve je ili belo ili crno. Ova debata mora da se vrši s mnogo pedagogije, u školama, preko TV-a, u obraćanjima političara. Treba istinski izneti stavke za i protiv. Oseća se, takođe, da među političkim partijama nema zajedničke, nacionalne platforme. Na primer, o privatizaciji. O tome se nikada nije raspravljalo.

BOSANSKA ŠEMA KAKO ocenjujete zbivanja oko Ukrajine? - Sve me uveliko podseća na bosansku šemu. Reč je o istom narodu, podeljenom savremenom istorijom i religijom. Odavno se u geopolitičkoj sferi znalo da postoje „dve Ukrajine“. Sve je pitanje vremena. EU je svojom ponudom htela da ubrza tok istorije, pogurana od strane SAD. Putin je odlično razumeo politiku po principu „malo je lepo“ na primeru Krima. Dao je lekciju Zapadu, na njihovoj školi.

* Zar nismo obavezni da unapred prihvatimo evropska pravila, jer idemo u EU? O čemu, onda, da raspravljamo?

- Nije istina da je Brisel sve već unapred regulisao. Uvek postoji izbor. U EU treba ući s jakim nacionalnim programom, posle opsežne unutrašnje rasprave, oko istorije, ekonomije, poljoprivrede. Da se tačno zna šta se hoće. Postoje zemlje koje su već u EU i imaju vrlo konzervativan stav po određenim pitanjima, recimo oko porodice, kao Irska, ili krajnje liberalan, poput, na primer, Holandije. Može se ući u EU i sačuvati svoje moralne, istorijske i kulturne vrednosti. Dobar primer za to je poljoprivreda. U januaru ove godine Srbija je u ovom sektoru otvorila granice za proizvode iz Evrope. To je dobro, jer omogućuje restruktuaciju. Ali, istovremeno, to je i velika opasnost jer, na primer, otvara vrata za kupovinu zemlje od strane velikih inostranih grupacija. Nove članice su obavezne da otvore svoje poljoprivredno tržište tek nekoliko godina posle ulaska u EU. Ogromni broj država je iskoristio tu mogućnost, dok je Srbija to uradila mnogo ranije.

* EU: za ili protiv?

- Ispitivanja javnog mnjenja u Srbiji su jasna. Nekada je velika većina građana Srbije bila za ulazak u EU, dok je sada taj odnos, otprilike, pola-pola, što je sasvim razumljivo, imajući u vidu ekonomsku krizu koja potresa Uniju. Ipak, i pored toga što je entuzijazam splasnuo, preovladavaju oni koji su za Evropu i tu nema spora. S jedne strane, kada se pogleda mapa, bio bi to geopolitički nonsens da Srbija ne bude članica EU. Nije normalno da u regionu zapadnog Balkana postoji „crna rupa“, imajući u vidu, pritom, i činjenicu da je Beograd istinska drumska, vodena, ali i istorijska rasrksnica. To bi, pre svega, bio nedostatak za Evropu. Razlozi za ulazak su i razvoj demokratije, borba protiv korupcije, uvođenje evropskih pravila, uređivanje pravosuđa, poreskog sistema... Na pozitivnom tasu je i ekonomski razvoj.

SRPSKI UČIO OD BAKE ALEKSIS Trud ima tesne veze sa Srbijom, iako je srpski jezik morao da uči tek kao odrastao čovek. - Majka mi je iz Beograda. U Francusku je došla 1962. godine, ali sa mnom nikada nije razgovarala na srpskom. Jezik sam, koliko sam mogao, učio od babe na raspustima. Majka je bila profesor francuskog jezika i, kao takva, privržena francuskom sistemu integrisanja u republikanski model. Zato smo u kući govorili samo francuski, tim pre što mi je otac Francuz - kaže Trud.

 

* Koji su, s druge strane, razlozi protiv ulaska u EU?

- Ne treba previše žuriti, naročito ne sada, kada je EU ophrvana unutrašnjom sumnjom u sopstveno funkcionisanje. Svima je jasno da EU više neće ostati onakvom kakva je bila. Zatim, ulaskom u EU postoji strah od apsorpcije i uništavanja identiteta. U Hrvatskoj, voće i povrće već više nema onaj izvorni ukus, dobro poznat na Balkanu. U Srbiji se sada jede bolje. Zašto danas, u trenutku dok se insistira na zdravoj ishrani, kleknuti pred velikim poljoprivredno-prehrambenim koncernima? Svima je jasno da će Srbija u EU ući veoma slaba u odnosu na velike kompanije i da će tako teško odbraniti svoje interese. I Francuskoj to teško polazi za rukom. A Srbija nije Francuska. Ono što ima, zdravu hranu, kulturni identitet, muziku, Srbija mora da sačuva. U EU se to, uglavnom, gubi. Postoje i drugi prostori koji se otvaraju za Srbiju. Carinska unija s Rusijom, na primer.

* Kojim pravcem, onda, krenuti?

- To građani treba da izvagaju i odluče.

* Kojim geopolitičkim putem ide planeta? Ima li trenutno drugih vrednosti, osim novca?
- Istina je da se danas pravi svet za bogate. U takvom kontekstu, države koje održavaju ekonomski rast, i koje su sačuvale svoj identitet, jesu Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. A svaka od ovih članica BRIKS-a ima potpuno različit sistem i identitet. Zašto ući u EU koja uniformiše? I koja, pritom, nije valorizovala ekonomski uspeh?

* Postoje li rizik od započinjanja trećeg svetskog rata?
- Taj rat je već počeo! Civilni avioni padaju pogođeni raketama, u Gazi građani ginu na stotine, ratuje pola Afrike, podmeću se bombe u evropskim prestonicama... Ratuju regije, nacije, velike sile, iz teritorijalnih, religioznih i ekonomskih razloga. Prekrajaju se granice. Trenutno je u ratu sedamdesetak zemalja u svetu. Zar to nije svetski rat?



CER I SOLUNSKI FRONT

ŠTA, kao francuski profesor, predajete đacima o Prvom svetskom ratu?
- Francuski program za srednju školu nam daje slobodu da izaberemo teme. Na primer, o ženama u ratu, ili o ratovanju u rovovima. Moja velika „mana“ je što sam uvek mnogo predavao o Balkanu. Ne zato što sam tog porekla, već zato što istorija to, zaista, traži. Često sam birao teme o civilnom stanovništvu na Balkanu, a đacima govorim i o balkanskim ratovima, Kolubarskoj bici, Ceru, Solunskom frontu... O svemu onome što se u francuskim školama, nažalost, više ne predaje. I, moje kolege me u tome u potpunosti podržavaju, a dopada se i učenicima.


STRAH OD PATRIOTIZMA

VOLE li Francuzi Srbe?
- Vole. Na mojim predavanjima, na različitim kolokvijumima i seminarima, mnogi mi prilaze sa simpatijama, podsećajući na zajedničku prošlost. Bombardovanje krajem devedesetih nije odražavalo stav nacije, već državne politike. Ali, ne treba zaborativiti da mladi Francuzi danas imaju strah od svega što je vezano za naciju i patriotizam. Francuski identitet praktično više ne postoji. Jedna četrvrtina Francuza danas ima jednog roditelja, babu ili dedu - stranca. Francuska želi da prevaziđe nacionalne granice i bude internacionalna sila. S manje ili više uspeha. U poslednje vreme to nastoji ratovima u Libiji, Maliju ili centralnoj Africi.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:504870-Trud-Sada-ratuje-70-zemalja-zar-to-nije-svetski-rat