Sto dana delirijuma

Marketing direktor Mreže za političku odgovornost i menadžer za odnose sa javnošću 
Libertarijanskog kluba (LIBEK) Nikola Parun je, povodom 100 dana od formiranja vlade, govorio o neophodnosti sprovođenja ekonomskih reformi, stanju u medijima, spoljnoj politici aktuelne vlade... LDP povodom 100 dana vlade objavljuje tekstove i intervjue sa stručnjacima iz različitih oblasti i javnim ličnostima, koji saopštavaju svoje ocene o aktuelnoj situaciji u zemlji i predloge o tome šta je potrebno uraditi kako bi se ona promenila.

*Ekonomske reforme?

Iako su očekivanja svih koji se bar minimalno razumeju u javne finansije bila visoka, a strah od nečinjenja još veći, Vlada je ovde zaslužila anemičnu, ali prelaznu ocenu. Donete izmene Zakona o radu jesu korak napred i za radnike i za poslodavce, prevashodno zbog modernizacije odredbi o otpremninama, rada na određeno, minulog rada. Međutim, ovaj zakon je daleko od liberalnog, privilegovane sindikalne interesne grupe su ostale zaštićene, a za kompletnu procenu treba sačekati i usklađivanje akata koji se odnose na državne službenike. Libekova analiza ovog zakona dostupna je OVDE.

Na drugoj strani, izostanak strukturnih reformi javnog sektora, rast paušalnog poreza koji je žestoko pogodio preduzetnički sektor i najave ministra Vujovića o novom povećanju PDV-a u slučaju da ostale mere ne daju rezultata (a za sada ne daju) jesu vrlo loša rešenja za standard građana. Linearno obaranje plata u javnom sektoru takođe nije idealno rešenje jer zadržava partijske parazite u sistemu, a radne kažnjava jednako kao neradne. Nema najave gašenja prevarantskih sistema subvencija o trošku poreskih obveznika.

Sa ove pozicije, sve deluje kao da je pritisak međunarodnih finansijskih institucija presudan za dalji tok reformi.

*Mediji?

Pritisak na medije nastao za vreme Vlade pod Tadićevom kontrolom danas je još veći. Obaranje opozicionih portala, povlačenje tekstova i više nego pristrasan odnos većine medija prema vlasti govore o tome da su mediji daleko od nezavisnosti. Najava uvođenja obavezne takse za javni medijski servis je zastrašujuća za svakoga ko drži do lične slobode i integriteta. Na drugoj strani, set medijskih zakona koji je u proceduri donosi izlazak države iz vlasništva nad medijima i to je retka stvar u ovom segmentu koju možemo da podržimo.
*Politička odgovornost?
Afera sa plagiranim doktoratima ministra Stefanovića i gradonačelnika Malog, ali i šefa najveće opštine u Srbiji - Šapića, prodrmala je deo društva koji drži do akademskog poštenja i političke odgovornosti. Međutim, odnos optuženih i vlasti prema ovom pitanju je sramotan i ponižavajuć. Diploma nije najbitnija stvar na svetu, ali odnos prema prevari je izuzetno bitan sa stanovišta političkog morala. To je pokazatelj beskrupuloznosti.
Prolećne poplave u kojima je poginulo više desetina Obrenovčana, a posle kojih niko nije odgovarao za izostanak sprečavanja tako teških posledica, još jedan je greh ove vlasti na kojem treba insistirati. Isto važi i za nastavak prakse tajnih ugovora za koje se ne zna kakve će posledice ostaviti na novčanik i slobode građana.

*Spoljna politika? 

Iako deluje da Vučić ima apsolutnu podršku sa gotovo svih uticajnih strana međunarodne zajednice, u vreme repozicioniranja međunarodne moći i konteksta Balkana 21. veka, važno je izabrati partnere. Teško je verovati da Srbija može da balansira između Rusije i Zapada, a do sada se svako oslanjanje na Rusiju pokazalo štetno po građane Srbije - od robovskog gasnog sporazuma do primene putinovskih diktatorskih manira na unutrašnjem planu. Konfuzna spoljna politika je nebezbedna opcija, posebno u kontekstu Srbije koja nema adekvatne kadrove da njome upravljaju.

*Nestabilnost institucija i personalizacija vlasti?

Poslednje, ali najvažnije i ono što uzrokuje većinu političkih problema u Srbiji jeste činjenica da je sva moć u jednom čoveku. Zdravo društvo ne sme da zavisi od toga na koju je nogu ustao Aleksandar Vučič ili bilo koji njegov prethodnik ili naslednik. Razoreno pravosuđe, preslabe kontrolne institucije, zaobilaženje procedura, masovna produkcija zakona po hitnom postupku, ortački dilovi - sve to proizvodi političku i privrednu neizvesnost. SNS mehur od 60% vrlo brzo može da eksplodira, a ako se do tog trenutka ne uspostave institucije otporne na velike političke promene, šteta će biti razornija nego što sada možemo da pretpostavimo. Zato je ekstremno važno ispumpavanje moći iz javnih i preduzeća u restrukturiranju kroz proces razdržavljenja, reforme zdravstvenog, penzionog i prosvetnog sistema ka privatizaciji, promena izbornog sistema u personalizovanijem smeru, ravnomerna decentralizacija i prilagođavanje Ustava potrebama Srbije.

Opšti utisak je da se Vlada u prvih 100 dana ponaša kao pijanac koji misli da zna gde treba da ide ali se do kuće često zatetura, opsuje, pobije. Da li će do kuće da stigne čitav ili će se prekasno otrezniti u nekom jarku, ostaje da vidimo.

http://istina.ldp.rs/Vesti/18416/Sto-dana-delirijuma.shtml