kazniti
U samo dva dana dve različite tragedije okupile su prvo u Subotici, a potom i u Beogradu, stotine građana namernih da pokažu ne samo solidarnost sa porodicama koje su izgubile najmilije, već i da poruče šta misle o nepravdi, ali i radu državnih organa.
U petak stotine građana, pretežno prijatelja i vršnjaka petnaestogodišnje Tijane Jurić, žrtve brutalnog ubistva, palilo je sveće na centralnom gradskom trgu u Subotici. U nedelju na Brankovom mostu u Beogradu, oko 300 ljudi okupilo je pitanje ko je vozač koji je na tom mestu usmrtio dvadesetjednogodišnjeg Luku Jovanovića i pobegao sa mesta nesreće.
Oba skupa organizovana su spontano, preko društvenih mreža, sa oba je upućena poruka da građani žele kraj nasilju i pravdu za žrtve. Slični skupovi sa gotovo istovetnim porukama u više navrata su okupljali one koji nisu želeli da budu samo nemi svedoci i pasivni konzumenti vesti iz crne hronike. Tako je prvog marta ove godine paralelno održan protest „protiv nasilja i borba za pravedne sudske odluke” u Nišu i Beogradu. Nišlije, kojih je na tom skupu bilo više od hiljadu, na protest je podstaklo ubistvo studenta medicine Vuka Stoiljkovića, izbodenog posle trivijalne svađe. Stotinak Beograđana tog 1. marta na Trg republike izvelo je ubistvo Fedora Frimermana kojeg je na smrt pretuklo obezbeđenje splava „Saund”. Osim skupa u spomen na Tijanu Jurić, sa svih drugih navedenih izražena je sumnja u pravosudne organe i zatraženo ono što bi svaka žrtva morala da ima – pravedna istraga i adekvatna kazna za počinioce.
Ovakvi skupovi pokazuju građansku zrelost, da nismo samo glasačka mašina, već da znamo da u okvirima zakona koristimo i svoja prava, pokazujemo nezadovoljstvo određenim koracima vlasti ili apelujemo da nadležni preduzmu određene korake. U tom smislu, ovakvi skupovi ohrabruju, slažu se sociolog Boris Jašović i psiholog Žarko Trebješanin.
Obojica, takođe, osvrćući se na protest na Brankovom mostu, ističu da ne iznenađuje što građani sumnjaju u to da je učinjeno sve da se počinilac ovog dela otkrije. Solidarnost i empatija postoje u svakom čoveku, svi mi saosećamo kada čujemo neku tragičnu vest, ali je pitanje šta je to što nas pokrene da izađemo na ulicu i pridružimo se protestu umesto da ostanemo kod kuće, kaže Jašović.
– U slučaju Luke Jovanovića to je nezadovoljstvo, ljudi osećaju da država ne radi dovoljno na rasvetljavanju tog slučaja ili bi trebalo da učini više. Država se pokazala efikasnom u slučaju Tijane Jurić, dok u slučaju Luke Jovanovića građanima treba uverljiv dokaz da država radi na rasvetljavanju tog dela. Ljude je, dakle, pokrenula sumnja u rad državnih organa, ali, mislim, da ipak, preteže solidarnost, da je to ono što je bitnije. Takvi skupovi su važni, jer njima poručujemo da smo tu i znamo da reagujemo i da nas nepravda boli – ističe Jašović.
On dodaje da i društvene mreže imaju velikog udela, jer omogućavaju da se građani brzo okupe oko neke ideje i organizuju akciju u relativno kratkom roku.
– Obično govorimo kako internet i društvene mreže otuđuju ljude, ali nam upravo ovakvi fenomeni dokazuju da svaka pojava ima i svoje dobre strane, jer smo svedoci da su ovde upravo društvene mreže okupile ljude – ističe Jašović.
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da ga ovakvo spontano okupljanje građana, čiji smo svedoci bili i prethodnih dana, raduje i ohrabruje, jer pokazuje da ljudi osećaju potrebu da ustanu protiv nasilja i nepravde.
– To je veoma važno, jer i potencijalnim nasilnicima i zločincima pokazuje da postoji veliki otpor javnosti prema nasilju, pa na taj način ovakvi skupovi, na neki način, deluju i preventivno. Kazna, naravno, mora da postoji i da bude odgovarajuća, ali je ne manje važno i da javnost pokaže da je tako nešto nedopustivo. Za Tijanu, nažalost, više ništa ne može da se uradi, ali u Lukinom slučaju građani mogu i treba da izvrše pritisak na policiju da uradi sve što može da nađe onoga ko ga je udario automobilom – navodi Trebješanin.
U petak stotine građana, pretežno prijatelja i vršnjaka petnaestogodišnje Tijane Jurić, žrtve brutalnog ubistva, palilo je sveće na centralnom gradskom trgu u Subotici. U nedelju na Brankovom mostu u Beogradu, oko 300 ljudi okupilo je pitanje ko je vozač koji je na tom mestu usmrtio dvadesetjednogodišnjeg Luku Jovanovića i pobegao sa mesta nesreće.
Oba skupa organizovana su spontano, preko društvenih mreža, sa oba je upućena poruka da građani žele kraj nasilju i pravdu za žrtve. Slični skupovi sa gotovo istovetnim porukama u više navrata su okupljali one koji nisu želeli da budu samo nemi svedoci i pasivni konzumenti vesti iz crne hronike. Tako je prvog marta ove godine paralelno održan protest „protiv nasilja i borba za pravedne sudske odluke” u Nišu i Beogradu. Nišlije, kojih je na tom skupu bilo više od hiljadu, na protest je podstaklo ubistvo studenta medicine Vuka Stoiljkovića, izbodenog posle trivijalne svađe. Stotinak Beograđana tog 1. marta na Trg republike izvelo je ubistvo Fedora Frimermana kojeg je na smrt pretuklo obezbeđenje splava „Saund”. Osim skupa u spomen na Tijanu Jurić, sa svih drugih navedenih izražena je sumnja u pravosudne organe i zatraženo ono što bi svaka žrtva morala da ima – pravedna istraga i adekvatna kazna za počinioce.
Ovakvi skupovi pokazuju građansku zrelost, da nismo samo glasačka mašina, već da znamo da u okvirima zakona koristimo i svoja prava, pokazujemo nezadovoljstvo određenim koracima vlasti ili apelujemo da nadležni preduzmu određene korake. U tom smislu, ovakvi skupovi ohrabruju, slažu se sociolog Boris Jašović i psiholog Žarko Trebješanin.
Obojica, takođe, osvrćući se na protest na Brankovom mostu, ističu da ne iznenađuje što građani sumnjaju u to da je učinjeno sve da se počinilac ovog dela otkrije. Solidarnost i empatija postoje u svakom čoveku, svi mi saosećamo kada čujemo neku tragičnu vest, ali je pitanje šta je to što nas pokrene da izađemo na ulicu i pridružimo se protestu umesto da ostanemo kod kuće, kaže Jašović.
– U slučaju Luke Jovanovića to je nezadovoljstvo, ljudi osećaju da država ne radi dovoljno na rasvetljavanju tog slučaja ili bi trebalo da učini više. Država se pokazala efikasnom u slučaju Tijane Jurić, dok u slučaju Luke Jovanovića građanima treba uverljiv dokaz da država radi na rasvetljavanju tog dela. Ljude je, dakle, pokrenula sumnja u rad državnih organa, ali, mislim, da ipak, preteže solidarnost, da je to ono što je bitnije. Takvi skupovi su važni, jer njima poručujemo da smo tu i znamo da reagujemo i da nas nepravda boli – ističe Jašović.
On dodaje da i društvene mreže imaju velikog udela, jer omogućavaju da se građani brzo okupe oko neke ideje i organizuju akciju u relativno kratkom roku.
– Obično govorimo kako internet i društvene mreže otuđuju ljude, ali nam upravo ovakvi fenomeni dokazuju da svaka pojava ima i svoje dobre strane, jer smo svedoci da su ovde upravo društvene mreže okupile ljude – ističe Jašović.
Psiholog Žarko Trebješanin kaže da ga ovakvo spontano okupljanje građana, čiji smo svedoci bili i prethodnih dana, raduje i ohrabruje, jer pokazuje da ljudi osećaju potrebu da ustanu protiv nasilja i nepravde.
– To je veoma važno, jer i potencijalnim nasilnicima i zločincima pokazuje da postoji veliki otpor javnosti prema nasilju, pa na taj način ovakvi skupovi, na neki način, deluju i preventivno. Kazna, naravno, mora da postoji i da bude odgovarajuća, ali je ne manje važno i da javnost pokaže da je tako nešto nedopustivo. Za Tijanu, nažalost, više ništa ne može da se uradi, ali u Lukinom slučaju građani mogu i treba da izvrše pritisak na policiju da uradi sve što može da nađe onoga ko ga je udario automobilom – navodi Trebješanin.
Нема коментара:
Постави коментар