Narkobosovi ne praštaju

Južnoamerički narkobosovi ne praštaju greške, a naročito milionske gubitke. Peruanski mediji upravo u tome vide razlog nekoliko likvidacija srpskih državljana koje su se desile u prilično kratkom vremenskom periodu – nakon predaje Darka Šarića.

Za to vreme u Peruu Marko Mitić je otet, a zatim i likvidiran, posle njega nastradao je Goran Stavrić. U Boliviji je ubijen Goran Popović. Njemu su tri puta pucali u glavu u jednom internet kafeu u Santa Kruzu. Smatra se da je ubijeni Goran Popović bio povezan sa saradnicima Darka Šarića.

Peruanska policija ne isključuje mogućnost da su nedavno uhapšeni bivši košarkaš Crvene zvezde Nikola Radojičić i njegov saputnik Uroš Dokić kojima su na aerodromu u Limi u stomaku nađene kapsule s kokainom bili povezani sa ubijenim Stavrićem. Stavrića policija povezuje sa dilerima droge u Boliviji i Ekvadoru.

Ispituje se i da li imaju veze sa takođe ubijenim Markom Mitićem, koji je otet 15. aprila u San Migelu u Peruu, a njegovo telo tek nedavno je identifikovano. Prema policijskim izvorima, iza njegovog ubistva stoji međunarodni narkokartel sastavljen od dilera iz Kolumbije i Perua.

Mafijaški obračuni mogli bi biti povezani s nedavnom zaplenom tri tone kokaina u Čileu. Kokain vredan 60 miliona dolara stigao je iz Bolivije, objavila je policija.

Dileri na veliko

Evropski centar za monitoring droge i zavisnosti pre dve godine objavio je izveštaj u kojem ocenjuje

“Srbi i Crnogorci su već godinama unazad uveliko uključeni u narkobiznis. Posebno je od 2004. godine porastao značaj naših kriminalaca u Južnoj Americi. Negde u to vreme formiran je narkokartel koji je kod nas poznat pre svega po Darku Šariću – iako on nije bio jedina značajna osoba u tom kriminalnom partnerstvu. Više kriminalnih grupa se udružilo, zajedno su ulagali novac i tako došli do toga da mogu kupovati tone kokaina koji su švercovali za Evropu, pre svega Italiju. Povukli su se iz ulične distribucije i postali isključivo dileri na veliko. U Južnoj Americi su kokain kupovali od kriminalnih grupa iz Perua, Kolumbije i Venecuele, a prodavali ga italijanskim grupama, Albancima, Bugarima, Holanđanima i drugim evropskim bandama”, objašnjava Dojčinović.

To što su neki pipci ove hobotnice sasečeni akcijama policije, zaplenama i hapšenjima nekih visoko kotiranih balkanskih narkošefova, ne znači da su kanali trgovine potpuno presečeni i da Balkanci u tome više nemaju nikakvu ulogu.

“Policijske akcije u Italiji i Južnoj Americi, kada su rastureni neki od klanova iz ovog kartela, poput Šarićevih ljudi, grupe Darka Tošića, Bojana Stanojkovića i Dragana Dudića, zatim i hapšenje Gorana Nešića u Brazilu, u mnogo čemu su sasekli kartel i oslabili njihove operacije. Ali, još uvek postoje kriminalne grupe sa ovih prostora koje operišu u Južnoj Americi. Pojedini Balkanci su se rasuli i počeli da rade za lokalne južnoameričke grupe. Neki su postali doušnici za lokalne policije i američku agenciju DEA”, kaže Dojčinović.

Dragoslav Kosmajac, koga je premijer Aleksandar Vučić označio kao najozbiljnijeg narkodilera, pre više od dve decenije bio je u kontaktu sa najvećim narkolordom svih vremena Pablom Eskobarom. Kosmajac je održavao dobre odnose i sa Darkom Šarićem, mada još nije utvrđena detaljna priroda njihove saradnje.

Nekoliko kriminalaca sa srpskih poternica našlo je utočište u velikim gradovima Južne Amerike, odakle su nastavili da šire svoje kriminalno-poslovne imperije.

Upravo se Darko Šarić, osumnjičen za šverc kokaina i pranje novca, skrivao u Južnoj Americi, odakle je i prebačen u Srbiju pošto se predao.

Pretpostavlja se da su sva naša “lica sa poternice” u Južnoj Americi u narkobiznisu.
da su srpski kriminalci preuzeli „značajnu ulogu u snabdevanju Evrope kokainom“.

Maka, Keka, Ciga

Dvojica najpoznatijih, za koje se pretpostavlja da su našli utočište na tom kontinentu, jesu Željko Maksimović Maka i Dejan Stojanović Keka.

Stojanović je, prema saznanjima obaveštajnih agencija i policija više zemalja, jedan od najjačih evropskih narkodilera. Prošle godine je izbegao hapšenje u Brazilu. Tada je u policijskoj akciji “Niva” u Brazilu uhapšen Goran Nešić Ciga. Pre­ma po­da­ci­ma srp­skih oba­ve­štaj­nih slu­žbi Ne­šić i Sto­ja­no­vić su u Bra­zi­lu ima­li dva odvo­je­na kla­na či­ji su se po­slo­vi, ali i čla­no­vi, pre­pli­ta­li. Oni su se ba­vi­li ku­po­vi­nom ko­ka­i­na i he­ro­i­na za po­tre­be dru­gih nar­kobo­so­va. I Dar­ko Ša­rić je, navodno, „ko­ri­stio nji­ho­ve uslu­ge”.

Nešić je pre hapšenja bio veza sa ju­žno­a­me­rič­kim nar­kokar­te­lima i ko­ka­i­nom je snab­de­vao sko­ro sve srp­ske i cr­no­gor­ske kla­no­ve ko­ji su dro­gu kri­jum­ča­ri­li u Evro­pu. Osim Darka Šarića, sum­nja se da mu je među važnijim klijentima bio i vo­đa gru­pe „Ame­ri­ka” Mi­le­ta Mi­lja­nić Majk, jedan od najvećih dilera narkotika iz Južne Amerike, koji je uhap­šen 2010. go­di­ne u Ita­li­ji zbog šver­ca ko­ka­i­na.

Šta su mule?

Narkomafija u svetu već deset godina koristi tajne kurire, "mule" za prenos heroina i kokaina u
unutrašnjim delovima tela, a posebno u stomaku. Ovaj način prenošenja droge smišljen je u Južnoj Americi, gde se anonimnim ljudima plaća i do 3.000 dolara za prenos u stomaku jednog kilograma kokaina u Evropu.

Prve "mule" su se na Balkanu pojavile 2008. godine u Bosni, potom u Makedoniji i 2010. u Srbiji. Pre nekoliko godina četvoro državljana Bolivije stiglo je na aerodrom "Nikola Tesla", a u stomaku im je pronađen kokain. Jednoj od njih u stomaku je pronađeno 115 kesica, u kojima je bilo kilogram kokaina. Ove "mule" su htele da predaju drogu srpskim dilerima u hotelu "Slavija".

Posle hapšenja jednog američkog državljanina koji je na ovaj način drogu uneo u Srbiju, a zatim pokušao da je odnese u Sombor, policija je saopštila da se pojava ovakvih "sitnijih" narkokurira mogla očekivati nakon presecanja glavnog kanala Šarićeve grupe.

http://www.novimagazin.rs/vesti/narkobosovi-ne-prastaju