Film o Čedi Jovanoviću biće skandal

Za ovo delo bi najbolje bilo kada bih imao scenu sa Čedinim ubistvom, to bi mu donelo ogromnu
popularnost, ironičan je reditelj.

- Svi se zaprepaste kad saopštim da spremam film o Čedi Jovanoviću. To će biti dokumentarac, moj trinaesti po redu, koji krajem ovog meseca ulazi u montažu, a premijerno će biti prikazan u novembru na Festivalu autorskog filma u Beogradu - kaže za „Blic“ reditelj Mladomir Puriša Đorđević.

O lideru LDP-a govori: „Prosto ga obožavam“, film najavljuje: „Biće to skandal“.

- „Čedo, oženi me“ je dokumentarac. Ne, Jovanović se ne pojavljuje u filmu, to bi diskreditovalo celu stvar. O njemu postoji bezbroj TV zapisa koji su meni bili dovoljni da napravim komentar na ono što je on pričao i šta mu se dogodilo. Pravim biografiu koja nije ni pozitivna ni negativna, ostavljam kao u svakom umetničkom delu publici da slobodno tumači. To je kao kada se udvarate, uvek ostaje sumnja da ili ne. Za film bi najbolje bilo kada bih imao scenu u kojoj Čedu ubijaju, to bi mu donelo ogromnu popularnost.

Ovih dana predsedavate žirijem Međunarodnog sportskog filma na Zlatiboru.

- Kao ličnost, pripadam sportskom filmu. Kao klinac sam igrao fudbal u podmlatku čačanskog Borca i taj moj festival prekinula je okupacija. Učestvovao sam u jednom partizanskom timu koji je za četiri godine uspeo da pobedi fašizam. Igrao sam levo krilo, nisam dao gol, ali sam na neki način ušao u slobodu. Pobeđujući fašizam ja sam uspeo da uđem u prvi tim Borca. U maju 1946. je obnarodovano da se prave fudbalske lige Jugoslavije. Nama u Čačku je nedostajalo dobrih fudbalera. Užice je imalo dvojicu sjajnih igrača, centarfora kome ime ne pamtim i centarhalfa Kozlova. Prva fudbalska krađa se dogodila te 1946, kada su drugovi iz Čačka drugovima iz Užica maznula tu dvojicu. S njima smo pobedili Zvezdu 2:1, od tada sam prestao da igram fudbal.

Kulturni poslenici, pa i publika, sve češće i upornije kazuju da se kultura srozala na nikad niže grane?

- Kultura je u srcu svakoga od nas. E, da li će to srce da proizvede prave stihove, prave filmove, prave novine - zavisi od ljudi. Mi smo spremni da budemo dobri i loši. Danas mnogi kažu da je kultura u lošoj situaciji, nižem razredu. Nije tačno! Imamo puno sjajnih umetnika. Ako kažete film - to je Emir Kusturica. Ako kažete poezija - to je Matija Bećković. Ako kažete proza - to sam ja.

Nekada knjiga, pozorište, film, danas Fejsbuk, Tviter, selfi...

- To što nabrojaste ja ne umem ni da izgovorim. Sreća moja pa ne znam engleski. Sva ta tehnologija, čuda, sve su to Amerikanci stvorili da bi mogli da nas špijuniraju. Mene ne mogu. Umetnik sam starog kova, i dalje sam veran pisaćoj mašini.

Kadar li je ministar Tasovac da svako srce uputi na tvrdnju - kultura nije posrnula?

- Kod Ivana Tasovca mi se najviše sviđa frizura. Vidim da je postao idol mladima i da ga mnogi kopiraju - po frizuri.

Osuđen na smrt kao ja
Otkuda baš Čeda Jovanović?
- Zašto o njemu? Zato što je osuđen na smrt! Zato što znam da ga Evropska unija želi za  premijera Srbije. Zato što liči na mene. Sredinom februara 1942. kada sam se sa partizanskom vojskom povlačio preko Zlatibora, zarobili su me četnici. I osudili na streljane. Izvukao sam glavu, ali osećao sam se kao Čeda danas. To je veza između nas dvojice.  

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/490144/Film-o-Cedi-Jovanovicu-bice-skandal