Deset razloga za ulazak u NATO

1. Uvodna odredba Severnoatlanskog sporazuma definiše koje principe, uslove i standarde  država
aspirant za članstvo treba da postigne kako bi postala članica NATO. Između ostalih od budućeg člana se očekuje da  je „odlučna čuvati slobodu, zajedničko nasledstvo i civilizaciju svojih naroda, zasnovanih na načelima demokratije, individualnih sloboda i prava, da žele podsticati stabilnost i blagostanje na severno-atlantskom području“, te da će „doprinositi daljem razvoju mirnih i prijateljskih međunarodnih odnosa jačajući svoje otvorene institucije, promovišući  bolje razumevanje načela na kojima su zasnovane te institucije,  stabilnost i blagostanje.“   Države članice NATO, ali i partneri, preuzimaju na sebe  izvestan broj dalekosežnih političkih obaveza, kao što su: zaštita demokratskog karaktera društva, podržavanje i očuvanje principa međunarodnog prava, ispunjavanje obaveza koje proističu iz Povelje UN, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Helsinškog završnog akta i međunarodnih sporazuma o razoružanju i kontroli naoružanja. Takođe, država  se obavezuje na suzdržavanje od pretnji ili od upotrebe sile protiv drugih država, poštovanje postojećih granica, te rešavanje sporova mirnim putem.

Biti u društvu takvih zemalja i funkcionisati  na domaćem i međunarodnom planu na ovim principima treba da bude glavni razlog zašto Srbija treba da postane punopravna članica NATO.

2. Do sad zemlje članice NATO-a nisu vodile međusobne ratove. Istorijsko iskustvo nam nudi jake dokaze da članstvo u NATO i njegovo proširenje vodi ka istorijskom pomirenju (Francuska, Nemačka) stabilnosti i demokratizaciji članica ( Španija, Grčka, Portugal..). Učestvovanje u funkcionisanju  u NATO kroz sistem konsultacija ohrabruje strane koje su konfliktu ( Turska i Grčka, Mađarska i Rumunija), da pronađu rešenje mirnim putem. U uslovima za NATO  proširenje definisanim  nakon Hladnog rata uvedeno je da svaka zemlja prje nego što postane punopravna članica  mora rešiti probleme sa susednim zemljama. Kad zemlja postane članica, međusobno poverenje se postiže kroz transparentnost vojnog planiranja i prilagođavanja vojnih snaga  kolektivnoj odbrani. Podignuti su i neki drugi standardi za članstvo kao što su borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, unapređenje pravosudnog sistema, unapređenje efikasnosti institucija,  sposobnost učešća u NATO vođenim operacijama, transformacija  oružanih snaga i sl.  Ako se koristimo istorijskim analogijama, ubrzano proširenje NATO-a na post-jugoslovenske zemlje značajno bi doprinijelo dugoročnoj stabilizaciji i širenju demokratije u ovom regionu.
Imajući u vidu teško breme ratno-zločinačkog  nasleđa, ekonomskih sankcija, komandne ekonomije, objektivno i subjektivno usporene demokratizacije, očito je da je za Srbiju proces evropskih integracija nužan ali ne i dovoljan da bi se sprovele sve potrebne reforme, pogotovu one iz sistema bezbednosti, kadrovske i organizacione. Zato je, takođe, potrebno da Srbija postane i članica NATO.

3. Mnoga relevantna uporedna istraživanja neupitno pokazuju da su na duge staze zemlje sa ovakvim unutrašnje-političkim ustrojstvom po pravilu najstabilnije ne samo društveno već i ekonomski, jer nezavisne insitucije, podela vlasti i vladavina prava i zaštita  ljudskih prava na duge staze daju najbolje okruženje za stabilan privredni rast. Na svim listama najrazvijenijih zemalja sveta u vrhu su NATO članice ili njihove bliske saradnice iz ostatka sveta, uporedo sa zemljama sa enormnim prirodnim bogatstvima, koje velika većina NATO članica nema.

4. Punopravnim članstvom u NATO, zemlja  postaje sastavni deo mehanizma donošenja odluka u NATO. Treba naglasiti da se sve odluke u NATO donose konsenzusom, što praktički znači da bez saglasnosti  jedne od članica odluka NATO neće moći biti donešena. Ovim mehanizmom je  članicama NATO garantovano  da osiguraju svoju nezavisnost, te da se  onemogući nametanje nečije tuđe volje ako se jedna država sa time ne slaže. Ovaj mehanizam u isto vreme ne znači da zemlja članica može i treba, bez razloga, da sprečava i bude konstantan razlog nedonošenja odluka NATO. U procesu donošenja odluka predstoji vrlo opsežan proces konsultacija i sučeljavanja argumenta, koji u većini slučajeva rezultira kreiranju odluke „po meri“ svih članica NATO.
Pored postizanja konsenzusa postoji jos jedan oblik podrške, a to je konstruktivna suzdržanost. Ona podrazumeva da država članica prilikom  odlučivanja ne blokira donošenje odluke ali zadržava suvereno pravo te države da ne učestvuje u izvršenju te odluke jedanput kada se ona donese. Jedan od primjera je i NATO vođena operacija na Kosovu.

Srbija bi kao članica NATO bila ravnopravan subjekat  odlučivanja o mnogim važnim geostrateškim i regionalnim pitanjima, a ne samo konzument i sprovodilac tih odluka. Ovo bi se svakako pozitivno odrazilo na njenu sveukupnu spoljnopolitičku poziciju.

5. Prva i najosnovnija direktna korist od članstva je uživanje prava, ali i obaveza, koja proizilaze iz člana 5. Severnoatlanskog sporazuma koji govori da će jedna od napadnutih članica biti branjena od čitavog saveza .  Do sada je član 5. Sporazuma  korišten smo jedanput, i to neposredno nakon terorističkog napada u SAD 11. Septembra  2001. godine, kada je ova država  zatražila aktiviranje ovog mehanizma. Saveznici su odgovorili mobilizacijom određenih vojno-tehničkih kapaciteta, te potvrdili jedinstvo saveza i dokazali da je mehanizam sadržan u ovom članku itekako aktuelani da nije samo „mrtvo slovo na papiru“. Iako upotrebljen samo jedanput, važno je naglasiti da se prilikom  svakog NATO samita, opredjeljenje sadržano u ovom članu  nanovo potvrđivano.Smatra se da je upravo član 5. Sporazuma doprineo da se u protekle 64 godine održao mir u Evropi, te da je bio jedan od temelja odvraćanja od otpočinjanja vojnog sukoba izmedju dva vojna bloka za vreme trajanja Hladnog rata. Ulaskom u NATO zona koja „pokriva“ član 5. se širi i na teritoriju Srbije. Dakle, punopravno članstvo u NATO garantuje zemlji članici mehanizme kolektivne zaštite i druge vidove podrške koji se, iz opravdanih razloga, ne mogu garantovati čak ni NATO bliskim zemljama.  Imajući u vidu  sve širi i globalizovaniji spektar bezbednosnih izazova i pretnji sa kojima se pojedinačne zemlje, grupe zemalja i čitava planeta suočavaju, očito je da se na njih pojedinačno, osim u slučaju vrlo velikih globalnih sila, teško adekvatno može pojedinačno odgovoriti. NATO predstavlja funkcionalni okvir za kolektivnu bezbednost u evroatlantskom regionu kome Srbija geografski pripada.  Srbija je mala zemlja bez dovoljno prirodnih i ljudskih resursa da bi na sve izazove i pretnje mogla sama da odgovori. Politika vojne neutralnosti, čak i adekvatno utemeljenje   međunarodno priznata što sa Srbijom  nije slučaj, nema adekvatan odgovor na potrebu brze reakcije na sve češće asimetrične globalizovane bezbednosne pretnje. Članstvom u NATO, Srbija bi sebi omogućila da bude strateški partner sa drugim zemljama iz bliskog geografskog okruženja sa kojima je jedino moguće adekvatno reagovati na veliki broj bezbednosnih pretnji i izazova, pogotovu onih izazvanih prirodnim katastrofama ili ljudskim faktorom.

6. Prema odredbama člana 4. Severnoatlanskog sporazuma, postoji pravo svake države da pozove na održavanje konsultacija kada god smatra za potrebnim a kada je prema njenoj oceni ugrožen njen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili sigurnost te članice NATO. Poslednje takve konsultacije sazvala je Turska povodom  opasnosti od prelivanja sukoba iz Sirije na područje Turske. Tada su saveznici dali bezrezervnu podršku Turskoj, potvrdili jedinstvo NATO saveza i poslali Siriji, ali i svetu, jasnu poruku da napad na jednu državu članicu znači napad čitav savez.

Imajući u vidu rusku destabilizaciju Ukrajine, ali i tenzije u regionu Zapadnog Balkana, pad podrške osnovnim evropskim vrednostima u nekim zemljama članicama EU, jačanju identitetskih politika u njima, očito je da je Srbija i dalje izložena raznim vrstama bezbednosnih pretnji na koje se ne obraća adekvatna  pažnja. S druge strane Kosovo se i dalje zvanično smatra najvećom bezbednosnom pretnjom iako je Srbija ušla u proces intenzivne normalizacije odnosa sa Kosovom.  Stručnjaci smatraju da je i spisak drugih pretnji i izazova navedne u Nacionalnoj strategiji bezbednosti nerealan. Kosovo je, inače, većinski opredeljeno da postane član NATO. Srbija bi, dakle, kroz članstvo u NATO pomoću mehanizama člana 4. mogla da na vreme zatraži podršku za eventualne bezbednosne tenzije na koje ne može sama da odgovori, ali i da unapredi odnose sa Kosovom u oblasti bezbednosti. Imajući u vidu da je bezbednost nedeljiva, ovo je vrlo bitno.

7. Članice NATO imaju transparente odbrambene budžete. Trude se da zajedno strateškiplaniraju ta izdavanja, te formiraju mehanizme zajedničkog učešća u nabavci opeme i drugim izdatcima i zajedničkog korišćenja resursa.  Srbija se bori sa velikim budžetskim deficitom koji je izazvan i dugogodišnjim nenamenskim trošenjem budžetskih sredstava ali i njihovim zloupotrebama. Članstvom u NATO ovo bi se smanjilo.  Srbija bi za istu sumu novca koju izdvaja za bezbednsot i odbranu  članstvom u NATO dobila mnogo više bezbednosti za isto sredstava. Ovo se neretko previđa kada se kao kontrarguzment za članstvo spomene famozna odredba o obevezi odvajanja 2% BDP na odbranu.

8. NATO u severnoatlantskomsvetu nema alternativu, kako se to neretko u Srbiji tvrdi. Ne postoji ni jedan drugi vojno-politički savez sa jasno definisanim načinom donošenja odluka i razvijenom zajedničkom komandnom strukturom. To nema ni Zajednička EU spoljna, bezbednosna i odbrambena politika a kamoli Organizacija sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (OSKB). Ovo je takođe, razlog zašto Srbija pored napora da postane članicaEU treba da uloži napore da postanei članica NATO. Inače, većina zemalja članica EU su i članice NATO, a one koje to nisu sa NATO vrlo blisko sarađuju. One imaju značajno drugačiji istorijski kontekst od Srbije, uspele su u procesu demokratizacije te  raspolažu  većim budžetima.

9. Iako je teško detektovati tačan udeo koji samo članstvo u NATO donosi u ekonomskom smislu, sve  nove zemlje članice su se saglasile da je u njima nakon ulaska postojao takozvani „NATO efekat“- od porasta BDP nadalje.  Sigurnosti i stabilnosti utiču direktno na izvesnost koja vlada u poslovnom okruženju. Članstvom u NATO, smanjuje se politički rizik poslovanja, država postaje atraktivnija za ulaganja domaćih i stranih subjekata, što direktno utiče na donošenje poslovnih odluka za otpočinjanje poslovnog ciklusa. U psihološkom smislu, u poslovnom okruženju koje  je sigurno, stabilno i izvesno,  subjekti lakše donose odluke za ulazak  u poslovni rizik. Ovo dovodi do poboljšanja investicione  klime, rasta zaposlenosti, poboljšanja konkurentnosti, rasta izvoza, porasta unutrašnje potrošnje, što sve vodi ka rastu standarda građana.

Poljska, Češka i Mađarska, koje su u NATO ušle 1999. godine, neposredno pre ulaska su imale rast BDP, a zatim  dolazi  blagi pad  do 2002 godine, od kada se konstantno beleži rast   stope BDP. Ovo korespondira sa približavanjem ulaska u EU koje je usledilo  2004. godine. Za baltičke zemlje je malo teže proceniti direktan uticaj ulaska u NATO na rast BDP, jer su sve tri zemlje iste godine ušle i u NATO i EU. Bez obzira na to podaci pokazuju da su ove države zabeležile konstantan porast BDP u odnosu na protekle godine. Tako npr. u godini priključenja rast BDP u odnosu na 2003. godinu, u Estoniji je iznosio između 6 i 7%, dok je Letonijazabeležila rast BDP u iznosu od 8%. Ovakav trend snažnog rasta BDP zabilježen je i u narednim godinama. Isti slučaj je i sa Slovenijom i Slovačkom gdje je zabeležen značajan rast BDP nakon uključenja u NATO i EU, te u Rumuniji  i Bugarskoj gdje je uspostavljeni trend rasta BDP nakon uključenja u NATO nastavio da se odvija i nakon uključenja u EU.

Sve one su uočile i da je članstvo u NATO uticalo  i na porast stranih direktnih investicija (DSI). Mađarska, Poljska i Češka, koje su nakon priključenja NATO  zabeležile značajan porast  stranih direktnih investicija (prema nekima čak i udvostručile).  U godini priključenja NATO savezu u Bugarskoj zabilježen rast DSIza 47,5% a u Rumuniji za čak 166,29% u odnosu na godinu ranije. Estonija je , iako je u godini priključenja 2004. zabilježila pad DSIod 5,72% u odnosu na godinu ranije  već 2005. godine zabilježila je rast od 190,84%. U Litvaniji je u godini priključenja zabilježen rast DSI od 289,38%, a   u Latviji za 90,07%.  Slična je situacija i u Sloveniji i Slovačkoj koje su u NATO ušle 2004. godine, gde su već u  godinama neposredno pre pristupanja zabilježene visoke stope rasta priliva DSI ( 2002. godine u odnosu na 2001. godinu priliv DSIu Slovačku je porastao za impresivnih 317,96% a u Sloveniji za 148,7%), a u godini priključenja u Slovačkoj je zabilježen pad DSI od 39,89% dok je u Sloveniji ova stopa porasla za 27,59%. Bitnio je naglasiti da su godinama koje su usledile ove dve države konstantno bilježile rast DSI.

Namenska industrija, na koju se odnosi proizvodnja uglavnom sve vojne opreme koja se izvozi iz Srbije, smatra se jednim od većih privrednih  potencijala Srbije. Članstvo u NATO predstavlja izuzetnu priliku za razvijanje kapaciteta namenske industrije, da ona od potencijala pređe u relano jaku industrijsku granu, transparento vođenu. Ulaskom Srbije u  NATO otvarila bi  se mogućnost da domaće firme namenske  industrije učestvuju na tenderima i programima NATO za isporuku naoružanja, materijala i vojne opreme.

Srbija je u izuzetno teškom ekonomskom položaju. Sadašnje mere su iznuđene i nisu strateške. Iskustvo susednih zemalja i zemalja sa sličnom nedavnom istorijom nam nedvosmisleno govore o ekonomskim prednostima koje donosi političko uređenje kakvo treba da ima članica NATO kao i samo članstvo. Nadalje, najveći deo NATO člance se putem pregovora o Transatlantskom trgovinskom i investicionom sporazumu između SAD i EU dodatno ekonomski integriše. Ovu integraciju, ma kako ona komplikovana bila, zasigurno olakšava članstvo u zajedničkim insitucijama. Regionalizacija se, inače, odavno nametnula kao najadekvatniji odgovor na globalizaciju. Ona maksimizira pozitvne efekte iste a absorbuje većinu negativinih. NATO je regionalna evro-atlantska organizacija i to će, verovatno, biti još vrlo dugo. Srbija, za razliku od nekih drugih  zemalja u tranziciji u svetu, ima jedinstveno istorijsku i geografsku priliku da bude integralni deo te funkcionalne zajednice. Bilo bi državno neodgovorno ne iskoristiti je.

10.  Zato u NATO.

http://istina.ldp.rs/Vesti/18456/Deset-razloga-za-ulazak-u-NATO.shtml