Бивши градски менаџер Александар Бијелић потписао је у јуну прошле године у име Града Београда анекс уговора о Бус плусу којим се турско-српском конзорцијуму који предводи фирма Апекс солушен технолоџи (Apex Solution Technology) омогућава да сваког месеца инкасира најмање 40.800.000 динара, чак и да наплата превоза буде – нула, открива Пиштаљка.
То су последице које, према мишљењу правника које је консултовала Пиштаљка, може да има потписивање овог анекса о Бус плусу, четвртог о укупно пет потписаних. Анекс 4 једини је који је потписао Бијелић по специјалном овлашћењу тадашњег градоначелника Драгана Ђиласа (све друге потписао је директор Дирекције за јавни превоз Зоран Шарац) и једини од пет анекса који нема печат Јавног правобраниоца, дакле ни његову сагласност. Анекс 4 предмет је истраге која треба да утврди евентуалну кривичну одговорност актера, а како Пиштаљка незванично сазнаје, оптужница против одговорних за потписивање анекса би ускоро требало да буде подигнута.
Закључак градоначелника број 34-2702/13, којим је градском менаџеру наложено да потпише четврти анекс основног уговора о Бус плусу остаће недоступан јавности јер, како је Пиштаљци одговорено у допису којим Град одбија да достави овај документ, „није могуће са сигурношћу утврдити да ли би се достављањем траженог акта евентуално угрозило, омело или отежало оптужење за кривично дело, вођење преткривичног поступка или вођење судског поступка“.
„Наиме, траженим Закључком градоначелника, даје се сагласност за закључење Анекса 4 на
У више наврата су се, наиме, овлашћена лица МУП-а Србије јављала и долазила у службу Јавног правобраниоца града Београда ради прикупљања потребних овлашћења у вези са преткривичним поступком. Обзиром на означено чињенично стање, где није могуће утврдити да ли би се достављањем траженог закључка поступило у супротности са позитивним прописима који регулишу кривично-правну материју, а које су дужни да поштују сви органи власти, мишљења само да у овом тренутку не можемо да удовољимо Вашем захтеву“, наводи се у одговору Града на захтев Пиштаљке.
Шта се то налази у спорном Анексу 4, једном од пет потписаних анекса до којих је Пиштаљка дошла, а који је Александар Бијелић по специјалном налогу градоначелника Ђиласа потписао 26. јуна 2013. године?
Поменути анекс, најпре, нема печат Јавног правобраниоца, односно његову сагласност
Одговор на питање зашто овај анекс нема печат правобраниоца можда лежи управо у члану 7 којим је измењен члан 37 основног уговора.
Чланом 37 уговора о Бус плусу који је Пиштаљка прва обелоданила још у фебруару 2012. године регулише се начин исплате накнаде за обављен посао извршиоцима посла, односно Апексу. Тим чланом било је предвиђено да се накнада извршиоцу, конзорцијуму који предводи фирма Апекс солушен технолоџи, „врши аконтативно два пута месечно до 10. и до 25. у месецу по 30% од уговореног процентуалног учешћа у наплаћеном приходу у текућем месецу, а коначна уплата преосталог прихода накнаде вршиће се до 10. у месецу за претходни месец по испостављеној фактури и усаглашеном обрачуну“.
Међутим, чланом 7 четвртог анекса необјашњиво и на штету Града мења се тај члан и први пут од склапања посла уноси се фиксна цифра у начин плаћања, тако да се више не говори о траншама од 30 одсто већ о конкретним и фиксним износима.
Измењени члан сада гласи: „Уплата накнаде за уговорене послове из Члана 33. овог уговора два пута месечно до 5. и 20. у месецу по 20.400.000,00 динара са припадајућим ПДВ-ом, а коначна уплата преосталог износа накнаде из члана 33. вршиће се до 15-ог у месецу за протекли месец, по испостављеној фактури и усаглашеном обрачуну“.
У члану 33 основног уговора наводи се да „извршиоцу на име накнаде за уговорене послове припада 8,53% (осам процената и педесет три стота) од оствареног прихода“.
Дакле, изменом начина наплате Апекс се осигурава да ће зарадити минимално 40.800.000 динара, што је приближно месечна зарада ове фирме. На тај начин је, фактички, измењена и цена из основног уговора, у коме се не помињу фиксне цифре, што представља битну одредбу уговора која се по закону не сме мењати анексима. Посебно је интересантно то што је анекс потписан у тренутку када се увелико говори о паду наплате у јавном превозу, посебно у протеклој години, што се види и у финансијским извештајима Апекса.
Пад наплате условио је пад прихода приватног конзорцијума, према писању медија и рачуницама које су у јавности изводили надлежни у граду, чак за половину, па је уместо почетних 80 милиона динара месечне зараде српско-турска фирма приходовала месечно нешто око 48 милиона динара.
Истим анексом измењен је и члан 33 основног уговора (којим је регулисана цена уговореног посла), тако што је у њега унето да ће приход извршиоца од 8,53 одсто бити умањен по два основа. Прво је умањење за 50 одсто вредности прихода оствареног од продаје папирних карата у возилима и тај део прихода иде Градском саобраћајном предузећу (ГСП).
Друго – и важније – да ће приход извршиоца бити умањен, како се наводи у Анексу 4, за „трошкове ангажовања додатних контролора ЈКП ГСП „Београд“, по Уговору бр. ГО2344-2706/2013 од 25.06.2013. године, по Закључку градоначелника број 34-2703/13 од 25.06.2013. године у максималном износу до 40.000.000,00 РСД (четрдесетмилиона динара) према месечном обрачуну“.
Дан пре него што је по специјалном овлашћењу градоначелника Ђиласа потписан спорни Анекс 4, у јавност излази Александар Антић, тада председник Скупштине града, са објавом да постоји могућност да град врати систем наплате и контроле под своје окриље због озбиљних проблема у наплати и пада прихода. Антић је тада рекао да су Град и ГСП „у ситуацији да ових дана ангажују додатне контролоре у систему Бус плуса“ јер „наплата и систем јавног превоза у овом тренутку озбиљно клецају“.
„Тих 500 или 700 контролора су додатна мера Града и нису у складу са уговором који ми имамо са системом Бус плус и имају пре свега за циљ да покушају да одрже ниво наплате и да га увећају. Циљ је и да систем јавног превоза у неком наредном периоду не доживи колапс“, рекао је Антић.
Према основном уговору, Апекс је требало да ангажује најмање 200 контролора, али уговором није прецизирано ко процењује да ли су неопходни додатни контролори ни шта се дешава ако конзорцијум одбије да ангажује те контролоре. Осим тога, уговором је одређено да Београд четири године после почетка примене система може да откупи само опрему (читаче карата), али не и софтвер, тако да турски Кент карт, власник софтвера и од прошле године већински власник Апекса, може и даље да наплаћује своје услуге.
Иако најављиван као спас за јавни превоз, овај уговор и његови анекси показали су се као велики додатни трошак за градски буџет и извор сигурне зараде за приватни конзорцијум док градски превозник грца у дуговима и све више зависи од субвенција.
ПРИЛОЗИ:
Анекс 4 уговора о Бус плусу
http://pistaljka.rs/scms/public/media/files/Aneks004.pdf
Одговор Скупштине града Београда на захтев Пиштаљке да добије закључак градоначелника
http://pistaljka.rs/scms/public/media/files/OdgovorSkupstineGrada001.pdf
Анекс 1 уговора о Бус плусу
http://pistaljka.rs/scms/public/media/files/Aneks001.pdf
Анекс 2 уговора у Бус плусу
http://pistaljka.rs/scms/public/media/files/Aneks002.pdf
Анекс 3 уговора о Бус плусу
http://pistaljka.rs/scms/public/media/files/Aneks003.pdf
Анекс 5 уговора у Бус плусу
http://pistaljka.rs/scms/public/media/files/Aneks005.pdf
http://pistaljka.rs/home/read/457
Нема коментара:
Постави коментар