Sa respektom zaposlimo mlade koji imaju sve desetke, a kada referišu o stanju pacijenta vidim elementarno neznanje, kaže dr Miljko Ristić. – Studenti su ambiciozni dobri đaci, odgovaraju na fakultetu
Srazmerno porastu broja mladih lekara koji u indeksu Medicinskog fakulteta imaju upisane sve desetke, eventualno poneku devetku, rastu i glasine da su mnogi od njih tako visoke ocene dobili zapravo nezasluženo i to posle intervencija svojih roditelja, uticajnih lekara, pa i profesora. Dr Miljko Ristić, kardiohirurg i direktor Kliničkog centra Srbije, inače profesor na predmetu Hirurgija, odlučio je da javno progovori o ovoj tabu temi.
– Nekada sam, pred ispit, recimo na 10 studenata dobijao molbu da interveniše za jednog, a danas za 10 studenta stiže 10 molbi i intervencija – požalio se „Politici” dr Ristić.
Ovo nije prva izjava profesora Ristića koja će verovatno uzdrmati medicinsku javnost: ne tako davno, on se jedini jasno izjasnio da broj studenata koji svake godine upisuje medicinski fakultet treba prepoloviti, a zatim je bio izložen kritici zašto ne odlazi u penziju iako za to ima ispunjen uslov. Sada dr Ristić upozorava da poklanjanje visokih ocena i fabrikovanje „desetkaša” vodi devalviranju znanja budućih lekara.
– To gledam svakodnevno. Prvo, sa respektom u KCS-u zaposlimo mlade lekare koji imaju sve desetke, a kada mi u viziti referišu o stanju pacijenta, vidim elementarno neznanje. Ne može više da se ćuti o tome, a mene već dugo zbog ukazivanja na nepravilnosti „linčuju”, pa sam se već navikao na to – kaže dr Ristić.
Ipak, ističe da, naravno, ima i zasluženih visokih ocena. Ali, zalaže se da se praksa poklanjanja visokih ocena mora prekinuti i to tako što će se na medicinskim fakultetima uvesti pismeni testovi kao način polaganja ispita.
– Moram da priznam da i mi, ispitivači, idemo linijom manjeg otpora: znamo da dete nekog našeg kolege nije zaslužilo 10, a opet je dajemo. Dogodilo mi se da sam studentu dao sedmicu, iako jedva da je i šesticu zaslužio, a onda mi se javio njegov otac, moj kolega i ljutio se kako sam ja mogao njegovom detetu da upišem sedmicu u indeks. Neko završi ceo medicinski fakultet bez muke i računa da mu sa prosekom 10 sve pripada, kao da je to zaista njegov zasluženi prosek. Zbog lažnog proseka, mnogi glume kvalitet, ali kada treba da se radi sa pacijentima, počinju da beže, rade površno, ne udubljuju se u slučaj, a to sve ide na štetu pacijenata – zabrinut je dr Ristić.
Prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Petar Bulat, koji predaje predmet Medicina rada, kaže za „Politiku” da ne može da se složi sa stavom da su sve desetke u indeksu nekog lekara više stvar intervenisanja, nego znanja, kao i da se ne može dovesti u sumnju kvalitet znanja budućih lekara.
– Ne mogu da kažem da me niko nikada nije zvao, ali poslednjih godinu-dve ne pamtim kad me je neko pozvao da interveniše za nekog studenta, a ovaj predmet ispitujemo samo nas dvojica profesora, pa praktično ispitam pola generacije studenataa. Zato me pogađa priča da studenti medicine dobijaju desetke „preko veze”, a pri tom se gubi iz vida da se radi o najambicioznijoj deci, najboljim đacima iz srednjih škola. Samo ove godine je bilo oko 300 prijavljenih vukovaca – kaže dr Bulat.
Dodaje da predmet koji predaje nije težak i da studenti kod njega dobro prolaze, ali da ne daje isključivo samo desetke. Prosečna ocena mu je oko 8,5. Veliki broj „desetkaša” na studijama medicine rezultat su ambicioznog rada i predanosti mladih kolega.
Dr Bulat je oko godinu dana bio ispitivač na polaganju državnog ispita i priznaje da je bio razočaran „znanjem” pojedinaca na tom ispitu. U cilju unapređenja edukacije studenata medicine, Medicinski fakultet u Beogradu uveo je test retencije znanja kojim se po završenoj trećoj godini proverava nivo usvojenog znanja iz pretkliničkih predmeta, a po završenoj šestoj godini iz kliničkih predmeta. Oba testa zasnovana su na realnim slučajevima, iz kliničke prakse.
Dr Bulat primećuje da se najobimniji predmeti, kao Hirurgija, polažu pred komisijom od tri člana i da to praktično onemogućava intervencije, pa zato i sumnja da su intervencije tako česta praksa. Dodaje da se na beogradskom medicinskom fakultetu već sada veoma mnogo radi na unapređenju pismenih načina testiranja: na svakom predmetu postoje kolokvijumi u obliku testa, a oni ulaze u finalnu ocenu. Jedan broj predmeta organizuje i kvalifikacioni ispit u vidu testa koji je uslov za izlazak na usmeni ispit. On ističe da provera znanja testovima nije dovoljna za procenu znanja, a da posebno nije pogodna za proveru praktičnih veština koje su veoma važne za rad u zdravstvu.
Profesor ORL na Medicinskom fakultetu u Nišu i narodni poslanik profesor Dr Dušan Milisavljević, izjavu dr Ristića da na vizitama mladi lekari ne znaju ni osnovne stvari ocenjuje kao ličnu i sa njom se ne slaže.
– Svakodnevno srećem izvrsne mlade lekare koji bez problema nalaze posao na nemačkim i drugim evropskim klinikama. To je pokazatelj da imaju dobro znanje – objašnjenje je dr Milisavljevića.
Tvrdi da važi za strogog profesora, da daje i šestice i obara na ispitu, kao i da nikada nije bio u situaciji da nekom ocenu daje pod pritiskom ili posle intervencije, mada potvrđuje da ima davanja ocena posle protekcija.
– Otvaranje ove teme dobra je prilika da se svim medicinskim fakultetima pošalje zahtev da pored usmenog uvede obavezni, pismeni deo ispita, da trag znanja ostaje na papiru koji može bilo ko da proveri – predlaže dr Milisavljević.
Prosek se ceni, pa poništavaju i devetke
Sigurno da među njima ima i pojedinaca koji ne zaslužuju baš sve desetke, ali to je zaista mali broj. Mladi su shvatili da se pri zapošljavanju, napredovanju i upisivanju specijalizacija velika pažnja posvećuje prosečnoj oceni na studijama, dok to ranije nije bio slučaj. Sada se studenti bore za prosek, poništavaju ispite, pa čak i devetke, objašnjava dr Petar Bulat.
– Nekada sam, pred ispit, recimo na 10 studenata dobijao molbu da interveniše za jednog, a danas za 10 studenta stiže 10 molbi i intervencija – požalio se „Politici” dr Ristić.
Ovo nije prva izjava profesora Ristića koja će verovatno uzdrmati medicinsku javnost: ne tako davno, on se jedini jasno izjasnio da broj studenata koji svake godine upisuje medicinski fakultet treba prepoloviti, a zatim je bio izložen kritici zašto ne odlazi u penziju iako za to ima ispunjen uslov. Sada dr Ristić upozorava da poklanjanje visokih ocena i fabrikovanje „desetkaša” vodi devalviranju znanja budućih lekara.
– To gledam svakodnevno. Prvo, sa respektom u KCS-u zaposlimo mlade lekare koji imaju sve desetke, a kada mi u viziti referišu o stanju pacijenta, vidim elementarno neznanje. Ne može više da se ćuti o tome, a mene već dugo zbog ukazivanja na nepravilnosti „linčuju”, pa sam se već navikao na to – kaže dr Ristić.
Ipak, ističe da, naravno, ima i zasluženih visokih ocena. Ali, zalaže se da se praksa poklanjanja visokih ocena mora prekinuti i to tako što će se na medicinskim fakultetima uvesti pismeni testovi kao način polaganja ispita.
– Moram da priznam da i mi, ispitivači, idemo linijom manjeg otpora: znamo da dete nekog našeg kolege nije zaslužilo 10, a opet je dajemo. Dogodilo mi se da sam studentu dao sedmicu, iako jedva da je i šesticu zaslužio, a onda mi se javio njegov otac, moj kolega i ljutio se kako sam ja mogao njegovom detetu da upišem sedmicu u indeks. Neko završi ceo medicinski fakultet bez muke i računa da mu sa prosekom 10 sve pripada, kao da je to zaista njegov zasluženi prosek. Zbog lažnog proseka, mnogi glume kvalitet, ali kada treba da se radi sa pacijentima, počinju da beže, rade površno, ne udubljuju se u slučaj, a to sve ide na štetu pacijenata – zabrinut je dr Ristić.
Prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Petar Bulat, koji predaje predmet Medicina rada, kaže za „Politiku” da ne može da se složi sa stavom da su sve desetke u indeksu nekog lekara više stvar intervenisanja, nego znanja, kao i da se ne može dovesti u sumnju kvalitet znanja budućih lekara.
– Ne mogu da kažem da me niko nikada nije zvao, ali poslednjih godinu-dve ne pamtim kad me je neko pozvao da interveniše za nekog studenta, a ovaj predmet ispitujemo samo nas dvojica profesora, pa praktično ispitam pola generacije studenataa. Zato me pogađa priča da studenti medicine dobijaju desetke „preko veze”, a pri tom se gubi iz vida da se radi o najambicioznijoj deci, najboljim đacima iz srednjih škola. Samo ove godine je bilo oko 300 prijavljenih vukovaca – kaže dr Bulat.
Dodaje da predmet koji predaje nije težak i da studenti kod njega dobro prolaze, ali da ne daje isključivo samo desetke. Prosečna ocena mu je oko 8,5. Veliki broj „desetkaša” na studijama medicine rezultat su ambicioznog rada i predanosti mladih kolega.
Dr Bulat je oko godinu dana bio ispitivač na polaganju državnog ispita i priznaje da je bio razočaran „znanjem” pojedinaca na tom ispitu. U cilju unapređenja edukacije studenata medicine, Medicinski fakultet u Beogradu uveo je test retencije znanja kojim se po završenoj trećoj godini proverava nivo usvojenog znanja iz pretkliničkih predmeta, a po završenoj šestoj godini iz kliničkih predmeta. Oba testa zasnovana su na realnim slučajevima, iz kliničke prakse.
Dr Bulat primećuje da se najobimniji predmeti, kao Hirurgija, polažu pred komisijom od tri člana i da to praktično onemogućava intervencije, pa zato i sumnja da su intervencije tako česta praksa. Dodaje da se na beogradskom medicinskom fakultetu već sada veoma mnogo radi na unapređenju pismenih načina testiranja: na svakom predmetu postoje kolokvijumi u obliku testa, a oni ulaze u finalnu ocenu. Jedan broj predmeta organizuje i kvalifikacioni ispit u vidu testa koji je uslov za izlazak na usmeni ispit. On ističe da provera znanja testovima nije dovoljna za procenu znanja, a da posebno nije pogodna za proveru praktičnih veština koje su veoma važne za rad u zdravstvu.
Profesor ORL na Medicinskom fakultetu u Nišu i narodni poslanik profesor Dr Dušan Milisavljević, izjavu dr Ristića da na vizitama mladi lekari ne znaju ni osnovne stvari ocenjuje kao ličnu i sa njom se ne slaže.
– Svakodnevno srećem izvrsne mlade lekare koji bez problema nalaze posao na nemačkim i drugim evropskim klinikama. To je pokazatelj da imaju dobro znanje – objašnjenje je dr Milisavljevića.
Tvrdi da važi za strogog profesora, da daje i šestice i obara na ispitu, kao i da nikada nije bio u situaciji da nekom ocenu daje pod pritiskom ili posle intervencije, mada potvrđuje da ima davanja ocena posle protekcija.
– Otvaranje ove teme dobra je prilika da se svim medicinskim fakultetima pošalje zahtev da pored usmenog uvede obavezni, pismeni deo ispita, da trag znanja ostaje na papiru koji može bilo ko da proveri – predlaže dr Milisavljević.
Prosek se ceni, pa poništavaju i devetke
Sigurno da među njima ima i pojedinaca koji ne zaslužuju baš sve desetke, ali to je zaista mali broj. Mladi su shvatili da se pri zapošljavanju, napredovanju i upisivanju specijalizacija velika pažnja posvećuje prosečnoj oceni na studijama, dok to ranije nije bio slučaj. Sada se studenti bore za prosek, poništavaju ispite, pa čak i devetke, objašnjava dr Petar Bulat.
objavljeno: 16.08.2014.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sumnjivo-mnogo-desetki-na-Medicinskom-fakultetu.lt.html
1 коментар:
Posle mnogo godina ostavljam komentar, ali cinjenica je da fakultet u Beogradu nije poseban, vec u rangu ostalih fakulteta, ako ne i inferiorniji.
Постави коментар