Vučić se pita i o ispaši pčela, odajem mu ogromno priznanje

 Ima jedna Šekspirova drama koju ja mnogo volim „Mnogo buke ni oko čega“, jedna od boljih ovog autora, kaže glumac Emir Hadžihafizbegović povodom medijske galame koja se podigla u vezi s izjavom Jasmile Žbanić, koja je rekla da joj je u razgovorima oko mogućnosti prikazivanja filma „Quo vadis, Aida?“ na RTS neformalno rečeno da bi o tome prethodno morali da se konsultuju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

„Ta vrsta medijske halabuke oko jedne tačne izjave koju je Jasmila izgovorila u kontekstu većeg intervjua i koja njoj lično nije bitna, a za koju se neko uhvatio i napisao otvoreno pismo kako sam pročitao na RTS-u, da je film radila da bi se pustio na ovoj televiziji je zaista jedna vrsta malicioznosti, ironije i sarkazma koja ovoj medijskoj kući nije potrebna“, kaže Hadžihafizbegović, dodajući da je Jasmila Žbanić potpuno u pravu.

„Ona se nije postavila ispred mikrofona i kamera da priča kako se film ne prikazuje na Radio-televiziji Srbije, nego je unutar velikog intervjua rekla da ne bi želela da živi u zemlji u kojoj predsednik odlučuje da li će se film prikazati ili neće. Pa, mislim ne treba nam vređati inteligenciju – cela regija zna da se Aleksandar Vučić pita i o kvalitetnoj ispaši pčela, do postavljanja ministara. Zaista mu odajem ogromno priznanje što uspeva da sve vizira i to, od trivijalnih stvari, do toga hoće li se Rusiji uvesti sankcije ili neće“, navodi Hadžihafizbegović, dodajući da za takve poduhvate treba imati energije.

On podseća da je „Aida“ film koji je na platformama i u zemljama, koje su ga otkupile za distribuciju pogledalo blizu 80 miliona ljudi, da je bio među prvih pet za Oskara, da je glumica Jasna Đuričić proglašena najboljom glumicom Evrope, da je ta vest obišla svet, ali da je za njega mnogo veći incident što to nije bilo deo programa RTS-a, nego što se film „Aida“ ne prikazuje na ovoj televiziji.

"Pa šta? Ne prikazuje se. Ne da predsednik da se prikaže. Ali da Jasna Đuričić, koja je proglašena najboljom glumicom Evrope, da je to bila agencijska vest, da je CNN to objavio, a da RTS to nije učinio je za mene mnogo veći incident, nego ovo sada što se dešava", ističe Hadžihafizbegović.

Prema njegovim rečima, pored izuzetne glumačke veštine Jasna Đuričić je pokazala i veliku hrabrost što je ušla u projekat koji je stigmatizovan u srpskom društvu. Uz to, Hadžihafizbegović ističe da nijedna javna ličnost u BiH nije nikada izjavila da su genocid u Srebrenici počinili Srbi.

"Voleo bih da mi neko pokaže snimak ili izjavu ijednog bošnjačkog političara ili ijedne javne ličnosti u BiH, koja je rekla da su genocid u Srebrenici počinili Srbi. Nikada nećete čuti iz usta ovu rečenicu. Dakle, mi kažemo da je počinjen genocid, da je Haški tribunal to osudio, da su Mladić i sva ta kamarila, koja je za 48 sati pobila oko 9.000 ljudi, da su to bili štambilji i naredbe iz Srbije. Nećemo se lagati. Sva komandna garnitura bila je na plati Republike Srbije. Genocid su počinile paravojne formacije policija i vojska Republike Srpske, Mladić, Karadžić i to piše u presudi. Nikada nijedan bošnjački političar, niti jedna javna ličnost, pa čak ni majke Srebrenice nisu rekli da su Srbi počinili genocid. Ali jedini čovek i jedina vlast koji tu rečenicu kao hipoteku stavlja srpskom narodu su Vučić, Vulin, Brnabićka i sva ta ekipa oko predsednika Republike Srbije. Oni kažu da se Srbi proglašavaju genocidnim narodom. Oni hoće srpskom narodu da smeste genocid. Kakve veze ima čestiti domaćin iz Šumadije sa genocidom u Srebrenici", pita Hadžihafizbegović.

Prema njegovim rečima, film Jasmile Žbanić je tačan, plemenit i njegov kraj poziva na ponovni zajednički život.

"Jer se Jasna (Aida), kojoj su ubili i muža i decu vraća u Srebrenicu i ponovo radi kao učiteljica i sa srpskom i sa bošnjačkom djecom. Takav film šalje snažnu poruku, da postoje samo ljudi i neljudi i da su sve ostale podjele lažne", zaključuje Emir Hadžihafizbegović.

N1

Vesić napadao Šapićevu porodicu, a sad diže ruku za njega u Beogradu

 Odlukom rukovodstva Srpske napredne stranke, Aleksandar Šapić će postati novi gradonačelnik Beograda. Njegov dolazak na čelo grada znači i odlazak Gorana Vesića koji je, iako formalno na mestu zamenika gradonačelnika, imao vodeću ulogu u najvećem gradu u Srbiji. Tako je nastavljen rivalitet, a neki bi rekli i sukob, bivših demokrata koje je sudbina, odnosno Aleksandar Vučić, ponovo spojila i obukla iste stranačke boje.

Nekada perjanice Demokratske stranke, koje su naprednjaci opisivali kao “žuti ološ”, zameniće uloge u prestonici. Šapić će preuzeti mesto šefa na Starom dvoru, dok će Vesić posle osam godina morati da potraži novo radno mesto.

„Posle osam godina i sedam meseci napuštam Stari dvor. Srećan i ponosan na sve što sam uradio. Uprkos svima i uprkos svemu. Kao pobednik. To je tako“, napisao je Vesić na društvenoj mreži Tviter.

Dok je bio na funkciji u gradu, aktuelni zamenik gradonačelnika nije štedeo reči o Šapiću, a njihov sukob nije prestao ni nakon što je predsednik opštine Novi Beograd postao njegov stranački kolega.

Od trenutka kad je Šapić prešao u redove najveće stranke u Srbiji, pozicija Gorana Vesića u gradskoj upravi konstatno se dovodila u pitanje. Da nisu zaboravili prošlost, videlo se odmah pošto je Šapić studio na dužnost potpredsednika SNS. On je tada izjavio da ne vidi Vesića u budućem timu za Beograd, što je podstaklo da zamenika gradonačelnika da ga opomene kako je zaboravio “na lepo ponašanje”.

„Očekujem da se Šapić pre ulaska u SNS nauči lepom ponašanju. Očekujem da nauči da je SNS jedna velika porodica i da u SNS-u postoji samo jedan tim, a to je tim Aleksandra Vučića. U toj timu svi članovi i svi funkcioneri blisko sarađuju i sprovode politiku Aleksandra Vučića“, apostrofirao je u svom odgovoru Vesić.

Zatim je usledilo zatišje i sukob se iz javnosti preselio iza zatvorenih vrata.

Vesić napao Šapić na sednici Predsedništva

Prema informacijama dnevnog lista “Nova”, na sastanku SNS, neposredno pred održavanje prestoničkih izbora i odluke da će prvi na listi naprednjaka u Beogradu biti Aleksandar Šapić, Goran Vesić se obratio funkcionerima partije kojima je obrazlagao zašto misli da je on loše rešenje kao gradonačelnik, iznoseći niz kritika na njegov račun.

“Šapić, koji je prisustvovao tom sastanku, nije regaovao, već samo sa osmehom pratio izlaganje Gorana Vesića”, navodili su izvori “Nove” iz Srpske napredne stranke, dodajući da je zbog svega morao da interveniše lider naprednjaka, Aleksandar Vučić, koji je opomenuo Vesića da na takav način ne sme da nastupa javno.

A kako je sve izgledalo dok je Vesić imao dozvolu da javno napada Šapića

Pre ulaska Šapića u Srpsku naprednu stranku, saradnja aktuelnog predsednika opštine Novi Beograd i zamenika gradonačelnika praktično nije ni postojala, štaviše, Vesić je korostio svaku priliku da optuži bivšeg vaterpolistu za nepotizam, nelegalnu gradnju i nepravilnosti u radu.

On je svojevremeno dovodio Šapića i njegovu porodicu u vezu sa nelegalnom gradnjom u Studentskoj 45, navodeći da se objekat u njihovom vlasništvu nalazi na trotoaru i ispred samog ulaza u Studentski grad.

"Taj objekat je ranije bila cevabdžinica, njegov ujak ga je kupio 26. oktobra, a 18. novembra je prijavljen požar koji se nije ni desio. Na lice koje je prodalo objekat se vode sve dozvole za rekonstrukciju i to postojećeg malog objekta, a objekat koji je sada napravljen je pet puta veći. To lice je umrlo, a oni su nastavili da izdaju dozvole na mrtvog čoveka”, rekao je Vesić, uz napomenu da je reč o “skandalozan primeru nepotizma u opštini Novi Beograd”, te da Šapićev ujak ima i vikendicu na Savskom nasipu.

Ovo nije bio prvi put da Vesić govori o slučaju bespravne gradnje u Studentskoj 45 i o ulozi Šapića.

“U pitanju je krivično delo kažnjivo po zakonu. Ali ima još nešto. To je primer bahatosti, korupcije i nepotizma koje promoviše Šapić. I na ovom primeru se vidi kako se smeje u lice državi i gradu i kaže – ne možete mi ništa. Moj ujak može da gradi bez dozvole, mogu da izdam dozvolu na ime mrtvog čovek i na kraju počeo sam da rušim to samo da prevarim javnost, ali mi ne pada napamet da srušim taj objekat. Ovim slučajem Šapić šalje poruku javnosti da za njega i njegovu porodicu ne važe zakoni”, isticao je Vesić.

Tokom beogradskih izbora, održanih 2018. godine, aktuelni zamenik gradonačelnika je upozoravao građane da ne bi trebalo da veruju Šapiću, a tvrdnje da se u vreme bivše vlasti gradilo više nego za vreme naprednjaka, opisao je kao najobičnije laži.

“Ðilas i Šapić nisu umeli da grade za Beograd, već su gradili i radili za sebe. Osim što stalno obmanjuju narod, Ðilas i Šapić jedino umeju i znaju da zarade za sebe. To je i motiv njihovog povratka u politiku i razlog zašto žele da se ponovo dočepaju ponovo gradske kase koje je ponovo puna”, poručivao je on.

Nekoliko godina kasnije, Šapić je nadomak da preuzme upravljanje gradskom kasom, a Goran Vesić će svojim glasom u gradskom parlamentu to podržati.

“Ja sam član stranke, odgovoran sam član stranke i svaku odluku ću poštovati. Sve što imam, kažem na stranačkim organima i ne govorim o tome javno”, rekao je odlazeći zamenik gradonačelnika, najavljujući na taj način da će podržati odluku partije koja je predložila Šapića za prvog čoveka prestonice.

Nova

Dok traga za osuđenim lopovom, država s njegovom suprugom sklapa poslove

 Već šest i po godina od izricanja pravosnažne presude, vođa organizovane kriminalne grupe Ivan Peković na volšeban način odlaže zatvorsku kaznu, a u međuvremenu firma njegove supruge, osnovana samo nekoliko meseci nakon njegovog hapšenja, dobija milionske poslove na državnim tenderima, piše NIN. 

Ivan Peković, osuđeni vođa orga­nizovane kriminalne grupe, koja je naručila čuvenu krađu vrednih umetničkih slika u Cirihu, već šest i po godina nakon što je pravosnažno osuđen uspešno izbegava zatvor, a nije sproveden ni postupak za oduzimanje nelegalno stečene nepokretne imo­vine, navodi ovaj nedeljnik.

Za to vreme preduzeće Ika pek, koje se vodi na njegovu suprugu Mariju Peković, dobija milionske poslove na državnim tenderima u Srbiji, saznaje NIN.

Svojevrsni kuriozitet je, piše nedeljnik, da je fir­ma osnovana 26. decembra 2012, nakon što je 11. aprila iste godine Peko­vić - uhapšen. Кod njega i njegovih saradnika nije do danas pronađen deo novca - 1,22 miliona evra, koji su im prikriveni islednici predali 2012. pre hapšenja, da bi ih namamili, kao i 460.000 evra, koliko je 2008. plaćen otkup za jednu sliku. Zbog tog novca, koji nije pronađen, srpsko tužilaš­tvo je blokiralo imovinu Pekovića i tražilo od suda da se sprovede pos­tupak oduzimanja imovine optuženih i da se njenom prodajom nadoknadi nedostajuća suma, ali to do sada nije učinjeno, navodi NIN.

Sumu od 2,8 miliona evra za otkup slike Dečak u crvenom prsluku Pola Sezana zvanično je dala švajcar­ska Fondacija E.G. Buhrle (Emil Georg Birle), koja je bila vlasnica ukrade­nih slika. Novac je preko švajcarskog tužilaštva predala srpskim kolega­ma. Pre toga Fondacija je 2008. pla­tila 460.000 evra za otkup ukradene slike Grof Lepik i njegove ćerke čiji je autor Edgar Dega. Srbija se osra­motila, jer nedostajućih 1,68 mili­ona evra do danas nije nađeno, niti je obeštećena švajcarska fondacija, piše NIN.

U međuvremenu Ika pek je, prema pisanju NIN-a dobio broj­ne poslove od države, a firma je kao podizvođač angažovana i na velikim državnim projektima, pre svega na gradnji auto-puteva. U „Referentnoj listi“, objavljenoj na zvaničnoj in­ternet stranici firme, Ika pek pre­cizira da je sklopio pet poslova od 2018. do 2021. sa dva javna preduzeća beogradske opštine Grocka - sa JP za razvoj opštine Groc­ka i sa Direkcijom za izgradnju opštine Grocka. Ika pek je, dodaje NIN, 2018. sarađivao i sa JКP Beogradske elektrane, od kojih je za „rehabilita­ciju sistema daljinskog grejanja“ nap­latio više od 52 miliona dinara.

Iz „Referentne liste“, u kojoj se na­vodi spisak realizovanih poslova, vidi se da je Ika pek radio i na veli­kim državnim projektima, konkret­no na gradnji auto-puteva, Кoridora 10 i Кoridoru 11. Od 2014. do 2019. firma je angažovana kao podizvođač i po tom osnovu je zaradila milione.

NIN piše da je Ika pek tek 13. oktobra 2021. zvanič­no promenio pretežnu delatnost sa drumskog prevoza tereta na - izgradnju puteva i auto-puteva. Pri tome su za građevinske poslove, koje je Ika pek dobijao, bile neophodne skupe mašine, a sama firma je na svom sajtu objavila da raspolaže „savremenim građevin­skim mašinama i vozilima sa opre­mom visokih tehničkih i tehnološ­kih performansi“.

Nadležni organi nisu ispitali odakle Ika peku novac za te mašine, s obzirom na to da u tom periodu, ni u jednoj godini, bar prema zvanično dostavljenim finansijskim izveštajima, Ika pek nije imao neto dobit veću od 160.000 evra, navodi NIN.

A, upravo zbog toga što je netragom „isparilo“ 1,22 miliona evra, sudija za prethodni postupak je na zahtev tužilaštva još u maju 2012. doneo rešenje o zabrani otuđenja pet stanova, četiri poslovna prostora, dve zgrade i pet katastar­skih parcela u vlasništvu Pekovića.

NIN je proverom u katastru us­tanovio da imovina, za koju je tražena zabrana otuđenja, do danas nije oduzeta Pekovićima.

Za organizovanje kriminalne gru­pe, krađu slika i posedovanje oružja Peković je izbegao i prinudnu napla­tu i zatvor. Jedino je bio u pritvoru, od hapšenja u aprilu 2012. do septembra 2013, kada mu je stavljena nanogvi­ca, koja mu je skinuta 1. januara 2014, kada je Posebno odeljenje Višeg suda (Specijalni sud) donelo osuđujuću pre­sudu i istovremeno mu ukinulo pri­tvor, navodi NIN.

Apelacioni sud je Pekoviću pra­vosnažnom presudom od 6. februara 2015, kojom su samo preinačene kazne nekih od četvorice osuđenih, smanjio kaznu zatvora sa šest godina i tri me­seca na šest godina.

Peković se nije ponovo obreo u zatvoru. U Drugom os­novnom sudu u Beogradu, koji je zadužen za izvršenje kazne, NIN-u je potvrđe­no da je Pekoviću od februara 2015. do aprila 2018. odlazak u zatvor 11 puta odlagan zbog zdravstvenog stanja. U aprilu 2018. prvi put mu je odbijena molba za odlaganje, a kako se zatim nije odazvao pozivu na izdržavanje kazne, 23. jula 2018. naloženo je njegovo pri­vođenje. Nakon što ga policija nije pronašla na poznatim adresama, sud nalaže raspisivanje poternice 28. septembra 2018. Od tada pa do danas je u bekstvu. Prema nepotvrđenim in­formacijama iz potrage, viđen je u Beogradu, navodi se u delu teksta koji objavljuje NIN o ovom slučaju.

Nova