Da nikada više tako ne dokazujemo prijateljstvo

Krf -- Gradonačelnik Krfa Kostas Nikoluzos rekao je da se nada da njegovi stanovnici više nikada neće morati da kao pre 100 godina dokazuju prijateljstvo Srbiji. 

"Danas naša otadžbina prolazi kroz težak period. Suočeni smo sa velikom ekonomskom krizom, sa ozbiljnim ekonomskim i političkim posledicama po evropsko, ali i globalno društvo. Borimo se za naše dostojanstvo i nezavisnost, suočeni sa nepomirljivim stavom lidera, koji nastoje da uguše stečena prava naroda i svaki glas otpora", naveo je Nikoluzos.
"Borimo se da bismo ponovo stali na svoje noge i na kraju pobedićemo, a vaše prisustvo nam daje snagu, jer ste se i vi nadmetali sa istorijom i izašli kao pobednici", kazao je on.

"Sećanjem na ovom svetu mestu odajemo čast onima koji su izgubili život za vreme boravka srpske vojske na Krfu u periodu od 1916. do 1918. i upućujemo snažnu poruku solidarnosti i humanizma celom svetu", rekao je Nikoluzos.

Albanska golgota ustaljen je naziv za povlačenje srpske vojske i naroda preko zavejanih planina Albanije nakon invazije Nemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju, u zimu 1915/16. Kakvo je tada bilo stanje govori saopštenje nemačke Vrhovne komande od 29. novembra: "Pošto srpska vojska više ne postoji, već postoje samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gde će bez hrane po ovoj zimi naći svoju smrt, to su prekinute dalje operacije i neće se više izdavati izveštaji sa balkanskog ratišta". Tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije, veliki broj vojnika je umro od hladnoće, gladi i iscrpljenosti. Francuska vlada 28. januara 1916. odlučila je da njena mornarica odloži sve druge transporte dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska i od toga dana saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze, te je do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno 135.000 ljudi i u Bizertu oko 10.000 ljudi. Prvo iskrcavanje na "ostrvu spasa", kako su Srbi prozvali Krf, bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a materijalne troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija. Na ostrvu Vidu, na koje su iskrcavani najteži ranjenici, nalazi se spomenički kompleks i u okviru njega mauzolej. Od 23. januara do 23. marta 1916, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi. Ostrvo Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u „ostrvo smrti", a more oko njega u „plavu grobnicu", gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more. Iz pijeteta i poštovanja prema umrlim srpskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu lovili ribu u tom području.

On je podsetio da je tokom te dve godine na Krfu našlo gostoprimstvo 150.000 srpskih vojnika i civila, žrtve rata koje uvek i svuda imaju isti izgled: namučeni, bolesni, gladni, izloženi svim opasnostima i zaraznim bolestima.

"Uz pomoć saveznika Krf se organizovao kako bi spasao mnogobrojnu, za njegove mogućnosti, izbegličku masu", rekao je Nikoluzos i podsetio da je, uprkos tome, oko 10.000 ljudi ostalo zauvek u toploj zemlji i slanim vodama Krfa.

Kako kaže, za dve godine Krf je nezvanično postao prestonica Srbije.

"Istorijski događaji su moralno i kulturno nametnuli Krfu ulogu ‘ostrva spasa’ srpskih saveznika. U našem gradu je smeštena skupština Srbije i Vlada. Formirana je srpska nacionalna štamparija i štampan je novac. Štampale su se novine i izdato je dosta knjiga. Otvorene su bile osnovne škole i razna kulturna i sportska društva. Organizovalo se jedno malo srpsko društvo i počeo je veliki napor za reizgradnju srpske države", rekao je.

Srpske izbeglice su pridobile simpatiju i poverenje Krfljana i uspostavili su sa njima srdačne prijateljske odnose.

"I čitav vek nakon toga, naši odnosi ostaju jaki i vremenom postaju još jači. U teškim vremenima, kada je srpski narod bio izložen iskušenjima, Krfljani su stali uz njega na svaki mogući način", rekao je gradonačelnik Krfa.

Osvrnuvši se na rat koji je na prostoru bivše Jugoslavije vođen od 1992. i 1999, Nikoluzos je rekao da je srpski narod "velikim krvoprolićem platio raspad Jugoslavije i otvorenu američku intervenciju i pokušao da ponovo započne svoj život iz ruševina NATO bombardovanja".

"Krfljani nisu samo rado ponudili humanitarnu pomoć, već su i oštro reagovali, kao i svi Grci, upućivanjem protesta i masovnim demonstracijama "Krfljani nisu samo rado ponudili humanitarnu pomoć, već su i oštro reagovali, kao i svi Grci, upućivanjem protesta i masovnim demonstracijama, na kojima su iskazivali svoje protivljenje nepravednom ratu i izražavali solidarnost sa srpskim narodom pevajući pesmu 'Tamo daleko'“, dodao je.

Prijateljstvo grčkog i srpskog naroda, istakao je, potvrđuju i bratimljenja krfske opštine s gradovima u Srbiji, kao što su Beograd, Kruševac, Aleksandrovac, Zemun, Čajetina i Palilula ...

Inače, predsednik Nikolić rekao je da je bratstvo grčkog i srpskog naroda, skovano za večnost, zauvek utkano u naše biće, kao deo stradalne i junačke istorije Srbije.

Nikoluzos je govorio i o aktuelnom izbegličkom pitanju rekavši da je to ozbiljan problem za Evropu, te da je potrebno da se, kako je rekao, vratimo unazad u našu istoriju i da na tom primeru naučimo.

"Zaštita i garancija prava izbeglica je očigledno naša dužnost koja proizilazi iz neotuđivih vrednosti čovečanstva. Evropa ne može da diže zidove. Ova logika je neistorijska, nehumana i nedemokratska. Moramo da obezbedimo azil žrtvama rata i da na njih gledamo kao na sveta i neprikosnovena lica", rekao je gradonačelnik Krfa, te poručio:

"Sa ovog mesta, koje istorijski označava humanizam i saradnju među narodima, šaljemo celom svetu pouzdanu poruku da će solidarnost među narodima učiniti svet boljim i da će pobediti svaki oblik smrti.