LUKSUZIRANJE Fotografije s venčanja Putinovog saradnika i lepe klizačice razbesnele Ruse

Fotografije portparola Kremlja Dmitrija Peskova s ručnim satom koji je procenjen na više od 500.000 evra,
s njegovog venčanja s olimpijskom prvakinjom u umetničkom klizanju, podstakle su polemiku u Rusiji.
Venčanje Peskova s Tatjanom Navkom u Sočiju na Crnom moru bilo je medijski vrlo praćen događaj, ipak među gostima nije bilo predsednika Vladimira Putina. 
Ali je pažnju javnosti brzo privukao impozantni ručni sat osobe od poverenja ruskog predsednika. Opozicionar Aleksej Navaljni tvrdi da se radi o satu Richard Mille RM 52-01 izrađenom u samo 30 primeraka.
Vrednost tog sata procenjena je na oko 620.000 dolara, napisao je Navaljni na svom blogu na kojem je
preneo elektronsku poruku švajcarskog proizvođača u članku "Sat mladoženje skuplji je od vašeg stana". 
Aleksej Navaljni je zatim objavio nekoliko fotografija Dmitrija Peskova s raznim satovima među kojima su bili Rolex, Omega i još jedan Richard Miile i tako je optužio visokog zvaničnika Kremlja za "ilegalno bogaćenje".
 

Часы Пескова заслуживают, чтобы о них узнали в стране, где 23% граждан в категории "бедные" https://t.co/MljfeZUdjD pic.twitter.com/hG8Vy1g956

— Alexey Navalny (@navalny) August 2, 2015

Peskov, koji je prijavio godišnje prihode od 132.000 evra, rekao je da je sat koji je nosio na venčanju poklon supruge i dodao da darovi supružnika nemaju nikakve veze s korupcijom, prenela je agencija Ria Novosti.
 

Tatjana Navka je za tabloid Komsomolskaja Pravda rekla da je sat poklonila suprugu i da su sva nagađanja o ceni preterana i nemaju veze sa stvarnošću.


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/580328/LUKSUZIRANJE-Fotografije-s-vencanja-Putinovog-saradnika-i-lepe-klizacice-razbesnele-Ruse

Zemanova želja blokirala preporuku EU

Češka je zbog namere predsednika Miloša Zemana da u septembru učestvuje u proslavi kraja Drugog
svetskog rata u Kini, jedina stavila veto i minirala solidarnu preporuku Evropske unije da se najviši evropski zvaničnici ne pojave u Pekingu gde će biti i predsednik Rusije Vladimir Putin
EU je htela da usvoji preporuku da najviši zvaničnici ignorišu i proslavu u Pekingu kao što su ignorisali proslavu 70-godišnjice kraja Drugog svetskog rata proletos u Moskvi, prvenstveno zbog velike vojne parade na kojoj će biti i ruski vojnici, a takođe zbog tenzija Kine i Japana, koji je evropski saveznik, prenosi Beta.
"Znali smo da naš predsednik želi da ide u Kinu na proslavu i da će otići. Morali smo zato da odbijemo koordinirani stav", potvrdila je za današnje Hospodaršske novini portparolka češkog Ministarstva spoljnih poslova Mihaela Lagronova.
Portparol češkog predsednika Jirži Ovčaček istakao je da za sada ne zna da li će predsednik Zeman ignorisati vojnu paradu kao što je to nakon žestokih kritika u domovini i sa Zapada učinio u Moskvi 9. maja.
"Kada se bude znao program, videćemo", ponovio je Ovčaček.
Vojnu paradu su zajedno ignorisali predsednik Zeman i slovački premijer Robert Fico, kako uz predsednika Kipra ne bi bili jedini visoki predstavnici članica EU pred kojima defiluju ruski tenkovi, pošto je većina šefova država i vlada EU bojkotovala celu proslavu u Moskvi zbog aneksije Krima i podrške Kremlja proruskim separatistima u Ukrajini.
Predsednik Zeman je tada pristao da bojkotuje paradu kao kompromis pošto je insistirao da bi bojkotovanje cele proslave bila uvreda za onih skoro 150.000 sovjetskih vojnika koji su poginuli oslobađajući veći deo Čehoslovačke od Hitlerovih nacista.
Češki predsednik je prošle jeseni posetio Kinu bez obzira na oštre kritike u Češkoj da ekonomske interese zemlje stavlja iznad podrške ljudskim pravima i izbegava da kritikuje Kinu kada krši ljudska prava.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/1996982/Zemanova+%C5%BEelja+blokirala+preporuku+EU.html

Ruska političarka Marija Gajdar dobila državljanstvo Ukrajine

Ruska političarka Marija Gajdar koja je imenovana za zamjenicu guvernera Odese dobila je ukrajinsko državljanstvo.
Marija je kćerka pokojnog Jegora Gajdara, bivšeg ruskog premijera u vrijeme Borisa Jelcina 90-tih godina.
Gajdar je oštra kritičarka aktualnog ruskog predsjednika Vladimira Putina.
Bivši gruzijski predsjednik Mihael Saakashvili  je guverner Odese od maja ove godine.
Ukrajinska vlada je imenovala nekoliko stranaca na državne funkcije nakon protesta u kojima je zbačen s vlasti proruski predsjednik Viktor Janukovič.

http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20150804/500/500.html?id=27168744

KAO ŠTO JE RED: Putin čestitao Obami 54. rođendan  

Telegram je na čekanju zbog vremenske razlike, ali biže upućen kad treba, kaže Dmitrij Peskov
MOSKVA - Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin čestitao je rođendan američkom kolegi Baraku Obami.
"Telegram sa čestitkom predsedniku SAD čeka. S obzirom na vremensku razliku, malo će sačekati dok ga ne pošaljemo", izjavio je Putinov pres-sekretar Dmitrij Peskov.
Obama je rođen 4. avgusta 1961. godine.

http://www.kurir.rs/planeta/kao-sto-je-red-putin-cestitao-obami-54-rodendan-clanak-1882937

Putinov portret koji će vas šokirati

Ukrajinska umetnica Dariya Marchenko je uradila ovaj portret predsetnika Rusije Vladimira Putina.
Samo nemojte odmah da počnete rusofilsko divljenje.

Kada se približite možete da vidite da je sastavljen od 5000 čaura od metaka iz Kalašnjikova. Simbolično nema šta.

Da sve bude autentično skupljeni su na aerodromu u Donjecku gde su vođene borbe sa pro ruskim separatistima i vrlo verovatno ruskom vojskom. Simbolično, kažemo.

http://www.dominomagazin.com/article/31604

Švedski diplomata proteran iz Moskve  

Ruske vlasti odlučile su da iz Moskve proteraju jednog švedskog diplomatu kao odgovor na nedavnu odluku vlasti u Stokholmu da iz zemlje proteraju ruskog diplomatu, saopštilo je večeras švedsko Ministarstvo inostranih poslova.

"Ruske vlasti su nas obavestile da jedan diplomata iz švedske ambasade u Moskvi treba da napusti zemlju. Rusija je jasno stavila do znanja da to smatra odgovorom za nedavnu istu odluku Švedske o jednom ruskom diplomati", rekao je Frans presu portparol švedskog ministarstva Johan Tegel.
Ni Rusija ni Švedska nisu navele imena ni tačnu funkciju proteranih diplomata.
Tegel je rekao da je izbačeni Rus prekršio Bečku konvenciju o diplomatskim odnosima, ne navodeći druge detalje.
 
Odnosi između Rusije i Švedske zategnuti su poslednjih meseci.
 
Švedska je u oktobru prošle godine nedelju dana u Baltičkom moru tragala za podmornicom za koju se sumnjalo da je ruska. Tada su švedske vlasti objavile da je u švedske teritorijalne vode ušla podmornica manje veličine, ali nisu mogle da utvrde iz koje je zemlje.
 
Rusija je demantovala sve tvrdnje da je reč o njenoj podmornici.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/580294/Svedski-diplomata-proteran-iz-Moskve

Srpski izvoz za Rusiju za 30 odsto manji nego lani 

Vrednost srpskog izvoza u Rusku Federaciju za šest meseci ove godine bila je manja za 33 odsto u odnosu na isti lanjski period i iznosila je 322 miliona dolara, pokazali su podaci Privredne komore Srbije.

Pad je registrovan i u ukupnom uvozu koji je realizovan u nivou od 943 miliona dolara, što je za 18,5 odsto manje.
Ukupna trgovinska razmena u posmatranom periodu iznosi 1,26 milijarde dolara, što je pad od 23 odsto.
Pad u razmeni je, pre svega, zabeležen u plasmanu glavnih izvoznih artikala na rusko tržište - ženskih čarapa (indeks 40 odsto), pokrivača podova (53 odsto), lekova (40 odsto), sastavljenih podnih ploča (87 odsto), spoljnih guma (44 odsto).
U isto vreme, i pored svih otežavajućih okolnosti zabeležen je rast izvoza u segmentu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 5,8 odsto, a ukupno je plasirano te robe za 122 miliona dolara.
Rast je registrovan u broju kompanija koje su realizovale izvoznu delatnost i broja različitih proizvoda koji su plasirani u Rusku Federaciju.
Trgovinsku razmenu dve zemlje u prvoj polovini 2015. godine obeležila je oscilacija kursa i pad vrednosti rublje u periodu od kraja septembra 2014. do kraja januara 2015, nesigurnost naplate, otežano planiranje i samim tim značajan pad trgovinske razmene i izvoza i uvoza, navode u PKS.
U PKS podsećaju da u Srbiji posluje 365 kompanija sa 100 odsto ruskim i oko 600 sa mešanim kapitalom.

http://rs.n1info.com/a82138/Biznis/Srpski-izvoz-za-Rusiju-za-30-odsto-manji-nego-lani.html

Zapadne sankcije mogu da odnesu Rusiji 9% BDP  

Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da sankcije Zapada Rusiji zbog ukrajinske krize na srednji rok mogu da koštaju tu zemlju 9% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Geopolitičke tenzije i sankcije prate i niske svetske cene nafte, zbog kojih se smanjuju investicije, navodi Fond. Ipak, globalni kreditor očekuje da se Rusija u 2016. vrati na put rasta ali ocenjuje da su srednjeročni izgledi skromni, s obzirom na sporo sprovođenje strukturnih reformi. MMF upozorava da bi dalja eskalacija geopolitičkih tenzija za posledicu imala pad rublje i rast inflacije i odliva kapitala, što bi bio dodatni pritisak na domaću tražnju.

MMF ocenjuje da ruska ekonomija pokazuje znake stabilizacije nakon poniranja pod pritiskom zapadnih sankcija i uzvratnih ruskih mera. Niske svetske cene nafte dodatno pritiskaju rublju i vladine finansije.

"Efekti sankcija u pogledu pristupa stranim finansijskim tržištima i novoj tehnologiji će potrajati", ocenio je Fond u novom pregledu stanja ekonomije Rusije objavljenom 3. avgusta.

Evropska unija i SAD 2014. su uvele Moskvi sankcije koje vodećim ruskim bankama i energetskim kompanijama ograničavaju pristup međunarodnim finansijskim tržišitma i takođe ograničavaju izvoz proizvoda visoke tehnologije za energetski sektor. Rusija je uzvratila zabranom uvoza brojnih prehrambenih proizvoda sa Zapada.

Fond procenjuje da neposredni efekti sankcija i kontra-sankcija odnesu između 1 i 1,5% BDP Rusije s tim što bi u narednih nekoliko godina ta šteta mogla da naraste na ukupno 9% BDP.

Na srednji rok MMF Rusiji prognozira "slab" ekonomski rast od oko 1,5% godišnje. Pre finansijske krize 2008. Rusija je beležila ekonomski rast od oko 7% godišnje.

Upozoravajući na spore strukturne reforme i trome investicije, Fond ponavlja ono što već dugo savetuje Rusiji - da smanji ulogu države u ekonomiji, zaštiti vlasnička prava i unapredi konkurentnost.

Rusija će se 2016. vratiti na put ekonomskog rasta jer je slabija rublja podstakla konkurentnost, tražnja iz inostranstva je porasla a domaće finansijske prilike su se normalizovale, ocenjuje globalni kreditor.

Međutim, investicije i potrošnja verovatno će ostati usporeni i taj trend će potrajati, upozoravaju iz Fonda.

Fond u Rusiji očekuje ekonomski rast od 0,2% u 2016. nakon pada BDP za 3,4% u 2015. godini, što je u skladu sa ranijim prognozama.

Inflacija će, smatraju u MMF, usporiti na oko 12% do kraja 2015. i zatim se do kraja 2016. spustiti na 8%. MMF je, kada je reč o inflaciji, veći pesmista od ruske centralne banke koja je prognozirala da će inflacija sredinom 2016. biti 7%.

Politiku postepenog smanjenja referentne kamate u skladu sa inflacijom koju vodi ruska centralna banka Fond ocenjuje kao odgovarajuću istovremeno upozoravajući da se sa smanjenjem kamata mora ići "obazrivo".

Takođe Fond podržava ograničene fiskalne stimulanse u 2015. ali dodaje da je Rusiji "neophodan ambiciozan i kredibilan srednjeročni program fiskalne konsoilidacije zbog prilagođavanja na niže cene nafte".

MMF je u izveštaju o stanju ruske ekonomije preporučio Rusiji da izmeni fiskalna pravila koja vladinu potrošnju vezuju za istorijske cene nafte tako da se, kao u slučaju nedavnog pada cena, to mnogo brže pokažze i odrazi na nivo potrošnje.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/8983-zapadne-sankcije-mogu-da-odnesu-rusiji-9-bdp-.html

General Pavel: Za NATO veća pretnja Islamska država nego Rusija

Šef Vojnog komiteta NATO, general Petr Pavel označio je samozvani islamski halifat na Bliskom istoku za
urgentniju i veću pretnju za NATO, nego Rusiju koja je po njegovoj oceni predvidljivija i očigledno nema nameru da direktno vojno ugrožava NATO. "Rusija je za nas predvidljivija nego Islamska država. Ruske namere su nam u izvesnoj meri razumljive. Rusija ne predstavlja za nas bitniju pretnju sa aspekta toga koliko je pretnja hitna. Ne postoje nikakvi dokazi da bi Rusija želela da direktno vojno ugrozi NATO. A kod islamskog ekstremizma gotovo svakodnevno smo svedoci manifestacije neprijateljstva", kazao je general Pavel češkom on-lajn dnevniku Aktualne.cz. 

Šef Vojnog komiteta NATO naglasio je da je stav islamskih radikala prema Zapadu nepomirljiv, dok je zahvaljujući zajedničkim hrišćanskim i civilizacijskim korenima ipak moguće nalaženje zajedničkih stavova sa Rusijom. "Kažem otvoreno za NATO je u ovom trenutku islamski terorizam mnogo urgentnija pretnja nego Rusija. Iako Rusiji koja raspolaže velikim arsenalom nuklearnog i konvencionalnog oružja može malo ko da konkuriše kada su u pitanju vojne sposobnosti, znači i destruktivne. A to govorim bez obzira na nepredvidljivo ponašanje Rusije u Ukrajini zbog čega moramo da budemo spremni na svaku alternativu", kazao je Pavel. Visoki zvaničnik NATO odbio je kategorično da bi razmeštanje vojne infrastukture NATO u nove, istočne članice moglo da bude shvaćeno kao vojna eskalacija u odnosima zapadnih saveznika sa Rusijom. "Razmeštanje teške tehnike američke armije u nekim istočnim zemljama NATO, naglašavam bez vojnika, moramo da sagledamo u kontekstu zbivanja. Uz to, SAD su najavile razmeštanje tehnike za jednu jedinu brigadu a to je s aspekta snaga ruske armije sasvim zanemarljivo. Znači nikako se ne radi o vojnoj eskalaciji. To valjda može da zloupotrebi samo propaganda", rekao je češki general. Petr Pavel je podsetio da su u vreme proširenja na istok NATO i Rusija bili partneri i da tada nije bilo nikakvih razloga da NATO u istočnim članicama otvara baze. "To se promenilo nakon operacija Rusije u Gruziji, Moldaviji a sada i u Ukrajini. U nekim istočnim članicama NATO pojavile su se legitimne bojazni da bi i one mogle da budu cilj asertivne politike Rusije. Zato je nadjen političko-vojni kompromis da se makar delimično pomeri infrastruktura NATO i istovremeno stvore mobilne snage spremne da reaguju na eventualnu krizu", kazao je general. Šef Vojnog komiteta NATO povodom ambicija Ukrajine da udje u NATO rekao je da niko nikome ne može da brani da donese suverenu odluku da udje u zapadni vojni savez ali da je takodje potrebna saglasnost svih članica NATO kao i to da Ukrajina kao i svaki drugi kandidat ispuni postavljene kriterijume, odnosno da zemlja bude u stanju da preuzme obaveze članice NATO. "Prema onome što znam Ukrajina vrlo pragmatično i trezveno procenjuje svoje snage i zna da u dogledno vreme nema snage da ispuni te kriterijume", kazao je general Pavel u intervjuu za Aktualne.cz.

Izvor: Beta.rs 

http://www.pressonline.rs/svet/globus/360319/general-pavel-za-nato-veca-pretnja-islamska-drzava-nego-rusija.html

Rusija traži od UN-a proširenje svoje teritorije na Arktiku

Rusija je podnela UN revidirani zahtev za proširenje granice kontinentalnog šelfa na Arktiku na račun morskog grebena Lomonosov i drugih subjekata koji imaju kontinentalni karakter.

 

U slučaju da dokaže pravo na deo teritorije, Rusija će imati prioritet u eksploataciji resursa

 

 

 

Rusija od 2001. godine traži deo šelfa, između ostalih morske grebene Lomonosov i Medneljejev koji su bogati energentima ali su njeni zahtevi ranije bili odbijani zbog nedostatka informacija.
- Delimično revidiranje Zahteva Ruske Federacije za uspostavljanje spoljnje granice kontinentalnog šelfa u Severno ledenom okeanu proizilazi iz naučnog shvatanja da delovi Kompleksa Centralno-Arktičkih podvodnih uzvišica, upravo morskih grebena Lomonosov i Mendeljejev - Alfa, Čukotska uzvišica i kotlina Podvodnikov koja ih deli i Čukotska kotlina imaju kontinentalni karakter svog nastanka - kaže se u zahtevu koji je Rusija podnela komisiji UN za granice kontinentalnog šelfa.
Prema konvenciji UN za pomorsko pravo iz 1982. godine pomorska država ima pravo da uspostvavlja isključivo ekonomsku zonu širine 200 milja od obale. U slučaju produživanja šelfa iza ovih granica zemlja može da raširi svoju granicu do 350 milja. U tim predelima država dobija kontrolu nad resursima.
Ruski zahtev predviđa ulazak ovog rejona okeanskog dna u sastav maternikove periferije prema kojima se po tački 6 člana 76 Konvencije UN o pomorskom pravu "ne primenjuje daljinska granica od 350 nautičkih milja od početne tačke“.
U slučaju da naučnici dokažu da su ovi morski grebeni nastavak kontinentalnog šelfa Rusije, zemlja će dobiti prioritetno pravo na eksploataciju ovih resursa, čiji obim, prema podacima Ministarstva prirode može dostići 5 milijardi tona energenata.

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/510059/Rusija-trazi-od-UN-a-prosirenje-svoje-teritorije-na-Arktiku
 

 Rusi bi podržali isključenje interneta?!

Više od polovine građana Rusije, 58 odsto, ne bi bilo protiv potpunog isključenja interneta u zemlji
Ostatak, 42 odsto, veruje da strane države koriste internet kako bi nanele štetu Rusiji, rezultati su objavljenog istraživanja američkih eksperata i Sveruskog centra za istraživanje javnog mnenja.
Istraživanje „Šta želi društvo: Stremljenje Rusa ka kontroli interneta“ Centra za izučavanje globalnih komunikacija pri Univerzitetu Pensilvanija i VCIOM, obavljeno je na reprezentativnom uzorku, sa statističkom greškom na uzorku korisnika interneta od 3,1, a na uzorku ispitanika koji ga ne koriste 4,0 odsto, prenosi Beta.
Informaciju na internetu treba cenzurisati, smatra 49 odsto anketiranih, dok se 81 odsto negativno odnosi prema pozivima na proteste protiv rukovodstva države.
Svega 10 odsto građana Rusije navodi da kao najvažnije izvore informacija koriste informativne sajtove, a šest odsto društvene mreže.
Najvažniji izvor informacija su državne televizije smatra 60 odsto građana, šest odsto radio, pet odsto novine, a za ostale regionalni mediji. Internet koriste najviše za sopstvene potrebe – 63 odsto, kao i za komunikaciju na društvenim mrežama – 62 odsto.
Za čitanje ruskih novosti, internet koristi 45 odsto anketiranih, međunarodnih – 31 odsto, blogova i foruma 25 odsto.
Oni koji ne koriste internet, njih 39 odsto, smatra da on šteti porodičnim vrednostima, a 33 odsto političkoj stabilnosti. Pri tom, među građanima koji koriste internet te cifre iznose 18 i 19 odsto.
Istraživanje je pokazalo i da značajan deo Rusa ne želi da se kritička informacija o državnom rukovodstvu, kao i pozivi na političke promene mogu nalaziti na internetu.
Čak 81 odsto građana izjasnilo se protiv poziva na proteste protiv vlade i za smenu vlasti, a oko 79 odsto je negativno ocenilo sajtove i grupe na društvenim mrežama koje organizuju proteste i antivladine demonstracije.
Među internet korisnicima, 58 odsto bi podržalo isključenje interneta, pre svega zbog osiguranja nacionalne bezbednosti, dok 42 odsto ne bi podržalo taj korak.


http://www.personalmag.rs/internet/rusi-bi-podrzali-iskljucenje-interneta/

Klimkin pozvao Rusiju na "prave pregovore"

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavlo Klimkin pozvao je danas Rusiju da dođe na "prave pregovore" o prekidu vatre i stabilizaciji ratom pogođenog istoka Ukrajine, kojem će, kako je naveo, biti potrebni pošteni izbori pod međunarodnom prismotrom. Klimkin je u intervjuu za AP rekao da ruska vojska i specijalne snage imaju "potpunu komandu" u istočnim proruskim regionima Donjecka i Luganska.

On je rekao da su ukrajinske snage pre nekoliko dana zaplenile veliki ruski kamion napunjen oružjem koji je vozio pripadnik ruskih specijalnih snaga, što je, kako je ponovio, jedan od mnogo primera o ruskoj prisutnosti.

Klimkin je rekao da proruski pobunjenici odolevaju samo zbog ruskog oružja i ruskog vojnog osoblja koje prelazi granicu u istočnim oblastima koje ukrajinska vlada ne kontroliše.

Prema njegovim rečima, međunarodni posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) moraju imati pristup svim oblastima u Donjecku i Lugansku. Sada, rekao je on, oni nemaju pristup na do 50 odsto teritorije u regionima gde se eksploatiše ugalj.

OEBS, dodao je, mora da bude prisutan na istoku od samog početka priprema za bilo koje izbore i mora ostati tu da obezbedi da glasanje bude slobodno i pošteno.

Klimkin je rekao da Ukrajina "ne može izvojevati vojnu pobedu", ali da može biti uspešna u ratu zato što ima podršku međunarodne zajednice koja vidi Rusiju kao agresora.

Šef ukrajinske diplomatije je rekao i da je Ukrajina dostigla "tačku od koje nema povratka" na svom putu u postsovjetskoj eri posle revolucije koja je počela na Trgu nezavisnosti u prestonici Kijevu novembra 2013. godine, a koja je dovela do pada prosovjetske vlade.

"Demokratija i Evropska unija su noćna mora za Rusiju", rekao je on, i dodao da Ukrajine neće biti ometena u tome.

autor: JRizvor: Tanjug

http://www.novimagazin.rs/svet/klimkin-pozvao-rusiju-na-prave-pregovore