субота, 23. април 2016.

Prevara i blef, ili MMF?

Masovna otpuštanja radnika RB Kolubara pogodiće opštinu Lazarevac odmah posle izbora.
Aleksandar Vučić u slučaju da preživi na vlasti, planira da otpusti čak 2.000 radnika uz pomoć grupe prevaranata, štrajkolomaca i dvojice lažnih sindikalnih vođa! Vučić se poziva na volju MMF-a. Njegova banda u Lazarevcu takođe
V. Stanić
Predsednik Sindikata Elektroprivrede Srbije (EPS) Milan Đorđević poznatiji po nadimku Đokin, dugogodišnji je sluga svih vladajućih režima i glavna smetnja ostvarivanju radničkih prava u Rudarskom basenu Kolubara. Ovih dana sa Aleksandrom Vučićem dogovorio je realizaciju masovnog otpuštanja radnika EPS-a, koje navodno traži Međunarodni monetarni fond (MMF). Oni koji se budu bunili protiv masovnog otpuštanja, mogu da računaju da će ih posetiti takozvane pajser brigade.
Bivši direktor EPS-a, Aleksandar Obradović je u novembru 2014. izjavio da "u EPS-u ima 16.000 radnika viška". Sindikati EPS-a koje predvode Milan Đorđević i njegov sabrat u kriminalu, Miodrag Ranković zvani Pici nisu digli glas ni po jednom od najvažnijih radničkih pitanja. Ove režimske sluge i lažni sindikalci, nisu se bunili ni protiv novog robovlasničkog zakona o radu.
Protiv je bio Radnički sindikat Kolubara, koji se usprotivio i Zakonu i MMF-ovom predlogu o otpuštanjima, zbog čega se sa njima aktuelni VD direktor EPS, Milorad Grčić obračunao na najbrutalniji način. Izbacio ih je iz sindikalnih prostorija, oduzeo im službena vozila, a izloženi su konstantnim anonimnim pretnjama. Anonimno i danas prete članovima ovog sindikata...
Bilo je onih koji su pomislili da je smena direktora Aleksandra Obradovića, sa mesta generalnog direktora EPS, značila odustajanje od paklenog plana masovnog otpuštanja. Nije. Masovna otpuštanja će već posle izbora pogoditi opštinu Lazarevac, u kojoj kako stvari stoje u prvim mesecima nove Vlade bez posla treba da ostane čak 2.000 radnika! Od masovnih otpuštanja u EPS-u nije se odustalo, već su ona odložena za vreme posle izbora.
U čistkama koje planiraju poslušni sindikalci i kadrovi naprednjačke vlasti, neće biti pošteđeni ni oni koji su primani preko veze, ali ni oni koji su sivim kanalima platili da dobiju stalan posao! MMF, traži da pre svih budu otpušteni oni stariji radnici koji su pred penzijom, jedan od njih je i sindikalni lider Milan Đorđević Đokin (1962. godište) a koji je zbog beneficiranog radnog staža ranije ispunio uslove za penziju. Njegov zadatak je da ostalim radnicima pokaže na vlastitom primeru da treba dobrovoljno otići iz Rudarskog basena Kolubara, da bi se udovoljilo MMF-u.
Oni koji nasednu na Đorđevićevu priču, naći će se na ulici prepušteni sami sebi, dok će on sa mesta lidera sindikata otići u visoku politiku.
U skladu sa tim Đorđević je sa grupom sindikalaca oformio listu "Lazarevac - naša kuća, Milan Đorđević - Đokin"!
Đokin je potpise prikupio tako što je osmog marta u kafani "Tom i Džeri" sindikalnim novcem organizovao ručak za Dan majki, na koji je pozvao sve žene koje rade u Rudarskom basenu Kolubara. Tokom ručka svakoj gošći je prvo dat po jedan cvet, a onda su aktivisti uz meze počeli da vrše pritisak na gošće da daju potpis za Đokinovu listu! Bilo je i onih koje su to odbile, ali su zbog toga bile izložene velikim neprijatnostima.
Nekoliko dana kasnije, nosilac te izborne liste, zloupotrebio je resurse državne kompanije za svoju promociju! Propagandnim materijalima oblepljeni su kamioni, bageri, mašine, koji rade na Kopovima u RB Kolubara. Đorđević je time prekršio zakon jer je za ličnu promociju iskoristio službenu poziciju.
Za vođe sindikata u Kolubari i drugim rudnicima uvek su birani problematični ljudi, kavgadžije i pijanci. Davana im je 30 odsto veća plata, mogućnost da oni nekoga zaposle, a oni su zauzvrat zastrašivali i tukli radnike ako bi im palo na pamet da se pobune. Vlast tako već decenijama kontroliše radnike u Kolubari. Prema rečima Milosava Milutinovića, zvanog Hoki, bivšeg radnika RB Kolubara, i nekada istaknutog aktiviste Demokratske stranke u Lazarevcu, on je za više od trideset godina samo dva puta video ozbiljan štrajk radnika u Kolubari. Jednom kada je smenjivan direktor Vladeta Rasulić, tada je štrajk išao u korist Slobodana Miloševića, a Rasulića su smenjivali jer je bio blizak sa Petrom Stambolićem. Drugi štrajk odigrao se petog oktobra, kada su se radnici pobunili, kako bi podstakli smenu Slobodana Miloševića sa vlasti.
- Ja sam bio u Demokratskoj stranci jer sam verovao da se Zoran Đinđić zaista iskreno bori protiv Miloševića, i za pravičnu Srbiju - kaže Milutinović, navodeći da je kasnije kada je gradonačelnik Nenad Bogdanović došao u Lazarevac i u DS-u počeo da priča ko treba da bude izabran na koje mesto, u stranci i u RB Kolubari, postavio mu pitanja:
"Gde si bio dok je nas tukla policija? Zašto misliš da bolje od nas u mesnom odboru znaš ko koliko vredi?"
Ostao je bez odgovora i napustio je stranku, koja je potom za šefove sindikata u RB Kolubari postavila Miodraga Ranković i Milana Đorđevića. Đokin i Pici preživeli su sve ove godine. Ali, mnogi nisu preživeli... U RB Kolubara je proteklih godina poginulo više od deset radnika. Jedan varilac je živ izgoreo, jer su ga terali da vari u bunkeru koji nije bio očišćen od ugljene prašine. Tako je i 22. novembra 2014. u Kolubari radnik poginuo a dvojica su povređena.
Prioritet prilikom zapošljavanja nemaju deca poginulih rudara, već oni sa partijskim knjižicama.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=361&cl=21
Постави коментар