петак, 22. април 2016.

Izveštaj Centra za praćenje nasilja i pretnji na izborima 2016.

U nastavku sledi izveštaj Centra za praćenje nasilja i pretnji na izborima 2016. koji je formirala Nova stranka.

NOVA STRANKA
CENTAR ZA PRAĆENJE NASILJA I PRETNJI NA IZBORIMA 2016.
BEOGRAD
Terazije 29
I Z V E Š T A J   I I

UVOD
Nova stranka je osnovala Centar za praćenje nasilja i pretnji na  parlamentarnim i lokalnim izborima 2016. godine (dalje: Centar) i izradila vodič za postupanje aktivista u slučajevima koje prati. Budući da je Centar počeo da radi pre formalnog raspisivanja izbora, prikupio je podatke ne samo preko aktivista političkih stranaka, već i iz medija.
Predmet rada Centra jeste na prvom mestu praćenje fizičkog nasilja povezanog sa izborima i delovanjem političkih stranaka povodom izbora, kao i pojava povodom tzv. prekomponovanja vlasti na lokalnim izborima, budući da ono predstavlja jedan od načina izigravanja i zloupotrebe političke volje građana izražene na izborima. Fizičko nasilje se moglo smatrati incidentom posle 2000. godine. Tako je bilo do 2013. godine. Ali, u poslednje 3-4 godine, fizičko nasilje i pretnje postali su česti pratioci izbora ili drugih načina preoblikovanja vlasti u Srbiji. Zbog toga su u ovaj izveštaj uključeni i slučajevi fizičkog nasilja u širem periodu, tj. od prvih pojava „prekomponovanja“ vlasti u lokalnim sredinama. Pored praćenja pojava fizičkog nasilja i pretnji, Centar preko svojih predstavnika sudeluje u radu stalne  Komisije za praćenje izbora, koju čine predstavnici jednog broja političkih stranaka koje nisu delovi republičke Vlade (opozicionih stranaka), a u javnosti se označava skraćenim nazivom STOP. Zadaci Komisije koncentrisani su uglavnom na pravna i medijska pitanja izborne kampanje, uključujući i posmatranje rada izbornih organa i tela. U ovom izveštaju nalaze se podaci do kojih je Komisija došla u posmatranju pravnog aspekta izborne kampanje.
Metod rada. Centar nastoji da podatke prikuplja od neposrednih svedoka, što je ostvarivo kad se radi o koalicionim partnerima Nove stranke, kao i strankama koje imaju svoje predstavnike u Komisiji za praćenje izbora. Centar nije stupao u kontakte sa danas vladajućim političkim strankama, zato što je zaključio da od tih kontakata ne bi mogao da očekuje autentične podatke. U nekim slučajevima prikupljeni podaci imaju karakter indicija, naročito zato što prijave nasilja policiji uglavnom nisu dovele do ozbiljnog predistražnog i/ili istražnog postupka. Ipak, u nekim slučajevima, prikupljeni podaci su više od indicije i mogu poslužiti kao dokaz u datom sudskom postupku.
  1. Nove prijave prebivališta novih stanovnika na starim adresama
Novoj stranci (NOVOJ), Demokratskoj stranci (DS), nekim elektronskim medijima javio se nemali broj građana sa tvrdnjom da su na njihove adrese stigli listići sa pozivom na glasanje i obaveštenje o biračkom mestu sa imenima birača koji su im sasvim nepoznati i koji, prema tim tvrdnjama, nisu nikad stanovali na adresama na koje su listići poslati. Samo 21. aprila Novoj stranci su upućene takve informacije, a ovde će biti uvršćen samo jedan njihov deo koji je ilustrovan fotografisanim listićima:
Opisanu pojavu, pored Nove stranke, obelodanila je Demokratska stranka na konferenciji za medije 20. aprila 2016: “Zamenica predsednika Demokratske stranke Gordana Čomić najavila je podnošenje krivičnih prijava protiv odgovornih lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova jer građani na kućne adrese dobijaju pozive za glasanje za osobe koje ne poznaju, a prijavljeni su na njihovim adresama. Ova priča sa lažnim prebivalištima ima početak u MUP-u i razlog je da se podnese krivična projava protiv ministra, rekla je Čomić i dodala: `Ako predsednik Vlade zna šta se dešava u MUP kriv je, a ako ne zna - kriv je`. Demokratska stranka je čuvar slobodnih izbora, prava da tvoj glas bude izbrojan onako kako si glasao i DS kao čuvar demokratije neće dozvoliti da posle "lažnih diploma, lažnih biografija, lažnih ugovora", sada uslede i lažna prebivališta na kojima su lažni birači da bi neko mogao da krade izbore, poručila je Čomić. Prema njenim rečima, pre 20 godina DS je zajedno sa građanima, Srpskim pokretom obnove i Građanskim savezom Srbije otkrila izbornu krađu i omogućila da "bude kako smo glasali, a ne kako je neko brojao". Tražimo odgovornost za pokušaj izborne krađe i uz rešenost i odlučnost da ne damo da nas pokradu. Pokrali su sve što je moglo, oteli su plate i penzije, ne može i glas, rekla je Čomić.
Čomić je u rukama držala svežanj poziva za glasanje koji su dobili građani na svoje kućne adrese sa imenima ljudi koje ne poznaju. Proverom u biračkom spisku ustanovljeno je da su oni upisani. Ko će glasati ako mi je neko u MUP oteo adresu, na nju prijavio lice koje ja ne poznajem, ko je to lice, upitala je Čomić.Ona je rekla da DS ima izvore koji navode da će iz MUP reći da je u pitanju kompjuterska greška. Lažu. U kompjuteru piše što čovek unese u kompjuter, a taj da bi uneo adresu o prebivalištu na vašoj adresi, mora da dobije nalog od nekog čoveka, koji može da dobije nalog samo od ministra. Ako ministar za to ne zna, kriv je što ne zna šta mu se događa u ministarstvu, rekla je Čomić.Fer i demokratski izbori su da pobedi onaj ko ima većinu, ali niko ne sme da krade izbore, istakla je ona. Na pitanje zašto je uverena da to radi neko iz vlasti, Čomić je rekla da to radi neko u MUP. Zašto to rade? Jer su navikli, jer su ćutali 1996. godine, jer misle da ljudi služe njima, a ne oni ljudima, jer misle da vladavina prava služi njima, a ne oni njoj i za svaki slučaj, rekla je Čomić. To rade, dodala je ona, da bi imali onaj procenat koji su sa rejting-efendijama projektovali. Ovo može da radi samo vlast, rekla je Čomić. Ona je obavestila da građani koji su dobili takve pozive mogu da prijave na mejl: zapravedneizbore@ds.org.rs.“ (http://rs.n1info.com/a153507/Vesti/DS-Krivicne-prijave-zbog-laznih-prebivalista.html).
Na ove tvrdnje i optužbe odgovorila je Zorica Kasalica, načelnica Uprave za upravne poslove MUP, na sledeći način: "Ministarstvo unutrašnjih poslova može da izvrši prijavu prebivališta za određeno lice samo i isključivo na osnovu zahteva tog građanina za prijavu novog prebivališta", navela je u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima načelnica Uprave za upravne poslove MUP-a Srbije Zorica Kasalica.
Dodaje da se dešava da se građani, kada prodaju nekretninu u kojoj su živeli, ne odjave sa te adrese.
`Zato se u našim evidencijama oni i dalje vode na adresi na kojoj su živeli do prodaje stana, ali ne samo oni, već i druga lica za čiju su prijavu na toj adresi, prethodni vlasnici dali saglasnost. Imali smo, recimo, slučaj pre nekoliko dana da je novi vlasnik stana u Ulici Milovana Milovanovića u opštini Savski venac došao i zatražio pasivizaciju adresa za sva lica koja su prijavljena, ali ne žive u tom stanu. Ispostavilo se da su bile prijavljene četiri osobe, sa četiri različita prezimena" rekla je Kasalica`.“ (http://rs.n1info.com/a153569/Vesti/MUP-odbacuje-nevode-da-stoj-iza-laznih-prebivalista.html)
O pozivima za glasanje nepoznatih osoba prijavljenih na adresama na kojima do tada nisu bili, zamenica predsednika DS je rekla: (a) da ti pozivi stižu i da ih građani obaveštavaju o tome i (b) da je za to odgovoran MUP, zbog čega će DS podneti krivične prijave. Načelnica Uprave za upravne poslove MUP na to je, ovim povodom odgovorila (a) da MUP ne postupa po službenoj dužnosti, već po prijavama građana kojima oni prijavljuju adresu stanovanja i (b) da se često dešava da se građani, prilikom prodaje stanova ne odjave sa ranije adrese.
Podvlačimo da u svom obraćanju, Gordana Čomić nije tvrdila da je MUP adrese menjao po službenoj dužnosti i da odgovor načelnice navedene Uprave otpočinje zamenjenom tezom. Tačno je da MUP prilikom prijave ili promene adrese ne postupa po službenoj dužnosti. Ali postupak prijave i promene adrese se vodi pred MUP-om i on je odgovoran za zakonitost i pravilnost rešenja o prijavi adrese ili promeni adrese.
Pitanje postupka primene i promene adrese uređen je u Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, a veza između prebivališta i boravišta, na jednoj i mesta na kojem građanin vrši biračko pravo, na drugoj strani, uređena je Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku.

Zakonske odredbe koje regulišu prijavu/promenu adrese i jedinstveni birački spisak
Za prijavu, odjavu, promenu i elektronsko vođenje podataka o prebivalištu i boravištu  nadležno je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), na osnovu čl. 24. Zakona o prebivalištu i boravištu građana – dalje ZPB, „Službeni glasnik RS“ br. 87/2011. Prijavu prebivališta podnosi građanin (čl. 9. st. 1. ZPB). Prijava jednog prebivališta istovremeno predstavlja odjavu ranijeg prebivališta (čl. 9. st. 4. ZPB). Pravni osnov za prijavu prebivališta na određenoj adresi redovno je pravo svojine na stanu (kući) ili ugovor o zakupu (čl. 11. st. 1. ZPB). Građanin koji prijavljuje prebivalište na određenoj adresi mora pokazati MUP-u svoja lična dokumenta, kao i pisane dokaze o svojini na stanu ili zakupu stana. Bez ovih dokumenata, nema prijave prebivališta, osim izuzetno. Te izuzetke uređuje ZPB u čl. 11. st. 2 (mesto stalnog stanovanja, prebivalište supružnika ili vanbračnog partnera,  za decu – prebivalište roditelja, kao i adresa ustanove u kojoj je dato lice smešteno ili adresa centra za socijalni rad – za one koji nemaju krov nad glavom). Prema tome, da bi MUP prihvatio prijavu prebivališta građanina, mora utvrditi njegov identitet, mora utvrditi da li je isprava na osnovu koje prijavljuje prebivalište na određenoj adresi zakonski osnov za prijavu ili ne, a ako te isprave nema – mora doneti posebno rešenje o prebivalištu građanina koji mu se obraća. Dakle, MUP je odgovoran za utvrđivanje identiteta građanina koji podnosi prijavu i za ocenu da li postoji ili ne postoji zakonski osnov za prijavu na određenoj adresi. Niko nije ni tvrdio da je MUP postupao po službenoj dužnosti, već da postoji ozbiljna sumnja da nije poštovao ZPB, tj. da nije utvrđivao zakonski osnov da se određeno lice prijavi na određenoj adresi. Nezavisno od toga da li je masovno prijavljivanje novih adresa bilo organizovano, podstrekivano ili šta drugo, a u vezi sa predstojećim izborima, za svaki od pojedinih slučajeva koji se vide na fotografisanim pozivima za glasanje, nije teško izvršiti proveru da li su nadležni organi MUP ispunili zakonske obaveze utvrđivanja identiteta i zakonskog osnova za prijavljivanje na određenoj adresi. Ako se utvrdi da zakonske obaveze nisu poštovane, mora da sledi bilo disciplinska, bilo krivična odgovornost – zavisi od činjenica svakog konkretnog slučaja. Takođe, može se utvrditi i to da li je „akcija“ bila unapred organizovana.  Otuda su krivične prijave koje je najavila DS legitimno sredstvo.
Ali odgovornost MUP-a se ovde ne završava. Veza između prijave prebivališta i biračkog spiska uređena je u čl. 11. Zakona o jedinstvanom biračkom spisku:
“Organ koji vodi službenu evidenciju o građanima dužan je da svaki podatak koji utiče na potpunost, tačnost i blagovremenost vođenja biračkog spiska dostavi u roku od tri dana od dana nastale promene organu koji je nadležan za donošenje rešenja na kome se zasnivaju promene u biračkom spisku.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove podatke iz službenih evidencija o prebivalištu i boravištu građana na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku dostavlja elektronskim putem neposredno ministarstvu nadležnom za poslove uprave u roku iz stava 1. ovog člana.
Ministarstvo nadležno za poslove uprave podatke iz stava 2. ovog člana prosleđuje nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana njihovog prijema.
Od dana kada se raspišu izbori pa do 72 časa pre dana izbora, organi iz st. 1. i 2. ovog člana sve podatke iz st. 1. i 2. ovog člana dostavljaju odmah, a najkasnije narednog dana od dana kada su promene nastale.
Bliži način razmene podataka iz st. 1. do 4. ovog člana propisuje uputstvom ministar nadležan za poslove uprave.”
Dakle kad jedno lice kod MUP-a prijavi novu adresu, MUP po službenoj dužnosti tu novu adresu građanina dostavlja nadležnom opštinskom ili gradskom organu uprave koji mora, opet po službenoj dužnosti, uvrstiti građanina na birački spisak na određenoj opštini ili u gradu. Stoga je MUP odgovoran za identitet i zakonski osnov promene adrese, je te podatke MUP i ne šalje opštinskoj ili gradskoj upravi, nego samo, i to elektronskim putem, dostavlja toj upravi podatke o novoj adresi na koju se građanin prijavio.
Ni na jednim izborima posle 2000. godine u političkoj javnosti Srbije nije bilo ukazivano na masovnu pojavu promene adresa građana, kao što je to slučaj sa izborima 2016. Zadatak načelnice Uprave MUP za upravne poslove nije da nagađa da li su građani zaboravili da se odjave sa određene adrese ili da nagađa nešto drugo. Njen zadatak je da utvrdi činjenice o broju, vremenu, zakonskom osnovu i identitetu lica koja su prijavila promenu prebivališta, kao i o opštinskim teritorijama na kojima je to učinjeno. Ako se provera ne učini, ostaće ozbiljna sumnja u regularnost ovih izbora.

http://novastranka.rs/izvestaj-centra-za-pracenje-nasilja-i-pretnji-na-izborima-2016/
Постави коментар