Dok kokain iz kolumbijske Bogote stigne do Niša, njegova cena naraste više nego petostruko. Krijumčari ovu drogu nabavljaju u Južnoj Americi po ceni od 5.000 dolara po kilogramu, dok se na narko-tržištu u Srbiji kilogram kokaina prodaje za 35.000 evra, kažu za „Politiku” u MUP-u. Ipak, beli prah je u Srbiji dvostruko jeftiniji nego u zemljama zapadne Evrope, gde se isti taj kilogram prodaje za 75.000 do 80.000 evra. Nelegalna zarada na trgovini ovim narkotikom je enormna.
Zaplena kokaina
Lane je u Srbiji zaplenjeno skoro pet puta više kokaina nego pre dve godine. Prema podacima koje smo dobili iz MUP-a, 2014. je oduzeto 4.107,33 grama kokaina dok je 2015. presretnuto 18.442,9 grama. Toliko boljoj statistici doprinela je jedna rekordna zaplena na aerodromu „Nikola Tesla”. Carinici su u prtljagu 26-godišnjeg državljanina Brazila, u popodnevnim satima 9. jula otkrili osam i po kilograma ove droge.
Zato i ne čudi utrkivanje domaćih kriminalaca za prevlast na tržištu, likvidacije narko-dilera i konačno – osvajanje „upražnjenog” mesta u klanu. Ipak, saradnja kriminalaca koji pripadaju različitim grupama nije retkost, oni se udružuju na osnovu geografskog porekla, kriminalne prošlosti, rodbinskih veza i odsustva jezičkih barijera u komunikaciji i zajedničkom radu. Prodajom kokaina u zapadnoj Evropi ove kriminalne organizacije stiču profit i do 100 miliona evra godišnje, podaci su MUP-a Srbije.
„Nastaviće se trend krijumčarenja kokaina rutom Južna Amerika – Evropa, u koju su uključene balkanske organizovane kriminalne grupe”, navode u policiji.
Poslednjih pet godina znatno je povećan pomorski transport krijumčarenog kokaina, o čemu svedoče individualne zaplene prijavljene Kancelariji Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC). Ova droga najčešće se prevozi kargo brodovima, jahtama i jedrilicama. U nelegalnu trgovinu uključeni su kriminalci gotovo iz celog sveta, pa i oni sa prostora bivše Jugoslavije. Među najvećim zaplenama kokaina bila je ona u akciji „Balkanski ratnik” (2009) kada je oduzeto 2,8 tona kokaina na jahti „Maui” u luci Santjago Vaskes (25 kilometara zapadno od Montevidea). Tada su mnogi prvi put čuli za narko-bosa Darka Šarića. Prema podacima policije pripadnici balkanskih organizovanih kriminalnih gruga imaju značajnu ulogu u celom lancu krijumčarenja, od nabavke do ulične prodaje. Oni borave u zemljama Južne Amerike da bi u dogovoru sa tamošnjim narko-kartelima nabavljali i transportovali kokain u države Evrope.
Droga i u implantima
Krijumčari iz Srbije koriste sofisticirane metode skrivanja, uključujući i ugrađivanje kokaina u različite materijale kako se krijumčarenje ne bi otkrilo. Neke od metoda podrazumevaju inkorporiranje u implante, što uključuje hirurške procedure na kuririma i predstavlja rizik po njihov život.„Metode su veoma raznolike i uglavnom zavise od transportnih sredstava kojima se vrši krijumčarenje. U Srbiji su najčešće zabeležene zaplene kokaina skrivene u odeći, prtljagu i telesnim šupljinama”, kažu u policiji za naš list.
„Naši kriminalci su otišli put Južne Amerike po pozivu tamošnjih šefova narko-klanova, koji su počeli da sumnjaju jedni u druge i sopstvene telohranitelje. Suparnički klanovi su im podmetali izdajnike i potencijalne atentatore”, kaže Nikolić.
Njegova teza je da su mnogi naši momci, u početku angažovani kao telohranitelji narko-bosova, kasnije ušli u trgovinu kokainom.
„Kada su se već tamo zatekli, a nisu naivni, počeli su da se okreću nekom svom biznisu. Pronašli su sebi slične, sa one strane bare. Budući da je reč o moru, angažovani su pripadnici trgovačke i ratne mornarice bivše Jugoslavije”, navodi kriminolog.
Profit ostvaren krijumčarenjem kokaina kriminalci često, potplaćujući političare, direktore javnih preduzeća i druge funkcionere, plasiraju u legalne poslove. Na primer, kupuju propala preduzeća, grade zgrade i poslovne komplekse. Na taj način nanose štetu finansijskom sistemu u Srbije. Ali najgore je kada iza njih stoje korumpirani visokopozicionirani policajci.
----------------------------------------------------------------------
Odakle počinje krijumčarenje
Osim Kolumbije, najveći proizvođači kokaina u svetu su Bolivija i Peru. Odavde počinje krijumčarenje prema glavnim potrošačima u Severnoj Americi i Zapadnoj i Centralnoj Evropi. Ali, raspoloživi podaci ukazuju da dostupnost kokaina na globalnom nivou opada (ukupna procenjena neto površina pod zasadom kokaina 31. decembra 2013. bila je najniža od osamdesetih godina prošlog veka, otkad su podaci dostupni). Slično je i sa proizvodnjom 100 odsto čistog kokaina u Boliviji, Kolumbiji i Peruu.
----------------------------------------------------------------------
Prekookeanske ruteTri glavna pomorska puta kokaina ka Evropi su: severni (koji ide preko Kariba i Azorskih ostrva ka Portugalu i Španiji), centralni (iz Južne Amerike preko Zelenortskih ostrva ili portugalske Madeire i Kanarskih ostrva ka Evropi) i afrički (iz Južne Amerike ka Zapadnoj Africi, a odatle uglavnom ka Španiji i Portugalu). Španija je glavna država za ulazak kokaina u Evropu, a žarišne tačke postale su Holandija, Belgija i Francuska. Kokain se sada na zapadnoevropsko područje prebacuje i preko pretovarnih luka na Crnom i Jadranskom moru (Varna u Bugarskoj, Konstanca u Rumuniji i Odesa u Ukrajini, Bar u Crnoj Gori).
http://www.politika.rs/sr/clanak/350160/Put-kokaina-od-Juzne-Amerike-do-Srbije
Нема коментара:
Постави коментар