Син Александра Вучића, Данило, крајем лета 2015. године, изненада је напустио Београд и Србију. Кратко време је боравио у Цириху, а затим је одлетео преко океана – у Сједињене Америчке Државе. На северу ове простране државе, налази се језеро Мичиген, које представља границу према Канади, а на његовим обалама је град Чикаго.
Пре неколико година, овде је боравио некадашњи београдски адвокат Владимир Цвијан, који је новцем који су из Србије изнели Александар Вучић и његов клан, за своје налогодавце куповао вредне некретнине. У једној од њих сместио се и Данило Вучић.
Према причама оних који су имали прилике да виде његов нови смештај, ради се о екстра луксузном домицилу кога се не би постиделе ни холивудске звезде. Види се да се није штедело на опреми и намештају.
Данило овде живи заједно са двојицом пратилаца које му је доделио отац и који се званично воде као радници конзуларног представништва Србије у Чикагу. И син председника Владе сиромашне Србије Александра Вучића у Сједињене Америчке Државе допутовао је са дипломатским пасошем, али наши саговорници нису могли да нам потврде нити да негирају да пасош гласи на право име Данила Вучића.
Његов званични статус, како је то пријављено америчким властима, јесте да је син једног службеника српског конзулата и да у тој земљи борави у оквиру спајања породице. Трошкове његовог боравка у Америци плаћа Министарство спољних послова Србије. Због те чињенице може да се сматра како је Данило у САД допутовао и да тамо борави са лажним идентитетом. Приликом уласка у ову земљу он је још увек био малолетан.
Када је свог сина испраћао на далеки пут, на коме ће остати што је могуће дуже, ако не и доживотно, председник Владе Александар Вучић му је рекао да има само три обавезе: да престане да користи наркотике и да се више не опија, као и да у јавности не прави скандале по којима је постао познат у Београду.
У Америци, која је правна држава (за разлику од Србије), наша власт нема утицајне пријатеље који би могли да спрече медије да извештавају о баханалијама и другим испадима сина једног балканског диктатора, а посебан дипломатски скандал би избио ако би се сазнало да он у тој земљи борави са лажним идентитетом и то још уз помоћ дипломатског пасоша који му је издат од стране званичних државних органа Србије.
Истоветно је својевремено поступио и ранији северно-корејски диктатор Ким Џонг Ил, када је у Швајцарску на школовање послао свог сина и наследника на владарској функцији, Ким Џонг Уна. И садашњи диктатор из Пјонгјанга је у алпској држави боравио под лажним именом и званично је био син једног од дипломатских представника Северне Кореје, као што то чини Данило Вучић у САД-у, али као наводни син српског дипломате.
Разлика између синова ова два диктатора је та што Корејанац није користио дроге, док је Александар Вучић свом сину дозволио да и у Америци конзумира марихуану, коју не сматра опасном. Разлика је и у томе што је Ким Џонг Ун у Швајцарској студирао, док Данило у Чикагу не ради ништа.
Он не мора ништа да ради, нити да похађа било какву школу, јер ће му у животу највише помоћи стотине милиона евра које су у Србији опљачкали и из земље изнели његови отац и стриц.
Како се Данило жали својим београдским пријатељима са којима често разговара преко интернета, у Сједињеним Америчким Државама му је досадно, јер има изузетно мало познаника, а и са њима сме да се дружи само ограничено. Два пратиоца која су му додељена имају задатак и да га контролишу да се више не дрогира нити опија, а да његовог оца одмах обавесте у случају да млади наследник поново почне да обилази ноћне клубове и луде приватне журке, као што је то чинио док је био у Београду. У том случају, обећао је Александар сину Данилу, биће одмах враћен у Србију и овде стављен у „кућни притвор“, односно биће му забрањено да напушта стан. Опробана је то метода кажњавања непослушне деце.
Данило се, према речима оних који су га видели, нагло и видно угојио. Једина забава су му ретки контакти са старим друштвом и играње игрица на компјутеру. Иако је тек постао пунолетан, како прича својим другарима из Србије, осећа се као стара уседелица која по цео дан борави у кући.
Млади Вучић се храни по ресторанима или наручује да му се храна донесе у кућу. За сада Србија не мора из свог празног буџета да плаћа и кувара за премијеровог сина, али зато плаћа друго особље које га опслужује, плус два стална пратиоца, као и њихове друге рачуне које направе током свог боравка у иностранству. Не морамо да плаћамо ни кирију, јер Данило борави у објекту који је од опљачканих народних пара купио његов отац.
Данилова млађа сестра Милица похађа у Београду приватну школу, а отац плаћа годишњу школарину 12.000 евра месечно.
Од када се развео од супруге Ксеније, Александар покушава да њену лојалност купи скупоценим поклонима, који коштају и по неколико десетина хиљада евра.
Поданике је Вођа често обавештавао, уз пуно патетике и лажи, како је, ето, и његова породица нападнута. Тако је крајем 2012. године Александар оптужио уреднике Магазина Таблоид да су у броју 275, у тексту „Вучићева женска момчад“, навели да Александар полно општи са својим малолетним сином Данилом! Ова морбидна лаж запрепастила је дипломатски кор у Београду, који се уверио да у тексту о томе нема ни једне речи! Чак је и Виши суд у Београду по тужби одговорног уредника Милована Бркића, утврдио да је Вучић измислио ове наводе. Због чега, то могу психијатри да објасне.
Процењује се да су Александар, Андреја и Анђелко Вучић опљачкали до данас преко две милијарде евра! Александар Вучић је поверљивим људима тврдио да га из амбасаде САД-а у Београду стално подстичу да “мисли на себе“, и да то Бела кућа не сматра лошим потезом. Амбасадор Кирби је у томе предњачио.
Незванично, готово у тајности, у мају месецу прошле године, Сремску Митровицу је посетио Андреј Вучић, брат Александра Вучића, што је изазвало многе сумње међу грађанима, јер он не долази без неког јаког финансијског разлога.
Скоро све токове новца у Србији контролише клан Вучићевих и њихових кумова.
Кажу упућени да је Андреј Вучић још у мају прошле године дошао да обиђе објекте и имање у Сремској Митровици, које је, захваљујући положају свог брата, купио за малу суму новца. И то, тврди се, само онај део предузећа који има некакву вредност. Други разлог његовог доласка био је постављање извесног угоститељског објекта на Сави, чији је формални власник локални „бизнисмен“, Ранко Тривуновић, познат под „општеприхваћеним народним именом“ Балван, кога оправдано сматрају незваничном заступником интереса браће Вучић на просторима Срема. У цео овај посао, браћа Вучић су укључили и власника XЛ пицерије у Сремској Митровици (који је, иначе, централно градско језгро претворио у једну оргомну кафану). Објекат који је Андреј Вучић отворио у Сремској Митровици под именом Ранка Тривуновића Балвана и извесног посластичара Шуње (обојица су познати митровачки напредњаци), одавно је већ у функцији и налази се у простору који припада СПЦ (парохијском дому).
Сплав Андреја Вучића на Сави код Сремске Митровице, отворен је под називом Цафе Цлуб ЦОДЕ, који је током дана кафе-ресторан, а викендом клуб са музиком и проводом до раних јутарњих часова.
Цафе Цлуб ЦОДЕ који, по тврдњи његових власника, „даје једну нову димензију граду“, налази се мало низводније од плаже Бриони – према такозваном моторном мосту. Прошлогодишњи мајски долазак Андреја Вучића повезан је и са изградњом подвожњака испод пруге, јер је планирано да предузеће које он контролише обави те радове. Дакле, њима паре, а грађанима Сремске Митровице нови дугови које ће отплаћивати наредних деценија. Зато је овај инфраструктурни објекат, међу грађанима, већ добио незванични назив „Митровица под земљом“.
Градоначелник Бранислав Недимовић није ниједну реч смео да проговори о појави Андреја Вучића у овом граду, а како ствари стоје, није спреман да се жртвује за свој град, него чува своју функцију. Браћа Вучић су, према сазнањима Таблоидових извора, у Сремској Митровици и целој регији Срема, само продужена рука земунско-сурчинских лешинара који су намирисали још један лак плен.
мајор Горан Митровић, Таблоид
http://www.srbijadanas.net/vucici-tata-u-vladi-sin-u-americi-brat-u-mitrovici/
Нема коментара:
Постави коментар