Putinova ratna cesta

Piše: Andrej Šari (Priredila Anamaria Ramač Furman)
Istoričar i politički komentator Jurij Feljštinski analizira ratnu stazu kojom se kreće ruski predsednik Vladimir Putin. On upozorava na opasnost u kojoj se svi nalazimo, jer Rusijom upravlja FSB, naslednica KGB-a.

RSE: Poslednjih nedelja se stiče utisak da je svetska politika dospela u neki ogromni levak koji stalno uvlači u sebe nove i nove konflikte. Svaki od njih bio bi dovoljan sam za sebe – nesreća ruskog aviona u Egiptu, teroristički napad u Parizu, srušen ruski Su-24 na nebu iznad Turske …O svakom od njih štampa bi ranije pisala nedeljama. Sada se oni nadovezuju jedan na drugi, svi ti konflikti su na ovaj ili onaj način uzajamno povezani. Uže protivrečnosti između Zapada, Rusije, Turske, arapskih zemalja i Irana – zateže se sve jače. Da li ovako započinju veliki ratovi? 

 

Feljštinski: Što se Rusije tiče, polazna je tačka veoma jasna – to je mart 2014. Upravo od tog trenutka Moskva počinje gomilati sukobe. Najpre Krim, onda istočna Ukrajina, zatim sve veća napetost u odnosima s baltičkim zemljama, Poljskom pa čak i skandinavskim zemljama, pojačavanje naoružanja u Kalinjingradskom regionu i tako dalje. Vektor je određen: Rusija je krenula u otvoreni konflikt s Evropom, Amerikom, NATO-m. Sada postajemo svedoci širenja ovog konflikta u drugom pravcu. Ne okončavajući vojnu kampanju u Ukrajini, Kremlj je otvorio novi front.
Budimo otvoreni – početak vojne kampanje u Siriji bio je prilično neočekivan. Mislim da je u svakom slučaju očigledno da uplitanje Rusije u taj rat vodi ka potencijalnom zaoštravanju situacije, bez obzira na to da li je ono opravdano ili ne. Jer svima je jasno da ne može proći bez žrtava.
Prvo putnici civilnog ruskog aviona, a sada smo postali svedoci zaoštravanja situacije zbog obaranja ruskog bombardera nad Turskom. Očigledno je da će se ovaj konflikt širiti i da će doći do novih žrtava i, budimo iskreni, ovde nema nikakvih drugih mogućnosti.
Rusija je krenula pravcem destabilizacije situacije na Bliskom istoku u suludoj nadi da će to, s jedne strane dovesti do rasta cena nafte što puni državni budžet, а s druge strane da će Moskvi pružiti mogućnost da paritetno pregovara s NATO-om.
Drugim rečima, Putin započinje konflikte da bi zatim sam sebe mogao predložiti za ravnopravnog partnera u njihovom regulisanju. Najpre je započet konflikt u Ukrajini i Putin se bukvalno nametao kao partner na mirovnim pregovorima. Sada se isto to desilo na Bliskom istoku. Ali Putin (na žalost po samog Putina) ne može da bude ravnopravan partner na pregovorima s NATO-om. Svakom zdravorazumskom čoveku jasno je (čak i ako se to po diplomatskim shvatanjima naglas ne izgovara) da je Putin potpaljivač rata, da te konflikte sam stvara.

RSE: Dosta često se može čuti da Vladimir Putin svojom politikom pokušava da vrati svet navikama s kraja XIX i početka XX veka, kada su razmenjivane teritorije na šahovskoj ploči i to ciničnim pragmatičnim kombinacijama. Jedna od osobina takve politike jeste poistovećivanje države s njenim liderom gde prijateljska država može istovremeno da bude proglašena za neprijateljsku zbog toga što njen lider “nije ispravno” postupio. Sada je došlo du sukoba interesa dva autoritarna političara-populiste Redžepa Erdogana i Vladimira Putina, a ruski predsednik odbija da vodi dijalog sa svojim nekadašnjim dobrim partnerom dok se ovaj najpre ne izvini za obaranje ruskog bombardera. Do koje mere njihov konflikt može da se posmatra kao lični gde se njih dvojica nadmeću ko je žešći? 

 

Feljštinski: O tome sam već više puta čitao. Ali Turska ipak nije potpuno samostalni igrač u ovom konfliktu, Turska je pre svega članica NATO-a, a tamo se problemi rešavaju prilično kolegijalno. Naravno, biću direktan – Turska ponekad vodi licemernu politiku u odnosu svega onoga što ima veze s islamskim ekstremizmom, tako da se Ankari mogu staviti određene primedbe. Ozbiljno pitanje čije aktualizacije se Turci boje jeste pitanje formiranja nezavisne kurdske države. SAD takođe ne podržavaju ideju o formiranju te države. Mislim da u trenutnoj situaciji Putin može da aktualizuje ovo pitanje, ali problem je i u tome što stvaranje kurdske države nije ni u Asadovom interesu.
Američka politika je u principu prilično uporna. Kada Amerikanci postave pred sebe spoljnopolitički zadatak, na primer - smenu Asada – oni su veoma spori i konzervativni ali po pravilu, postižu svoj cilj. To zahteva izvesno vreme, ali rezultat je isti, nezavisno od toga da li su Amerikanci objektivno u pravu ili ne. Mi smo to u više navrata videli na primeru raznih ratova, u Iraku, u Libiji i tako dalje. Stoga ja sumnjam da će se namera NATO-a oko smene Asada promeniti; u tom smislu njegovi su dani odbrojani. Druga stvar je to što mešanje Rusije u sirijski konflikt prolongira postojanje sirijskog režima. Pitanje je koliko, kao i do kog stepena će pokušaj Rusije da zaštiti Asada od NATO-a dovesti do produbljivanja krize na Bliskom istoku i do pogoršavanja odnosa između Rusije i NATO-a.
U tom smislu Turska je, kako mi se čini, svesna da ima podršku NATO-a. Želim da podsetim da predsednik Barak Obama iz Bele kuće odlazi u januaru 2017. Mislim da će novi predsednik, nezavisno od toga ko će to biti, u odnosima prema Rusiji zauzeti mnogo čvršću poziciju. Naredni predsednik će biti tipičan američki predsednik. Verovatno i Putin to shvata, i verovatno je svestan da za rešavanje osnovnih spoljnopolitičkih zadataka na raspolaganju ima praktično samo godinu dana.

RSE: Pre nekoliko meseci u jednom od svojih komentara praktično ste predvideli početak svetskog rata. Kakav je to rat, između koga? Između Rusije i celog sveta, između Rusije i NATO-a? 

 

Feljštinski: Putin je kao malo dete koje ispituje granice strpljenja roditelja, u ovom konkretnom slučaju to je svetsko javno mnjenje i civilizovani svet. Najpre se desila Gruzija 2008, pa u martu 2014. Krim. Zatim istočna Ukrajina, gde za razliku od predhodnih projekata, nije uspelo ono što se prvobitno planiralo. Projekat “Novorusija” se izjalovio, ostala je ideja kopnenog koridora prema Pridnjestrovlju. Pokušaji su se nastavili: testirane su granice NATO-a, baltičkih zemalja, skandinavske morske granice. Na tom području ruske avione niko nije rušio, podmornice niko nije potapao. Dakle, moglo je da se krene dalje.
Dalje je širenje krenulo u pravcu istočne Ukrajine (kako sam i mislio, da budem iskren), a ne u pravcu Belorusije (mada, kao što vidimo, pitanje o ruskoj vojno-vazduhoplovnoj bazi je aktuelno i Rusija postepeno uvlači Belorusiju unutar svojih granica, iako beloruska vlada to ne želi da prizna). “Rusko širenje” u pravcu Bliskog istoka je krenulo prilično neočekivano.
U principu, Putin traži konflikte. Mislim da je njemu bilo sigurno jasno da će pre ili kasnije turska protivvazdušna odbrana oboriti ruski avion koji je prešao granicu turskog vazdušnog prostora. Mislim da je svrha naređenja koje je pilotima dato bila upravo u tome da se proveri da li će Turska obarati te avione ili ne. Ono čime se bavi Putin, počev još od gruzijske kampanje 2008, jeste otvorena provokacija NАТО-а.

RSE: Da li imate objašnjenje zašto se Putin upravo ovako ponaša? 

 

Feljštinski: To je nastavak stare sovjetske politike. Do 1991., za vreme Sovjetskog Saveza, KGB je funkcionisao pod političkim rukovodstvom komunističke partije. А od 1999. do 2000., kada je najpre na čelo ruske vlade, а zatim već na mesto šefa države postavljen Putin, predstavnik Federalne službe bezbednosti – naslednice KGB-a, specijalna služba je napokon dobila mogućnost da sprovodi svoju politiku bez bilo kakve političke kontrole. Mi smo danas svedoci nastavka stare kagebeovske politike koja se provodila počev od 1917. Ali danas nad FSB, ne postoji čak ni kontrola Politbiroa. To je prilično opasna situacija. Mislim da u svetskoj istoriji nema mnogo primera kada su državom rukovodile specijalne službe, naročito kada je reč o tako velikoj državi s nuklearnim naoružanjem, kao što je to Rusija.
U tom smislu svi smo mi izloženi veoma ozbiljnom riziku. Setite se, čak ni od sovjetske vlade nismo mogli da čujemo otvorene pretnje o primeni nuklearnog oružja, koje u više navrata u različitim varijantama (i na zvaničnom, i nа poluzvaničnom nivou) evo već drugu godinu imamo priliku da čujemo od predstavnika ruskog rukovodstva. Pa čak je i sam Putin rekao da je u martu 2014. tokom planiranja zauzimanja Krima, u borbenu gotovost stavio nuklearno naoružanje Ruske Federacije. Mi se nalazimo u veoma ozbiljnoj zoni rizika upravo zbog toga što na čelu Ruske Federacije danas stoji Federalna služba bezbednosti, bivši KGB, a ti ljudi, na žalost, prate lične ciljeve koji su daleko od mirnih namera. Mir je poslednje šta ove ljude zanima.

http://www.slobodnaevropa.org/content/putinova-ratna-cesta/27405549.html

KIM DŽONG UN KOPA TUNELE, svi strepe od nuklearnog napada!

- Iako nema naznaka da će nuklearni eksperiment biti uskoro sproveden, novi tunel joj omogućuje sprovođenje dodatnih detonacija na Pungi-riju sledućih godina ako to odluči da učini - navodi se u izveštaju
Satelitski snimci koji su zabeleženi u oktobru i početkom novembra otkrili su da Severna Koreja radi na iskopavanju tunela za nuklearno testiranje. Međutim, nema naznaka da će se ovaj eksperiment uskoro sprovesti, kako je saopštio smerički istraživački institut.
Na snimcima su prikazani veliki građevinski radovi koji traju od aprila na lokaciji Pungi-ri, na istočnoj obali Severne Koreje gde su tri prethodna nuklearna ogleda izvedena. Izveštaj je objavljen na internet stranici 38 North, koju vodi Škola za međunarodne studije pri Univerzitetu Džon Hopkins u Vašingtonu.
– Iako nema naznaka da će nuklearni eksperiment biti uskoro sproveden, novi tunel joj omogućuje sprovođenje dodatnih detonacija na Pungi-riju sledućih godina ako to odluči da učini – navodi se u izveštaju.
Izvor u južnokorejskoj vladi je izjavio da činjenica da se gradi novi tunel, upućuje na to da im je namera da obave nuklearnu probu i eksperiment u nekom trenutku.

Severna Koreja uporno radi na svojem nuklearnom programu, ali se ne smatra da bi se četvrti nuklearni test mogao dogoditi uskoro, posebno nakon što se dogovorila sa Južnom Korejom u avgustu da će raditi na popuštanju napetosti na poluostrvu i poboljšanju veza.
Pjongjang je sproveo tri nuklearne probe, zadnju 2013. godine, čime je izazvao međunarodne osude između ostalih, i Kine, svog glavnog diplomatskog saveznika. Nalazi se pod sankcijama UN-a koje zabranjuju trgovinu koja bi finansirala njegove programe oružja.
(Telegraf.rs/ Izvor: 38north.org/ Hina)

http://www.telegraf.rs/vesti/1889864-kim-dzong-un-kopa-tunele-svi-strepe-od-nuklearnog-napada

Kina podržava Putinov evroazijski model

Kina podržava model evroazijske integracije koji je predložio predsednik Rusije Vladimir Putin i koji uključuje inicijativu Pekinga, Ekonomski pojas puta svile, izjavila je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing.

"Što se tiče integracije Evroazijske ekonomske unije (EAEU) i Ekonomskog pojasa puta svile prema predlogu predsednika Rusije, lideri te zemlje i Kine postigli su konsenzus", kazala je Hua, a prenela agencija Tass.
"To je važan strateški korak za ekonomsku saradnju zemalja regiona, kao i za ostvarivanje zajedničkog profita i napretka za države i narod regiona. Kina je spremna da sarađuje sa svim stranama, uključujući Rusiju, na razvoju regionalne saradnje zasnovane na jednakosti, zajedničkim koristima i konsultacijama u okviru Šangajske organizacije za saradnju (SCO)", navela je Hua.
Putin je u jučerašnjem obraćanju naciji pozvao kolege iz EAEU da pokrenu konsultacije sa članicama SCO i Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) radi razvoja ekonomskog partnerstva. 

http://rs.n1info.com/a115065/Biznis/Kina-podrzava-Putinov-evroazijski-model.html 



        Nova američka organizacija nepoželjna u Rusiji

MOSKVA - Rusko-američka fondacija za ekonomski napredak i vladavinu prava (USRF), koja treba da se bavi

razvojem privatnog sektora, danas je proglašena "nepoželjnom" u Rusiji.

Rusko državno tužilaštvo saopštilo je danas da je "posle proučavanja primljenih dokumenata" odlučeno da se aktivnosti Fonda proglase "nepoželjnim na teritoriji Rusije".
Aktivnosti ove organizacije koja se nalazi u Rusiji od 2009. godine "predstavljaju pretnju za osnove ruskog ustavnog poretka i bezbednosti države", navodi se u saopštenju u kome se optužuje Fond da "učestvuje u političkom procesu" finansiranjem ruskih nevladinih organizacija.
Odluka državnog tužilaštva će biti prosleđena ruskom Ministarstvu pravde koje će odlučiti da li da zabrani aktivnosti USRF-a na ruskoj teritoriji.
Rusko državno tužilaštvo u ponedeljak je već proglasilo Fond za otvoreno društvo američkog magnata Džordža Sorosa "nepoželjnim".
Zakon koji je u maju potpisao predsednik Vladimir Putin dozvoljava da se strane organizacije aktivne u Rusiji okarakterišu kao "nepoželjne", posle čega mogu da budu zabranjene u zemlji, bilo da se radi o nevladinim organizacijama, fondacijama ili firmama.
Ovaj zakon dopunjuje drugi zakon izglasan 2012. koji obavezuje organizacije koje se finansiraju iz inostranstva i vode "političku aktivnost" da se registruju kao "strani agenti".


http://www.rtv.rs/sr_lat/svet/nova-americka-organizacija-nepozeljna-u-rusiji_666277.html

Putinov rat kod kuće: Koliko se pristalica Islamske države krije među 20 miliona muslimana u Rusiji

ISIS je organizovao primamljivu kampanju regrutacije na ruskom jeziku, a kako je istakao Putin, između 5.000 i 7.000 ljudi iz Rusije i drugih bivših sovjetskih republika, uključujući brojne Čečene, bore se na strani Džihadista u Siriji 
„Asad je bezdušni ubica", gnevno kaže Ruslan, sredovečni vernik u najvećoj džamiji u Moskvi, samo nekoliko nedelja posle dramatičnog ulaska Rusije u građanski rat u Siriji na strani sirijskog predsednika Bašara el Asada.

„Sramota je što Kremlj podržava njegov krvavi režim", dodaje on, dok snežna oluja zaklanja zlatne kupole džamije. Drugi muškarac koji stiže na večernju molitvu, bradati Arslan, star dvadeset i nešto godina, misli potpuno suprotno.

„Rusija čini pravu stvar što podržava sirijske vlasti u borbi protiv ISIS i drugih terorista", kaže on, dodajući da „apsolutno ništa nije čuo" o tome da sirijske snage krše ljudska prava.
Teško je zaključiti šta većina od približno 20 miliona muslimana u Rusiji (oko 14 odsto celokupnog stanovništva zemlje) misli o odluci predsednika Vladimira Putina da se upusti u vojnu akciju protiv boraca Islamske države (ISIS) i drugih opozicionih grupa u Siriji. Istorija islama u Rusiji puna je čestih sukoba, od ustanka muslimanskih pobunjenika na Severnom Kavkazu u 19. veku, do separatističkih, a zatim i islamističkih ratova koji su razorili Čečeniju sredinom devedesetih godina 20. veka i prvih godina 21. veka.

Za razliku od Asada, koji pripada manjinskoj alavitskoj sekti, muslimani u Rusiji u ogromnoj većini pripadaju dominantnom sunitskom ogranku islama. To im je zajedničko s brojnim opozicionim snagama koji se bore za sticanje kontrole u sirijskim gradovima. Mnogi možda aplaudiraju Putinu zato što je preuzeo inicijativu u Siriji, ali podržavajući Asadovu uglavnom alavitsku vojsku, kao i njene šiitske saveznike, među kojima su Hezbolah i elitne iranske trupe, rizikuje da rasplamsa sunitske strasti kod kuće.

Kremlj je krajnje sumnjičav prema nezavisnim muslimanskim organizacijama, a tajne službe sprovele su temeljne provere uoči prošlogodišnje Zimske olimpijade na jugu Rusije.

„Oni smatraju da su svi koga oni ne kontrolišu ekstremisti", kaže Harun Sidorov, predsednik Nacionalne organizacije ruskih muslimana, nezavisnog islamskog pokreta čiji su članovi bili izloženi policijskom pritisku, uključujući racije i hapšenja.

Sasvim je moguće da čak 500.000 muslimana u Rusiji podržava ISIS, prema opreznoj proceni Alekseja Malašenka, stručnjaka za islam u Karnegijevom moskovskom centru.

„To su ljudi koji žele da sagrade državu zasnovanu na principima islama", tvrdi on. „Mnogi od njih kažu da se ISIS bori za socijalnu pravdu i pravičnu vlast. Drugima se pak sviđa činjenica da ISIS bori protiv Zapada."
MASOVNA ISLAMSKA KAMPANJA

ISIS je organizovao primamljivu kampanju regrutacije na ruskom jeziku koja obuhvata časopis Istok (što na ruskom znači izvor) i propagandni kanal Furat medija. Kako je istakao Putin, između 5.000 i 7.000 ljudi iz Rusije i drugih bivših sovjetskih republika, uključujući brojne Čečene, bore se na strani ISIS u Siriji. Početkom godine militantni islamisti u mnogim delovima prevashodno muslimanskog Severnog Kavkaza zarekli su se na vernost vođi ISIS Abu Bakru el Bagdadiju. Reagujući na to, Ramzan Kadirov, lider Čečenije lojalan Kremlju, apelovao je na Putina da pošalje čečenske borce u Siriju da „unište", kako se izrazio, „te šejtane ISIS".

Kritike koje muslimani u Rusiji upućuju Putinu zbog sirijske avanture uglavnom su ograničene na gnevne postove na društvenim mrežama i onlajn članke. Zasad nema nagoveštaja da bi ruski muslimani mogli da izađu na ulice i protestuju protiv ove vojne kampanje. I stručnjaci i kritičari vlade kažu da je ovo odbijanje da dignu glas delimično uslovljeno strahom od mogućih posledica i da svakako nije reč o prećutnom odobravanju.

„Muslimani u Rusiji ćute iz straha od represivne politike koja se metodično sprovodi otkad je Putin na vlasti", tvrdi Ajrat Vahitov, bivši imam iz Tatarstana, hapšen 2005. godine pod optužbom da je vršio terorizam, koja mu je, tvrdi on, bila nameštena. Kasnije je pušten zbog nedostatka dokaza i danas živi u inostranstvu.
Muslimanski lideri lojalni Kremlju pružili su bezrezervnu podršku ruskim vazdušnim udarima u Siriji. Početkom oktobra Ravil Gajnutdin, dugogodišnji poglavar Saveta muftija Rusije, hitno je apelovao na mir i zatražio od sunarodnika muslimana da „ne politizuju" angažovanje Kremlja u sukobu u Siriji. Dopunjavajući svoju izjavu stihovima iz Kurana, Gajnutdin je takođe izrazio nadu da vojna akcija Rusije neće dovesti do međuverskog sukoba u globalnoj islamskoj zajednici.
Muslimanski lideri lojalni Kremlju pružili su bezrezervnu podršku ruskim vazdušnim udarima u Siriji. Početkom oktobra Ravil Gajnutdin, dugogodišnji poglavar Saveta muftija Rusije, hitno je apelovao na mir i zatražio od sunarodnika muslimana da „ne politizuju" angažovanje Kremlja u sukobu u Siriji. Dopunjavajući svoju izjavu stihovima iz Kurana, Gajnutdin je takođe izrazio nadu da vojna akcija Rusije neće dovesti do međuverskog sukoba u globalnoj islamskoj zajednici.Neposredno nakon što je Njuzvik razgovarao sa Švedovom, agenti za kontraterorizam uhapsili su u Moskvi 12 osoba za koje su rekli da su planirale bombaški napad na javni prevoz u gradu. Zvaničnici su izjavili da je najmanje jedan od osumnjičenih, Čečen, prošao kroz obuku u kampu ISIS u Siriji. Međutim, pojedinosti o navodnom bombaškom napadu bile su prilično kontradiktorne i maglovite. Tajming ovih hapšenja podstakao je spekulacije da je ovde reč o propagandnoj operaciji kako bi se pridobila podrška javnosti za vojnu kampanju Kremlja.
VEOMA, VEOMA OPASNO

Šta god da je istina, vest o hapšenju terorista izazvala je priličnu nervozu. Iako se u Moskvi nije dogodio teroristički napad od 2011. godine, kad je više od 30 ljudi poginulo na aerodromu „Domodedovo", gde se razneo bombaš-samoubica, više od 3.000 Rusa izgubilo je život u napadima koje Rusija smatra terorističkim otkako je Putin došao na vlast 2000. godine. Međutim, ukoliko novi talas nasilja stiže u Rusiju, nadležni za borbu protiv terorizma ne mogu mnogo da učine da to spreče, tvrdi Andrej Soldatov, novinar i pisac, stručnjak za tajne službe Rusije.

„Ruska strategija kontraterorizma razrađena je otprilike posle 2000. godine, a njen glavni cilj jeste da spreči grupe ekstremista da preuzmu kontrolu nad važnim objektima, a ne da osujeti terorističke napade", izjavio je on za Njuzvik. Takođe, rekao je da su mere bezbednosti u Moskvi i drugim ruskim gradovima „uglavnom disfunkcionalne".

U džamiji u Moskvi sredovečna žena s maramom na glavi mršti se kad je pitam šta misli o ruskim projektilima koji pogađaju Asadove sunitske protivnike.

„Imam vrlo određeno mišljenje o tome", kaže ona, „ali ne bih želela da ga iznesem naglas." Zatim zastaje. „Ali ovo je veoma opasno", šapuće. „Veoma, veoma opasno."

Piše: Mark Benets

http://www.newsweek.rs/svet/64258-putinov-rat-kod-kuce-koliko-se-pristalica-islamske-drzave-krije-medju-20-miliona-muslimana-u-rusiji.html?page=2 

 Erdogan otkrio posebnu vezu Rusije i nafte od ID

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan obećao je da će turske vlasti predati dokaze o umešanosti

sirijskog biznismena, koji, navodno, poseduje ruski pasoš, u trgovinu naftom iz Sirije.
Erdogan je, kao odgovor na optužbe o kupovini nafte u Turskoj od takozvane Islamske države (Daeš), izjavio da je naveći kupac nafte od te terorističke organizacije biznismen iz Sirije, koji navodno ima i državljanstvo Rusije. 
- Najveći kupac nafte od Daeša poseduje ruski i sirijski pasoš - Džordž Hašvari. On prodaje naftu i (sirijskom) režimu. Tu informaciju je saopštilo i Ministarstvo finansija SAD - izjavio je Erdogan u Ankari, na kongresu sindikata Turske.
On je obećao da će turske vlasti predati dokaze o umešanosti Hašvarija u taj biznis. 
Turski predsednik je još jednom obećao da će podneti ostavku ako Rusija pruži dokaze da Turska kupuje naftu od terorista.

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/537009/Erdogan-otkrio-posebnu-vezu-Rusije-i-nafte-od-ID

Klimkin: Rusija ne sprovodi Minski sporazum, nema ukidanja sankcija

Srbija je pokušala da nastupa kao pošten posrednik i ja sam veoma zahvalan Ivici Dačiću, predsedavajućem OEBS-a, što je, uprkos ogromnim izazovima, ulagao velike napore posredujući u rešavanju ukrajinskog konflikta. Sve dok se ruske trupe, plaćenici i oružje potpuno ne povuku i sve dok Ukrajina ne uspostavi kontrolu nad granicom sa Rusijom, sankcije Evropske unije protiv Rusije treba da ostanu na snazi, kaže Pavlo Klimkin, ministar spoljnih poslova Ukrajine u intervjuu RSE vođenom na marginama Ministarskog saveta OEBS-a u Beogradu.

RSE: Kako ocenjujete ovogodišnje predsedavanje Srbije OEBS-om u svetlu rešavanja krize u Ukrajini?
 

Klimkin: Ovo predsedavanje bilo je izuzetno veliki izazov za Srbiju jer smo imali situaciju u OEBS-u da su bili prekršeni svi ključni principi Završnog akta iz Helsinkija. Naročito od strane Rusije. To je učinjeno ruskom agresijom na Ukrajinu, kao i ruskom okupacijom Krima. Nismo imali predvidljivost i sigurnost na području OEBS-a. U tom smislu, ne zavidim kolegi Ivici Dačiću. On je, kao predsedavajući ove organizacije, morao da se suoči i još uvek se suočava, sa ogromnim teškoćama i izazovima. Naravno, Srbija je pokušala da nastupa kao pošten posrednik i ja sam veoma zahvalan Ivici Dačiću što je uložio takve napore. Primer toga je i njegova uloga u uspostavljanju monitoring misije OEBS-a u Ukrajini. Nažalost, OEBS-ovim posmatračima nije omogućen pristup Donbasu, gde je skriveno rusko oružje i gde se još uvek nalaze ruske regularne trupe i ruski dobrovoljci. Međutim, predsedavanje Srbije bilo je važan pokušaj i zbog toga mislim da su Ivica Dačić i ceo srpski tim, uzimajući sve ovo u obzir, dobro obavili svoj posao.

RSE: Američki državni sekretar John Kerry na marginama konferencije OEBS-a razgovarao je sa svojim ruskim kolegom Sergejom Lavrovom. Pre toga su bile najavljene teme njihovog razgovora: situacija u Siriji, obaranje ruskog bombardera, kao i ukrajinska kriza, odnosno, potreba da se finalizuje Minski sporazum. Šta od tog razgovora očekujete u kontekstu rešavanja ukrajinske krize?
 

RSE SPECIJAL: Kriza u Ukrajini

Klimkin: Vidite, ja sam se u ponedeljak sastao sa Johnom Kerryjem pre ministarskog saveta NATO-Ukrajina, a srešću se sa njim ponovo tokom ove konferencije. Za Ukrajinu je važna puna posvećenost Sporazumu iz Minska. Mi smo se sa svoje strane ulagali napore da sprovedemo sve odredbe tog dogovora, ali ruska strana je činila sve da taj sporazum ne ispunjava. Ono što je neophodno u suštini je vrlo jednostavno: prestanite da granatirate kako bi posmatrači mogli da kontrolišu situaciju na terenu, dozvolite humanitarnim organizacijama da uđu u Donbas i pruže pomoć stanovništvu kako bi se izbegla humanitarna katastrofa, pružite bezbednosne garancije našim stručnim timovima koji treba da dignu na noge elektrosistem i vodovodnu mrežu, da, dakle, ljudima omoguće normalan život i, naravno, obezbedite slobodne i fer izbore na osnovu ukrajinskih zakona i u skladu sa osnovnim principima OEBS-a. Sjedinjene Države su ovome u potpunosti posvećene, ali sa Rusijom je potpuno drugačija situacija zato što Moskva nije zainteresovana za stabilnost u Donbasu, što je i najveći problem. Zato se međunarodnim pritiscima i sankcijama mora otvoriti prostor za sprovođenje minskog procesa.

RSE: Američki državni sekretar John Kerry i visoki evropski zvaničnici izjavili su da je puna kontrola Ukrajine nad granicom na istoku zemlje uslov bez kojeg nema pune implementacije sporazuma iz Minska. Da li je to i stav Ukrajine?
 

Klimkin: Ja bih izdvojio dva ključna uslova za to: prvo, potpuno povlačenje regularnih ruskih trupa i ruskih plaćenika, kao i ruskog naoružanja – u Ukrajinu je ubačeno više od hiljadu komada ruskog oružja - i, razume se, ukrajinsko preuzimanje kontrole nad rusko-ukrajinskom granicom. Naš stav je kristalno jasan, a to je da ova dva uslova moraju da se ispune kako bi se moglo konstatovati da je postignut proboj, odnosno, da je suštinski implementiran Minski porazum. To bi trebalo i svima drugima da bude jasno.

RSE: Kakav je stav Ukrajine kad je u pitanju produžavanje sankcija Evropske unije protiv Rusije?
 

Klimkin: Odgovor na to pitanje u suštini je isti kao i odgovor na prethodno, dakle, isti su uslovi u pitanju. Sve dok oni ne budu bili ispunjeni, sankcije treba da ostanu; kao što treba da se vrši snažan politički pritisak na Moskvu da ostane na kursu sporazuma iz Minska. Međunarodna zajednica, dakle, treba Rusiji jasno da poruči da je njen izbor ili da bude posvećena poštovanju međunarodnog prava, principima OEBS-a, i deeskalaciji i stabilizaciji u Donbasu ili da joj ostaju sankcije ukoliko nastavi destabilizaciju Donbasa i ne odustane od pokušaja da destabilizuje Ukrajinu kao jedinstvenu, demokratsku i evropsku državu.

RSE: Od 1. januara iduće godine Evropska unija i Ukrajina treba da uspostave zonu slobodne trgovine. Međutim, na nedavnom sastanku u Briselu između predstavnika Evropske unije, Ukrajine i Rusije Moskva je pokušavala da nametne neke restrikcije, a preti i novim restriktivnim trgovinskim merama protiv Ukrajine. Šta konkretnije možete reći o tome?
 

Klimkin: Pozicija Rusije je još uvek nepromenjena. Rusija zapravo nije zainteresovana za efikasnu slobodnu trgovinu. Za Rusiju je sve to poitika jer ta zemlja želi da Ukrajinu drži u svojoj interesnoj zoni i u sferi svog geopolotičkog uticaja. Na drugoj strani, naš izbor je sloboda da se uključimo u slobodne trgovinske i političke odnose sa različitim partnerima. Ono što radimo sa Evropskom unijom zapravo je isto što je i Srbija postigla potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini sa Unijom. To je važno za nas kao evropsku državu. Upravo zato ćemo od 1. januara iduće godine početi punu implementaciju sporazuma o slobodnoj trgovini.

RSE: Ima li Ukrajina dovoljno gasa u rezervama nakon što je ruski gigant Gazprom nedavno zaustavio isporuke tog energenta vašoj zemlji?
 

Ono što trenutno imamo na stolu, a što nam predstavlja najveći izazov jeste da se suprotstavimo ruskoj agresiji

Klimkin: Da, naravno. Mi sada u našim podzemnim skladištima imamo više gasa nego prošle godine i apsolutno smo uvereni da će ga biti dovoljno za efikasno snabdevanje, ali, naravno, reč je i o sigurnosti snabdevanja cele Evrope. Zabrinjavajući su svi pokušaji da se započnu drugi gasni koridori, poput, na primer, „Severnog toka dva“; to su pokušaji koji nisu ekonomski isplativi, koji su u suprotnosti sa energetskom regulativom Evropske unije i koji nisu ni politički održivi jer su protivni ključnim principima bezbednog snabdevanja i diversifikacije.

RSE: U Ukrajini raste podrška NATO alijansi. Da li se to i na koji način reflektuje na spoljnu politiku vaše zemlje kad su u pitanju odnosi sa NATO?
 

Klimkin: Ono što trenutno imamo na stolu, a što nam predstavlja najveći izazov jeste da se suprotstavimo ruskoj agresiji. Zbog toga je nužno da naš vojni i bezbednosni sektor budu što osposobjeniji i što efikasniji. Ali, ono što nam je na srednjoročnom planu važan cilj jeste da dostignemo NATO standarde u sektorima odbrane i bezbednosti. To je stoga što su nam neophodne odbrambene i bezbednosne snage koje će biti u stanju da efektivno sarađuju sa raznorodnim NATO snagama.

http://www.slobodnaevropa.org/content/klimkin-rusija-ne-sprovodi-minski-sporazum-nema-ukidanja-sankcija/27405274.html

Stižu ruski S-300 u Iran

Pomoćnik predsednika Ruske Federacije za vojnotehničku saradnju Vladimir Kožin saopštio je da je počela realizacija isporuka protivvazdušnog raketnog sistema S-300 Iranu.
- Ugovor počinje da se realizuje - rekao je Vladimir Kožin.
Kada su pomoćnika predsednika pitali kad počinju isporuke, pomoćnik ruskog predsednika je odgovorio:
- Već je počela.Ambasador Irana u Moskvi Mehdi Sanai obavestio je javnost o početku isporuka još krajem novembra. Kožin je još 25. novembra izjavio da je Iran već počeo da dobija sisteme S-300, ograničivši se saopštenjem da se radi o nekoliko divizija.


http://vesti-online.com/Vesti/Svet/536998/Stizu-ruski-S-300-u-Iran

EU produžava ekonomske sankcije Rusiji

Evropska unija postigla je načelni sporazum o produženju ekonomskih sankcija

Rusiji za još šest meseci pošto nema napretka u poštivanju prekida vatre na istoku Ukrajine. 

„Uopšteno, saglasili smo se da ćemo ići sa šest (meseci)“, rekao je španski ministar spoljnih poslova Jose Manuel Garcia Margalllo u Bruxellesu.

Diplomate su, uz uslov da ne budu imenovani, potvrdili preliminarni dogovor o produženju sankcija kojima valjanost ističe 31. januara.

Ekonomske sankcije Evropska unija nametnula je Rusiji u julu 2014. kao kaznu za rusko pripojenje ukrajinskog Krima. Sankcije otežavaju ruski uvoz i pristup ruskih banaka evropskim tržištima kapitala i izazvale su velike napetosti u odnosima između EU i Rusije, ali su nanele štete i Rusiji i Uniji.

Evropski blok je povezao sankcije sa sporazumom o prekidu vatre u Ukrajini koji bi trebao biti primenjen do kraja godine, no nasilje se nastavlja.

I Sjedinjene Države nametnule su sankcije Rusiji.

http://gdeinvestirati.com/eu-produzava-ekonomske-sankcije-rusiji/