Ne tako davno, bivši lider ruske opozicije i šahovski velemajstor Gari Kasparov ocenio je da je Putin diktator kome su ratovi neophodni da zadrži poziciju i optužio Zapad da se "predao". Konstatovao je da je "Rusija mafijaška država, a Putin glavni kum".
Danas (5. decembar) slično poređenje pravi Džon Vajt (kolumnista Bi-BI-SIja, Independenta, Hafington posta i drugih uglednih medija), ali za turskog predsednika. Name, on je uporedio Redžepa Tajipa Erdogana sa mafijaškim bosom iz kultne serije "Sopranovi".
- Ko bi mogao da tvrdi drugačije s obzirom na mutne poslove između Turske i ID, za koje mnogi tvrde da već dugo postoje. Na najosnovnijem nivou, da ne mogu toliko slobodno da prelaze tursko-sirijsku granicu, takozvana Islamska država ne bi uspela da preživi i naraste, niti bi njeni borci bili toliko efikasni.
Na trenutak možemo raspravljati i o licemerju Zapada koji drži lekcije Rusiji, Siriji, Iranu i svim drugim nacijama koje odbijaju da se povinuju zarad "nedostatka demokratije, ljudskih prava, retrogradnih kultura i svake druge propagande servirane od strane zapadnih medija", dok aktivno podržavaju NATO članicu Tursku, a samim tim i džihadiste monstrume čija religija nije islam već varvarstvo.
Erdogan je među prvima tražio promenu režima u Damasku. Poznato je koliko je pobesno na Obamu kada je krajem 2013. godine američki predsednik opozvao vazdušnu kampanju protiv Asada. Od tada, turski predsednik poziva na stvaranje "sigurnog utočišta" na severu Sirije kao način suočavanja sa egzodusom i izbeglicama koje su preplavile i Tursku. Ipak, teško je odoleti mišljenju da je takvo utočište manje namenjeno tome da zaustavi egzodus, a više ka promeni režima u Damasku.
"Čist oportunizam"
Iako je i sama Turska iskusila terorističke napade, oni su uglavnom usmereni protiv Kurda i skupova prokurdskih pristalica što nas takođe tera na razmišljanje.Tursko dugogodišnje ugnjetavanje kurdske manjine nije nikakva tajna. Svedoci smo kako je turska vojska sedela skrštenih ruku dok su kurdski vojnici ginuli preuzmijaući Kobane na njihovoj granici. Štaviše, kada je Turska pokrenula vazdušna napade na zbog terorističkog napada u Ankari, njihove bombe nisu pogodile previše ID meta koliko su padale na kurdsku teritoriju. U pitanju je čist oportunizam koji nije bilo teško uočiti.
Ista, takozvana izdaja ogleda se i u obaranju ruskog bombardera pod izgovorom narušavanja turskog vazdušnog prostora. Ruski bombarder oboren je tokom akcije usmerene protiv proturskih turkmenskih pobunjenika u blizini granice. Mora se postaviti pitanje, da li se Turska odlučila na toliko drastičnu meru (rušenje ruske letelice) samo zarad narušavanja prostora ili možda i zbog efikasnosti Rusije protiv gorenavedenih Turkmena koji se bore ptoriv Asada i takođe pružaju Ankari korisne usluge u borbi protiv Kurda u Siriji.
Cela stvar postaje još mračnija kada pogledamo ruske snimke bombardovanja konvoja koji je prevozio ukradenu naftu ka turskoj granici. Tada su Rusi počeli i dirketno da upiru prstom u zvaničnu Ankaru optužujući je da profitira od "prljave nafte", a čak je i Erdoganov sin Bilal, doduše nepotvrđeno, povezivan sa vođama islamista.
Po svim merilima, Turska je optužena da govori jezikom antiterorizma dok radi na njegovom olakšavanju. Dozvolila je da njene granice postanu prolaz za teroriste i deluje kao kanal ilegalne trgovine naftom od čijeg novca ID i opstaje.
Po svemu sudeći, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i fiktivni lik Toni Soprano iz mafijaške serije imaju određenih sličnosti. Erdogan vodi svoju državu onako kako gangster vodi svoj striptiz klub - napisao je Džon Vajt.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/537312/Ko-je-mafijas-Putin-ili-Erdogan
Era života ili era smrti
Petak, 27. novembar Tokom prepodneva sam ponovo razmišljao o jednom fenomenu koji me tišti u poslednje vreme. Prethodnih sedmica sam u svojim gostovanjima u medijima govorio više puta o tehnologiji "editovanja gena" kao nečemu što nas možda ubrzano vodi ka iskorenjenju retkih bolesti, genetskih bolesti i maligniteta, kao i produženju životnog veka čoveka na 110 do 120 godina. Istovremeno ISIS, mlaki Obama i Putin mogu, što zbog fanatizma, što zbog nesposobnosti, uništiti svet i onemogućiti da se ostvari ovaj vitalni napredak. Incidenti tipa obaranja ruskog aviona uvode svet u ozbiljnu opasnost. Čovek istovremeno ubrzano ide ka iskorenjenju najsmrtonosnijih bolesti i radikalnom produženju životnog veka, ali i ka samouništenju. Po podne sam otišao na ručak sa grupom kolega na splav "Pingvin". U našem društvu bila je i jedna moja koleginica koju nisam video godinama. Ispričala nam je kako joj je sedmogodišnji sin Andrej mesec dana imao stomačne tegobe, ali zbog "normalne krvne slike za stomačni virus" nije poslat na dalja ispitivanja. Posle nekog vremena ipak je upućen na ehografiju abdomena i otkriven mu je "Non-hodžkinov limfom". Njen dečačić nema "stomačni virus", već rak. Upućen je na hemoterapiju. Subota, 28. novembar Opet Centar za bioetičke studije biva involviran u moja razmišljanja i emotivna proživljavanja autodestruktivnih poriva ljudi i Andrejeve sudbine, i to ponudom koju dobijam mejlom te subote ujutro da CBS sarađuje sa Direktoratom Ujedinjenih nacija za kontraterorizam. Drugim rečima, dobijamo ponudu da damo svoj mali doprinos smanjenju rizika od terorističkih, prevashodno bioterorističkih, pokušaja uzrokovanja masovnih stradanja ljudi i u krajnjoj liniji postupaka koji mogu voditi uništenju života na ovoj planeti. Zašto je Centar za bioetičke studije (CBS) postao toliko istaknuta institucija u inostranstvu da bivamo kontaktirani za ovako važne stvari? CBS sam osnovao ne tako davno, pre par godina. Bavi se bioetikom, odnosno moralnim dilemama koje se javljaju u biomedicini. Veoma brzi razvoj novih biotehnologija doveo je do toga da bioetika postane jedna od najznačajnijih naučnih disciplina današnjice. CBS je ubrzo posle osnivanja izrastao u to što je sada - naučna ustanova koja okuplja najpoznatije bioetičare sveta. Oni su zvanično "Pridruženi članovi CBS-a", ali ne samo "na papiru", već u tome što sa njima radimo zajedno, pišući koautorske članke, polemišući u naučnim časopisima, organizujući zajedno međunarodne konferencije. 2013. organizovali smo u Beogradu konferenciju sa Oksfordom, pre mesec dana sa možda najpoznatijim bioetičkim institutom na svetu: Hejstings centrom iz SAD. CBS je i sedište UNESCO Katedre za bioetiku za Srednju i Istočnu Evropu, kao i Kembridž radne grupa za bioetičku edukaciju. Nedavno me je UNESCO postavio za šefa UNESCO Katedre za bioetiku za Evropu. Sedište te katedre postao je CBS. CBS ima svoju marketinšku i svoju PR agenciju. Pritom njemu u velikom broju pristupaju mladi - uglavnom studenti filozofije i medicine. Ali ovo gomilanje uspeha zapaženo je pre svega na međunarodnom planu. U Srbiji je manje opaženo. Nagomilani uspesi možda manje otvaraju pitanje zašto smo postali istaknuta institucija na međunarodnom planu, a više pitanje zašto ne u toj meri i u našoj Srbiji. Konture odgovora još jednom se prikazuju sutradan, u nedelju. Nedelja, 29. novembar Vodim svoje ćerke, Saru i Teu, na vakcinaciju protiv sezonskog gripa. Lekar internista me pita zašto umesto vakcinacije ne koristim rakiju i beli luk. Kažem mu da bi kao lekar to trebalo da zna. Odgovara mi kako se šalio. Nekoliko godina ranije me je lekar u domu zdravlja na Novom Beogradu ubeđivao da je vakcina protiv sezonskog gripa veoma opasna i kako nikako ne bih smeo da je primim (isključivi razlog moje posete domu zdravlja bio je da primim tu vakcinu). Usled mog neodustajanja zapao je u stanje neke čudne afektivne logoroje koja je prestala tek pošto sam zahtevao da mi odmah pruži zdravstvenu uslugu i ne oduzima mi vreme. Taj isti lekar je više godina pre tog događaja odbijao da mi izda uput za ortopeda (imao sam prelom patele na kolenu), govoreći kako se to leči oblogama kupusa. Ne pitavši ga da li slatkim ili kiselim kupusom, otišao sam na privatnu kliniku da mi se snimi koleno a zatim imobiliše. Nenamensko korišćenje kupusa u Srbiji nije nepoznato. Posebno je pak loše ako se može naći i lekar koji je tome sklon. U Srbiji ljudi plaćaju državi zdravstveno osiguranje, a masovno idu privatno kod lekara - ako ikako mogu to sebi da priušte. Imamo čudnu mešavinu dobrih i loših lekara. I jedni i drugi nose bele mantile. Pacijenti moraju sami da improvizuju. Improvizuju pacijenti, improvizuju i lekari. U takvim uslovima ima manje mesta za razmišljanja o "editovanju gena", terapiji zamene mitohondrija ili bilo čemu drugom što će lečiti do sada neizlečive bolesti. Ponedeljak, 30. novembar Ujutro, pre polaska na sednicu Naučnog veća Instituta društvenih nauka, uz kafu, dok ostali članovi moje porodice spavaju, čitam na internetu pomalo ohrabrujuće vesti: globalni aktivizam ljudi koji brinu zbog globalnog zagrevanja. Takvi skupovi me navode na pomisao da se ljudi ipak bore za opstanak svog roda (ljudskog), da u budućnosti ne žele da gledaju strašnu srceparajuću sliku Alana Kurdija, dečaka koji se našao na plaži letovališta u Bodrumu u položaju u kome deca njegovih godina (3) često spavaju, na stomaku, blago uzdignute guze i sa rukama pored tela - ali mrtav. Ljudi koji se bore protiv globalnog zagrevanja bore se i protiv smrti. Slično tome, oni koji se bore za savremene tehnologije koje će lečiti do sada neizlečive bolesti i produžiti ljudima životni vek bore se protiv smrti. Oni vole život. Teroristi vole smrt. Pitam se, kao mnogo puta do sada, da li narodi ovog "regiona" dovoljno vole život. Krvavi obračuni građanskih ratova 20. veka navode na sumnju. Mržnja-mržnjenje-smrt: etimološka osovina ambivalentnog odnosa prema životu. Utorak, 1. decembar Dan prolazi toliko brzo u "administrativnim delatnostima" da nemam vremena za razmišljanja o bilo čemu. Tek po podne se dopisujem sa dvojicom kolega iz Mančestera i Kembridža u vezi sa našom međusobnom polemikom o kojoj diskutujemo da li da je objavimo u jednom zajedničkom međusobno polemičkom članku. Moja komunikacija sa Džonom Herisom uvek je inspirativna. Nedavno je otišao u penziju, svakako kao jedan od najuticajnijih bioetičara u poslednjih 50 godina (ako ne i najuticajniji), ali je zadržao ne samo energiju već i vrlo specifičnu ironičnu duhovitost i šarm. Komunikacija sa njim me uvek i inspiriše i oraspoloži. Smeh je važan. Sreda, 2. decembar Ustajem oko pet kako bih završio obaveze koje su mi ostale od prethodnog dana. Moram da pazim da ne probudim sina koji ima lak san. Ćerke imaju skoro devet godina i imaju veoma čvrst san. Bliznakinje su. Fizičke sličnosti postoje, ali karakterno su antipodi. Tea je analitična, filozofična (često misli u apstraktnim kategorijama) i introvertno je emotivna, dok je Sara umetnički tip, veoma sklon spontanoj nestrukturisanoj ekspresiji. Moje ćerke su doprinele tome da uvidim jednu svoju zabludu: da nurture (odgoj) dominira nad nature (priroda) - Tea i Sara imale su istovetan odgoj, a toliko su različite. Četvrtak, 3. decembar CBS svakog četvrtka organizuje tribinu u okviru ciklusa "Četvrtkom u podne". Ovog četvrtka gostovao je akademik Vladeta Jerotić. Naziv njegovog predavanja bio je "Šta je čovek i šta je kriza". Dosta sam sa njim razgovarao. Kriza je globalna i opasna. Hladni rat je davao nekakvu sigurnost, pad i raspad SSSR-a naizgled sigurnost, ali multipolarni svet sa radikalnim elementima ne daje nikakvu sigurnost. Hantingtonova vizija "Sukoba kultura" kao da se pokazuje najopasnijom. A ona je sve više na sceni. Šta može smiriti ovo? Da li Kantova ideja o "Večnom miru" ipak može da se pretvori u ono sa čim se i sam Kant šaljivo igrao: mir ljudi položenih u grobove? Armagedon se ipak nije dogodio, kažu. No, kako mi je prethodnog jutra ponovo poručio naš poznati fizičar Milan Ćirković (a o tome i pisao), da je došlo do Armagedona, ne bi bilo nikog da o njemu svedoči. Da li naši saradnici sa Oksforda, Person i Savulesku, ljudi sa kojima sam najviše polemisao, predlažu išta smisleno kada se zalažu za zakonski obavezno moralno poboljšanje građana biomedicinskim sredstvima (oksitocin nazalni sprej, serotonin, vazopresin)? Sve sam skloniji uverenju da će se sve rešiti na "tradicionalnom planu": postojanju ili nepostojanju kritične mase ljudi koji imaju volju da opstanu. Bez takve mase svaka rečenica iz ovog dnevnika i svaka rečenica bilo gde ikada napisana ili izgovorena gubi se u melanholiji. Melanholija - naziv komete u istoimenom filmu Larsa fon Trira, komete koja uništava našu planetu. Za razliku od Fon Trirove vizije, prava opasnost nestanka ljudske civilizacije nije u prirodnoj katastrofi, već u antropogenoj šteti kojom sami sebi pretimo. Na kraju, ne znam ulazimo li u eru života ili u eru smrti. Niko ne zna, iako svako zna da čovek, kao i svaki drugi organizam, voli da preživi. Paradoks ljudske egzistencije. Autor je naučni savetnik Instituta društvenih nauka Direktor Centra za bioetičke studije Šef UNESCO Katedre za bioetiku za Evropu
http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/era_zivota_ili_era_smrti.26.html?news_id=312328
Rusija će koristiti radio-komunikacioni centar Kazahstana
Moskva i Astana su dogovorile uslove po kojima će Rusija moći da koristi kazahstanski radio-komunikacioni centar kao dio raketnog sistema ranog upozorenja, objavile
su danas medijske kuće.Sergej Košelev, šef Odeljenja za međunarodnu
saradnju pri ruskom Ministarstvu odbrane, rekao je da će se tako
povećati odbrambena sposobnost Rusije i pomoći u izgradnji jedinstvenog
regionalnog vazdušnog i protivraketnog sistema."To će biti podsticaj za obostrano korisnu saradnju u oblasti odbrane između naše dvije zemlje", dodao je Košelev.
Radio-komunikacioni objekat Balhaš predstavlja važan element raketnog sistema ranog upozorenja Rusije, koji osigurava bezbjednost svim članicama Organizacije za kolektivnu bezbjednost i saradnju (ODKB), prenosi "Sputnjik".
Dnjeparski radar velikog dometa koji je dio Balkaš objekta obezbeđuje potpun pregled u svim pravcima vazdušnog prostora i registruje svaku balističku raketu koja je ispaljena na prostoru jugostičnog dela regiona ODKB.
Rusija već dugo vremena pokušava da izgradi zajednički vazdušni odbrambeni štit za članice Zajednice nezavisnih država (ZND).
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/611839/Rusija-ce-koristiti-radiokomunikacioni-centar-Kazahstana
Balkan ne ostavljati Rusiji, Kini i Turskoj
Nemačke socijaldemokrate u jednom pozicionom papiru upozoravaju da Brisel ne sme zaboraviti na Zapadni Balkan i proširenje EU. Zahteva se jačanje demokratije, slobode medija i borbe protiv korupcije u regionu.
EU je proteklih godina imala niz problema: finansijska kriza, kriza evra, Grčka, Ukrajina, talas izbeglica sa Bliskog istoka… Priča o proširenju Unije je tako pala u drugi plan i za same političke elite u državama poput Srbije, BiH, Makedonije i Albanije. To je povod što su se nedavno nemačke socijaldemokrate oglasile posebnom deklaracijom o potrebi delovanja Nemačke i EU u tim državama.
„Ne smemo zaboraviti da se radi o državama Evrope, te da iz tih zemalja dolaze brojni tražioci azila koji uopšte nisu politički progonjeni. Ogroman broj mladih želi da napusti zemlje rođenja jer nemaju nikakvu perspektivu. To je signal da te zemlje ne smeju izaći iz fokusa političkog delovanja EU“, kaže Josip Juratović, poslanik nemačkog Bundestaga i jedan od inicijatora donošenja deklaracije SPD-a.
U ovoj deklaraciji se prvo iznosi kratka analiza stanja u pomenutim državama: korupcija, nepotizam, nemoćni parlamenti, pravosuđe u rukama politike i nedostatak slobode medija su samo neki od problema. Upozorava se da bi to moglo dovesti do ponovne destabilizacije regiona, pa čak i do rasplamsavanja novih međuetničkih sukoba. Posledica gubljenja nade u brzi ulazak u EU je i to da mladi traže uzore na drugoj strani, neki od njih postaju lak plen za one koji vrbuju borce za rat u Siriji ili za izvođenje terorističkih napada. BiH je nedavno direktno osetila posledice takvog stanja, navodi Juratović.
„Zabrinut sam ne samo zbog BiH, nego i zbog stanja u celom regionu. Previše je negativnih tendencija, previše se mrzi, previše se traže neprijatelji i razlozi zbog čega nešto ne ide kako treba. Ako želimo perspektivu i BiH i Zapadnom Balkanu onda se mora početi nešto voleti, a ne mrzeti. Morate stvarati prijatelje, a ne neprijatelje.“
Ubrzati pristupne pregovore
Zbog svega toga, SPD traži da Nemačka i EU daju novi zamah reformskim procesima i procesu evropskih integracija. Tako bi trebalo intenzivirati pristupne pregovore, posebno sa Srbijom, uključujući i one koji se tiču reforme pravosuđa i odnosa sa Kosovom. S Kosovom se mora što je brže moguće potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, te uvesti bezvizni režim. BiH se mora pomoći u reformi Dejtonskog ustava koji koči napredak zemlje. Jospi Juratović se zalaže da se pristupni pregovori otvore što je brže moguće sa svim državama Zapadnog Balkana, ali i dodaje: „Samo menjanje zakona ne donosi mnogo. Ti zakoni moraju zaživeti i moraju se sprovoditi što je malo teži proces.“
Socijaldemokrate – inače manji partner u velikoj vladajućoj koaliciji Nemačke – veruju da EU mora usvojiti konkretne mere za poboljšanje regionalne infrastrukture: puteva, pruga, rečnog saobraćaja... Moraju se otvoriti perspektive za strane investitore, pomoći razvoj trgovačkih komora. Zahteva se i sklapanje posebnog sporazuma između EU i država Zapadnog Balkana o saradnji na polju obrazovanja i nauke. Mladima će se otvoriti perspektiva za ostanak u njihovim domovinama i za posao samo ako steknu znanja i veštine koje će koristiti na poslu.
Kina, Rusija i Turska ne spavaju
Istovremeno, propuste u delovanju EU koriste Kina, Rusija, Turska i arapske države koje se sve više angažuju u tom regionu. EU sve više gubi svoje pozicije, a upravo u njenom je interesu da se balkanske države što jače privredno integrišu sa ostatkom Evrope.
Posebno poglavlje deklaracije SPD-a posvećeno je jačanju demokratije i civilnih struktura. EU mora delovati na jačanju demokratskih procesa, kako unutar stranaka, tako i unutar samih parlamenata. Upozorava se da su brojni mladi jednostavno okrenuli leđa politici, ali da su mnogi od njih angažovani u nevladinim organizacijama. Zapad mora ohrabriti te mlade ljude da se angažuju na razvoju demokratije, borbi protiv korupcije i na borbi protiv drugih problema ne samo unutar nevladinih udruženja građana, nego i direktnim delovanjem u politici.
Još jedan od problema koji je prisutan ne samo u balkanskim državama, nego u posljednje vrijeme i u državama EU jeste jačanje nacionalizma. Nacionalizam nailazi na posebno plodno tle u državama Balkana koje su pre dve decenije bile zahvaćene ratovima. „Nacionalizam je rak rana celog Balkana. Sve je podređeno nacionalnim interesima, a premalo se vodi računa o temeljnoj vjednosti EU – pravu pojedinca. Kad pravna država zaštiti pojedinca, time će zaštititi i prava kolektiva“, kaže Juratović.
Protiv nacionalizma se može boriti jedino jačanjem demokratije, ali i podrškom nezavisnim i kritičkim medijima, te zajedničkom interpretacijom istorije. EU mora pomoći državama na prostoru bivše Jugoslavije da zajednička interpretacija istorije bude vidljiva i u školskim udžbenicima.
http://www.dw.com/sr/balkan-ne-ostavljati-rusiji-kini-i-turskoj/a-18896469
Нема коментара:
Постави коментар