Premijer Srbije Aleksandar Vučićne planira zvaničnu posetu Rusiji, rečeno je Danasu u Vladi Srbije u odgovoru na pitanje da li će se i kada predsednik Vlade odazvati pozivu premijera Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva da poseti Moskvu. Premijer Srbije dobio je poziv ruskog premijera Dmitrija Medvedeva da poseti Moskvu još u aprilu ove godine, kada je Vladina Kancelarija za saradnju sa medijima saopštila da je Vučiću poziv preneo ambasador Aleksandar Čepurin.
Na pitanje od čega zavisi da li će se premijer Vučićodazvati pozivu premijera Medvedeva i otputovati u Rusiju, u Vladi Srbije za Danas kažu da ta poseta nije planirana za ovu godinu. "Ne zavisi ni od čega. Plan spoljnopolitičkih aktivnosti se pravi na godišnjem nivou i isplaniran je u principu do kraja godine", ističu za naš list sagovornici u Nemanjinoj 11.
Oni napominju da nema konkretnog povoda koji bi u ovom trenutku bili razlog posete i vanrednog putovanja predsednika Vlade u Rusiju.
"Do poseta inače dolazi po pozivu druge strane u nekoj zemlji, znači premijera, ili u slučaju da se radi na konkretnim projektima", zaključuju sagovornici Danasa u Vladi Srbije.
Podsetimo, uoči zvanične posete Sjedinjenim Američkim Državama premijer Srbije je u Tirani izjavio da će Srbija usvojiti sugestije SAD i okrenuti se izvorima gasa koje podržavaju i projektuju Amerikanci i Evropska unija. On je tada najavio smanjenje zavisnosti od ruskog gasa. To je, po mnogim viđenjima, tumačeno kao i svojevrsni uvod za slabljenje odnosa Srbije i Ruske Federacije, s obzirom na činjenicu da je gas visoko politički i geostrateški instrument velikih sila, pre svih Amerike i Rusije. Takođe, trebalo bi istaći i da je odlukom o odustajanju od izgradnje Južnog toka Rusija izneverila očekivanja države Srbije, jer je 2008. godine ruskom Gaspromu prodata Naftna industrije Srbije po niskoj ceni, jer je aranžman podrazumevao izgradnju Južnog toka kroz Srbiju. Srbija je tom odlukom zabeležila velike gubitke, ne samo zbog niske prodajne cene NIS veći zato što je od 2008. do danas uložila sredstva za izgradnju tog gasnog kraka.
Takođe, treba istaći da Srbija očekuje konačno otvaranje prvih poglavlja u procesu evropskih integracija, a s tim u vezi i pritisak EU i SAD da zauzme stranu u sukobu koji većgodinu dana bukti na relaciji Rusija - EU - Amerika.
http://www.danas.rs/danasrs/politika/vucic_ove_godine_ne_planira_put_u_rusiju.56.html?news_id=303239
Energetska utakmica Rusije i Zapada oko Grčke, Makedonije i Srbije
ANALIZA - Rusija je kroz povijest tretirala Balkan kao jednu od ključnih interesnih sfera. To čini i sada.
U međuvremenu, zabrinutost Zapada zbog mogućeg razvoja događaja na Balkanu je porasla nakon ruske invazije Ukrajine, jačanja njenog vojnog prisustva u Crnom moru i mogućeg širenja operacija, uključujući i na “proto državu” Moskve u moldavskoj separatističkoj regiji Pridnjestrovlju – pa čak i napad na samu Moldaviju.
Kremlj primjenjuje svaki instrument moći koji posjeduje da poveća svoj utjecaj i umanji nazočnost Zapada na Balkanu, pa u tom cilju koristiti svaki problem u ovoj regiji da ostvari svoje interese.
U ovom slučaju je riječ o Makedoniji. Nezadovoljstvo zbog vladinog programa prisluškivanja oponenata pretvorio se u velike demonstracije protiv Vlade Nikole Grujevskog.
Osim sukoba vlasti i oporbe dogodio se i napad albanskih ekstremista u blizini Kumanova u kome je poginulo osam policajaca i deset militanata. Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov je odmah optužio Zapad za ovaj incident kao i za podrivanje Vlade u Skoplju – navodno zbog njene snažne podrške ruskom projektu gasovoda “Turski tok” a Makedonija je, po rečima ruskog ambasadora u EU Vladimira Čižova, jedina održiva ruta za njegov prolazak.
Ovakav stav Rusije prema aktualnim vlastima u Skoplju motiviran je odbijanjem premijera Nikole Gruevskog da se pridruži zapadnim sankcijama Moskvi, kao i njegovom sve većom ovisnošću o Kremlju zbog povlačenja podrške Zapada nakon skandala o prisluškivanju i etničkih incidenata u Makedoniji. Komentari Lavorva i Čižova, ustvari, pokazuju ne samo potpuni cinizam Moskve, već je to i dugotrajna karakteristka ponašanja Rusije na vanjskopolitičkom planu, uključujući i sovjetske vlasti za vrijeme Vladimira Lenjina.
Ovaj fenomen je rezultat egocentričnog i paranoidnog uvjerenja Rusije da je, što god se događa u svijetu – naročito u njenom “proširenom” susjedstvu – posljedica njenog djelovanja ili makinacija Washingtona ili Bruxellesa da podriju moć Moskve i smanje njen međunarodni utjecaj.
Ovaj “sveti egoizam” ojačava paranoju Rusije i potvrđuje sindrom velike sile jer implicitno odbacuje tvrdnju da unutarnja zbivanja u drugim zemljama nisu povezana s ruskom politikom.
Stoga lenjinistički tip ruskog spoljnopolitičkokg egoizma, kao i njeno istorijsko nastojanje da suzbije uticaj Zapada na Balkanu i stvori svoju interesnu zonu – idu korak u korak: oni ilustriraju beskonačni napor Moskve da kontrolira balkansku regiju.
Jedno od najurgentnijih regionalnih pitanja za Kremlj je transport ruske energije preko Balkana do Europe. Moskva na taj način nastoji uspostaviti monopol. Međutim, ona zanemaruje praktične probleme u gradnji plinovoda ili pridobijanju vlada u regiji za taj projekat.
U nastojanju da eliminira rivale, Rusija opstruira napore Azerbejdžana da kupi 66 posto dionica u grčkom operatoru plina DESFA. Moskva već duže vrijeme teži da dođe u posjed ne samo ove grčke kompanije već i drugih distributivnih mreža u Europi. Ukoliko uspije u namjeri da blokira Azerbejdžan i kupi grčkog operatora, moći će kontrolirati ne samo distribuciju plina u ovoj zemlji već i utjecati na njenu političku scenu.
Što je još važnije, u slučaju da preuzme DESFA Rusija će biti u stanju onemogućiti azerbejdžanski i turski transanatolski plinovod (TANAP), koji bi se trebao povezati sa planiranim transjadranskim plinovodom (TAP). Ako se ostvari taj scenarij, Rusija bi postala jedini opskrbljivač energijom preko Balkana do Italije ili Austrije i Nemačke.
Ove spletke ukazuju na ključnu ulogu Grčke za razne projekte balkanskih plinovoda.
Međutim, pritisak Rusije na manje zemlje podriva njenu pozicije zbog grube i arogantne politike. Tako je zbog naglog odustajanja Gazproma od Južnog toka u prosincu 2014, a da pri tom nikoga o tome nije obavijestio, Srbija bila veoma nezadovoljna. Zbog toga je premijer Aleksandar Vučić nedavno javno najavio da će Beograd prihvatiti poziv SAD da smanji ovisnost o ruskom plinu, pridružujući se plinovodu TANAP-TAP.
To bi bio veliki udarac za “Turski tok” jer svi balkanski plinovodi prema Zapadu moraju proći preko Srbije ili da se po veoma visokoj cijeni preusmjere preko Mađarske i Slovačke. Iako se Beograd odbio pridružiti zapadnim sankcijama protiv Rusije, njegov vanskopolitički prioritet je ulazak u EU.
Na kraju, diplomati u Washingtonu ističu da usprkos svim pričama o “Turskom toku” i izvještajima koje očito pospešuje Rusija da će mu se pridružiti Mađarska i Grčka – do sada nije potpisan bilo kakav sporazum niti utvrđen financijski plan. Stoga Rusija donekle blefira uviđajući domaće kao i američke prepreke za ostvarenju svoje politike u Makedoniji, Grčkoj i Srbiji.
Moskva će, bez sumnje, nastaviti da koristi svaku političku pukotinu na Balkanu za svoje interese. Međutim, stječe se dojam da se i Zapad sada ozbiljno uključio u igru na Balkanu, a pri tom ima resurse da pruži vidljive benefite ovoj regiji po razumnoj cijeni. Kao što radio voditelji kažu: slušajte nas i dalje, rivalstvo na Balkanu se vjerojatno usijava.
www.slobodnaevropa.org
Kremlj primjenjuje svaki instrument moći koji posjeduje da poveća svoj utjecaj i umanji nazočnost Zapada na Balkanu, pa u tom cilju koristiti svaki problem u ovoj regiji da ostvari svoje interese.
U ovom slučaju je riječ o Makedoniji. Nezadovoljstvo zbog vladinog programa prisluškivanja oponenata pretvorio se u velike demonstracije protiv Vlade Nikole Grujevskog.
Osim sukoba vlasti i oporbe dogodio se i napad albanskih ekstremista u blizini Kumanova u kome je poginulo osam policajaca i deset militanata. Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov je odmah optužio Zapad za ovaj incident kao i za podrivanje Vlade u Skoplju – navodno zbog njene snažne podrške ruskom projektu gasovoda “Turski tok” a Makedonija je, po rečima ruskog ambasadora u EU Vladimira Čižova, jedina održiva ruta za njegov prolazak.
Ovakav stav Rusije prema aktualnim vlastima u Skoplju motiviran je odbijanjem premijera Nikole Gruevskog da se pridruži zapadnim sankcijama Moskvi, kao i njegovom sve većom ovisnošću o Kremlju zbog povlačenja podrške Zapada nakon skandala o prisluškivanju i etničkih incidenata u Makedoniji. Komentari Lavorva i Čižova, ustvari, pokazuju ne samo potpuni cinizam Moskve, već je to i dugotrajna karakteristka ponašanja Rusije na vanjskopolitičkom planu, uključujući i sovjetske vlasti za vrijeme Vladimira Lenjina.
Ovaj fenomen je rezultat egocentričnog i paranoidnog uvjerenja Rusije da je, što god se događa u svijetu – naročito u njenom “proširenom” susjedstvu – posljedica njenog djelovanja ili makinacija Washingtona ili Bruxellesa da podriju moć Moskve i smanje njen međunarodni utjecaj.
Ovaj “sveti egoizam” ojačava paranoju Rusije i potvrđuje sindrom velike sile jer implicitno odbacuje tvrdnju da unutarnja zbivanja u drugim zemljama nisu povezana s ruskom politikom.
Stoga lenjinistički tip ruskog spoljnopolitičkokg egoizma, kao i njeno istorijsko nastojanje da suzbije uticaj Zapada na Balkanu i stvori svoju interesnu zonu – idu korak u korak: oni ilustriraju beskonačni napor Moskve da kontrolira balkansku regiju.
Jedno od najurgentnijih regionalnih pitanja za Kremlj je transport ruske energije preko Balkana do Europe. Moskva na taj način nastoji uspostaviti monopol. Međutim, ona zanemaruje praktične probleme u gradnji plinovoda ili pridobijanju vlada u regiji za taj projekat.
U nastojanju da eliminira rivale, Rusija opstruira napore Azerbejdžana da kupi 66 posto dionica u grčkom operatoru plina DESFA. Moskva već duže vrijeme teži da dođe u posjed ne samo ove grčke kompanije već i drugih distributivnih mreža u Europi. Ukoliko uspije u namjeri da blokira Azerbejdžan i kupi grčkog operatora, moći će kontrolirati ne samo distribuciju plina u ovoj zemlji već i utjecati na njenu političku scenu.
Što je još važnije, u slučaju da preuzme DESFA Rusija će biti u stanju onemogućiti azerbejdžanski i turski transanatolski plinovod (TANAP), koji bi se trebao povezati sa planiranim transjadranskim plinovodom (TAP). Ako se ostvari taj scenarij, Rusija bi postala jedini opskrbljivač energijom preko Balkana do Italije ili Austrije i Nemačke.
Ove spletke ukazuju na ključnu ulogu Grčke za razne projekte balkanskih plinovoda.
Međutim, pritisak Rusije na manje zemlje podriva njenu pozicije zbog grube i arogantne politike. Tako je zbog naglog odustajanja Gazproma od Južnog toka u prosincu 2014, a da pri tom nikoga o tome nije obavijestio, Srbija bila veoma nezadovoljna. Zbog toga je premijer Aleksandar Vučić nedavno javno najavio da će Beograd prihvatiti poziv SAD da smanji ovisnost o ruskom plinu, pridružujući se plinovodu TANAP-TAP.
To bi bio veliki udarac za “Turski tok” jer svi balkanski plinovodi prema Zapadu moraju proći preko Srbije ili da se po veoma visokoj cijeni preusmjere preko Mađarske i Slovačke. Iako se Beograd odbio pridružiti zapadnim sankcijama protiv Rusije, njegov vanskopolitički prioritet je ulazak u EU.
Na kraju, diplomati u Washingtonu ističu da usprkos svim pričama o “Turskom toku” i izvještajima koje očito pospešuje Rusija da će mu se pridružiti Mađarska i Grčka – do sada nije potpisan bilo kakav sporazum niti utvrđen financijski plan. Stoga Rusija donekle blefira uviđajući domaće kao i američke prepreke za ostvarenju svoje politike u Makedoniji, Grčkoj i Srbiji.
Moskva će, bez sumnje, nastaviti da koristi svaku političku pukotinu na Balkanu za svoje interese. Međutim, stječe se dojam da se i Zapad sada ozbiljno uključio u igru na Balkanu, a pri tom ima resurse da pruži vidljive benefite ovoj regiji po razumnoj cijeni. Kao što radio voditelji kažu: slušajte nas i dalje, rivalstvo na Balkanu se vjerojatno usijava.
www.slobodnaevropa.org
http://rs.seebiz.eu/energetska-utakmica-rusije-i-zapada-oko-grcke-makedonije-i-srbije/ar-113561/
Pentagon šalje teško naoružanje blizu Rusije?
Pentagon je spreman da skladišti borbene tenkove i pešadijska vozila, kao i drugo teško naoružnaje za više od 5.000 vojnika u nekoliko baltičkih zemalja, "sa ciljem da odvrati moguću rusku agresiju u Evropi", piše "Njujork tajms".
Pozivajući se na američke i zvaničnike saveznika SAD, list je naveo da će u slučaju da se predlog odobri, to biti prvi put od haldnog rata, da SAD stacioniraju tešku vojnu opremu u novim članicama NATO u istočnoj Evropi, koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza.
Očekuje se da će predlog odobriti američki sekretar odbrane Eš Karter i Bela kuća pred sastank NATO ministara u Briselu, ovog meseca, navodi list, pozivajući se na visoke funkcionere, prenosi Rojters.
Predlog predviđa da oprema dovoljna za oko 150 vojnika bude uskladištena u svakoj od tri baltičke države - Litvaniji, Letoniji i Estoniji, dok će oprema dovoljna za potrebe bataljona od oko 750 vojnika biti stacionirana u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i možda Mađarskoj.
Očekuje se da će predlog odobriti američki sekretar odbrane Eš Karter i Bela kuća pred sastank NATO ministara u Briselu, ovog meseca, navodi list, pozivajući se na visoke funkcionere, prenosi Rojters.
Predlog predviđa da oprema dovoljna za oko 150 vojnika bude uskladištena u svakoj od tri baltičke države - Litvaniji, Letoniji i Estoniji, dok će oprema dovoljna za potrebe bataljona od oko 750 vojnika biti stacionirana u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i možda Mađarskoj.
http://www.alo.rs/vesti/svet/pentagon-salje-tesko-naoruzanje-blizu-rusije/101773
Poljska i SAD pregovaraju o skladištima amričkog oružja
Poljska pregovara sa Sjedinjenim Američkim Državama o razmeštanju skladišta za američku vojnu opremu na svojoj teritoriji, saopštilo je danas poljsko Ministarstvo odbrane.
Poljska pregovara sa Sjedinjenim Američkim Državama o razmeštanju skladišta za američku vojnu opremu na svojoj teritoriji, saopštilo je danas poljsko Ministarstvo odbrane.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:552950-Poljska-i-SAD-pregovaraju-o-skladistima-amrickog-oruzja
Ruske spletke na Balkanu
Priredio: Dragan ŠtavljaninRusija je kroz istoriju tretirala Balkan kao jednu od ključnih interesnih sfera. To čini i sada, piše Stiven (Stephen) Blank u “Eurasia Daily Monitor”.
Mada balkanske države pojedinačno nisu važni geostrateški igrači u Evropi - zbog geografske pozicije, Rusija im pridaje veći, čak preterani značaj.
Mada balkanske države pojedinačno nisu važni geostrateški igrači u Evropi - zbog geografske pozicije, Rusija im pridaje veći, čak preterani značaj.
Kremlj primenjuje svaki instrument moći koji poseduje da poveća svoj uticaj i umanji prisustvo Zapada na Balkanu, pa u tom cilju koristiti svaki problem u ovoj regiji da ostvari svoje interese.
U ovom slučaju je reč o Makedoniji. Nezadovoljstvo zbog vladinog programa prisluškivanja oponenata pretvorio se u velike demonstracije protiv Vlade Nikole Grujevskog.
Osim sukoba vlasti i opozicije dogodio se i napad albanskih ekstremista u blizini Kumanova u kome je poginulo osam policajaca i deset militanata. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je odmah optužio Zapad za ovaj incident kao i za podrivanje Vlade u Skoplju – navodno zbog njene snažne podrške ruskom projektu gasovoda “Turski tok” a Makedonija je, po rečima ruskog ambasadora u EU Vladimira Čižova, jedina održiva ruta za njegov prolazak.
Ovakav stav Rusije prema aktuelnim vlastima u Skoplju motivisan je odbijanjem premijera Nikole Grujevskog da se pridruži zapadnim sankcijama Moskvi, kao i njegovom sve većom zavisnošću od Kremlja zbog povlačenja podrške Zapada nakon skandala o prisluškivanju i etničkih incidenata u Makedoniji.
Komentari Lavorva i Čižova, ustvari, pokazuju ne samo potpuni cinizam Moskve, već je to i dugotrajna karakteristka ponašanja Rusije na spoljnopolitičkom planu, uključujući i sovjetske vlasti za vreme Vladimira Lenjina.
Ovaj fenomen je rezultat egocentričnog i paranoidnog uverenja Rusije da šta god se dešava u svetu je – naročito u njenom “proširenom” susedstvu – posledica njenog delovanja ili mahinacija Vašingtona ili Brisela da podriju moć Moskve i smanje njen međunarodni uticaj.
Ovaj “sveti egoizam” ojačava paranoju Rusije i potvrđuje sindrom velike sile jer implicitno odbacuje tvrdnju da unutrašnja zbivanja u drugim zemljama nisu povezana sa ruskom politikom.
Stoga lenjinistički tip ruskog spoljnopolitičkokg egoizma, kao i njeno istorijsko nastojanje da suzbije uticaj Zapada na Balkanu i stvori svoju interesnu zonu – idu korak u korak: oni ilustruju beskonačni napor Moskve da kontroliše balkanski regon.
U nastojanju da eliminiše rivale, Rusija opstruiše napore Azerbejdžana da kupi 66 odsto deonica u grčkom operatoru gasa DESFA.
U nastojanju da eliminiše rivale, Rusija opstruiše napore Azerbejdžana da kupi 66 odsto deonica u grčkom operatoru gasa DESFA. Moskva već duže vreme teži da dođe u posed ne samo ove grčke kompanije već i drugih distributivnih mreža u Evropi. Ukoliko uspe u nameri da blokira Azerbejdžan i kupi grčkog operatora, moći će da kontroliše ne samo distribuciju gasa u ovoj zemlji već i da utiče na njenu političku scenu.
U slučaju da preuzme grčki DESFA Rusija će biti u stanju da onemogući azerbejdžanski i turski gasovod(TANAP), koji bi trebao da se poveže sa transjadranskim gasovodom (TAP).
Ove spletke ukazuju na ključnu ulogu Grčke za razne projekte balkanskih gasovoda.
I SAD vrše pritisak na Atinu da odbaci “Turski tok” i umesto toga podrži projekat TANAP-TAP.
I SAD vrše pritisak na Atinu da odbaci “Turski tok” i umesto toga podrži projekat TANAP-TAP.
Pritisak Rusije na manje zemlje podriva njenu pozicije zbog grube i arogantne politike.
Na kraju, diplomate u Vašingtonu ističu da uprkos svim pričama o “Turskom toku” i izveštajima koje očito pospešuje Rusija da će mu se pridružiti Mađarska i Grčka – do sada nije potpisan bilo kakav sporazum niti utvrđen finansijski plan.
Kao što radio voditelji kažu: slušajte nas i dalje, rivalstvo na Balkanu se verotavno usijava.
Moskva će, bez sumnje, nastaviti da koristi svaku političku pukotinu na Balkanu za svoje interese. Međutim, stiče se utisak da se i Zapad sada ozbiljno uključio u igru na Balkanu, a pri tom ima resurse da pruži vidljive benefite ovoj regiji po razumnoj ceni. Kao što radio voditelji kažu: slušajte nas i dalje, rivalstvo na Balkanu se verotavno usijava.
http://www.slobodnaevropa.org/content/ruske-spletke-na-balkanu/27067532.html
Нема коментара:
Постави коментар