 |
| Ukrajinci joj svakodnevno prete doživotnom robijom | Foto: Profimedia |
Kako prenose ruski mediji, ona je unapređena na poziciju “državnog savetnika pravde treće klase”, što odgovara činu generala-majora. Na mesto državnog tužioca Republike Krim došla je 11. marta 2014. godine.
Nataliju je na tu poziciju postavio tadašnji premijer Krima Sergej Aksjonov, iako su se pre toga poznavali svega nekoliko dana. Poklonskaja
se nijednog trenutka nije dvoumila kada je primila poziv Aksjonova.
 |
| Putin unapredio Nataliju Poklonskaju u čin generala-majora |
Uskoro je Natalija Poklonskaja postala prava zvezda, a kuriozitet je da je omiljena najviše u Japanu, gde je dobila nadimak Slatka Tužiteljka, i čak postoji i kult njenih sledbenika koji sebe nazivaju „Natalijati“.
Ipak, ona je jasno izjavila da je tolika medijska pažnja čini nesrećnom, i pre svega ometa u poslu.
- Ja sam advokat, a ne Pokemon - poručila je lepa tužiteljka, koja je u decembru bila meta atentata, odnosno pokušaja koji je osujećen i pre nego što je Poklonskaja i dospela u opasnost. Ukrajinske vlasti optužuju Poklonskaju za “aktivnosti preduzete radi
nasilne promene ustavnog uređenja ili zauzimanje državne vlasti, kao i za zaveru za sprovođenje takvih aktivnosti”.
http://www.alo.rs/vesti/svet/putinova-generalka/101789
Putin i Erdogan razgovarali u Bakuu
Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, razgovarali su danas iza zatvorenih vrata u glavnom gradu Azerbejdžana.
Agencija TASS podseća da je 9. juna Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov rekao da bi predsednici Rusije i Turske mogli da razmotre pitanje izgradnje "Turskog toka", gasovoda kapaciteta 63 milijarde kubika, koji bi iz Rusije u Tursku preko Crnog mora dopremao prirodni ruski gas.
Do novog gasnog čvorišta na tursko-grčkoj granici bilo bi dopremano 50 milijardi kubika, a ruski energetski gigant "Gazprom" izrazio je spremnost da u Evropu "Turskim tokom" doprema 47 milijardi kubika godišnje.
"Turski tok" predstavljao bi alternativu "Južnom toku", čija je realizacija u Moskvi proglašena završenom u decembru prošle godine, a prvi krak novog gasovoda trebalo bi, po najavi, da bude gotov decembra 2016. godine.
Peskov je rekao da će susret Putina i Erdogana biti održan posle parlamentarnih izbora u Turskoj a da će biti razmenjena mišljenja i o složenoj situaciji u regionu, uključujući stanje u Siriji.
U razgovorima dvojice lidera učestvovali su Putinov pomoćnik Jurij Ušakov, šef diplomatije Sergej Lavrov, ministar energetike Aleksandar Novak, direktor "Rosatoma" Sergej Kirijenko, čelnik "Gazproma" Aleksej Miler.
TAS S navodi da su tokom fotografisanja Putin i Erdogan jedino razmenili utiske o jučerašnjem svečanom otvaranju sportskih Prvih evropskih igara u Bakuu.
Erdogan je, između ostalog, ukazao da niko od lidera zemalja EU nije bio na otvaranju, dok je Putin sa osmehom rekao da je "Turska, kao kandidat za učlanjenje u EU, predstavljala čitavu Uniju".
Predsednik Rusije se u glavnom gradu Azerbejdžana sastao i sa predsednikom te zemlje, Ilhamom Alijevim, ističući da je Moskva zainteresovana za jačanje saradnje sa azerbejdžanskim privrednicima i podsećajući da je prošle godine robna razmena između dve zemlje povećana za nešto više od 12 odsto, a u prvom kvartalu ove rast predstavlja blizu šest odsto.
Alijev je rekao da je bilateralna saradnja na visokom nivou i da omogućava da se u budućnost gleda s optimizmom, čestitajući Putinu Dan Rusije, 12. jun, i zahvaljujući mu što je tog dana došao u Azerbejdžan.
"Na to gledamo kao na izražavanje prijateljstva i visokog nivoa saradnje među našim zemljama", kazao je predsednik Azerbejdžana.
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=121217
Britanija povukla špijune zbog Snoudenovih otkrića
Britanija je bila primorana da povuče neke od svojih špijuna sa misija u
inostranstvu nakon što su Rusija i Kina dobile pristup tajnim dokumentima koje je objavio bivši američki obaveštajac Edvard Snouden, objavili su danas britanski mediji.
Bi-Bi-Si i "Sandej tajms" su, pozivajući se na izvore iz vrha britanske vlade i obaveštajnih službi te zemlje, naveli da su špijuni povučeni nakon što je ustanovljeno da Rusija može da dešifruje više od milion dokumenata, prenela je agencija AFP.
"Radi se o slučajevima o kojima su Rusi i Kinezi dobili informacije. To je značilo da agenti moraju da budu povučeni i da nas je curenje informacija o tome kako radimo sprečilo da dobijamo informacije od ključnog značaja", rekao je jedan izvor iz sedišta britanske vlade za "Sandej tajms".
Istovremeno, Bi-Bi-Si je na svom sajtu objavio da su dve države došle do informacija koje su navele obaveštajne službe Britanije da povuče agente, ali su izvori istakli kako "nema dokaza da je bilo koji špijun bio ugrožen".
Snouden je prebegao u Rusiju nakon što je 2013. medijima dostavio tajne dokumente u cilju da razotkrije obim prisluškivanja koje vrši SAD i da bi "zaštitio privatnost i osnovne ljudske slobode".
"Sandej tajms" citira izvore iz vlade koji tvrde da je Kina takodje imala pristup poverljivim dokumentima, koji razotkrivaju obaveštajne tehnike Britanije i SAD, što je uzrokovalo strahovanja kod vlada tih zemalja da bi identitet njihovih špijuna mogao da bude razotkriven.
"Znamo da Rusija i Kina imaju pristup Snoudenovim dokumentima i da će ih iščitavati narednih godina, tragajući za detaljima koji bi mogli da im pomognu da identifikuju potencijalne mete", izjavio je izvor "Sandej tajmsu".
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/567598/Britanija-povukla-spijune-zbog-Snoudenovih-otkrica
Pentagon sprečava napad Rusije na Evropu: Teško naoružanje stiže na Baltik
Pentagon je spreman da skladišti borbene tenkove i pešadijska vozila, kao i drugo teško naoružnaje za višeod 5.000 vojnika u nekoliko baltičkih zemalja, "sa ciljem da odvrati moguću rusku agresiju u Evropi", objavio je "Njujork tajms".
Američki vojnici na turneji kroz istočnu Evropu do baltičkih zemalja
Očekuje se da će predlog odobriti američki sekretar odbrane Eš Karter i Bela kuća pred sastank NATO ministara u Briselu, ovog meseca, navodi list, pozivajući se na visoke funkcionere.
Portparol Pentagona pukovnik Stiv Voren istakao je da nikakva odluka o raspoređivanju opreme još nije doneta.
Predlog predviđa da oprema dovoljna za oko 150 vojnika bude uskladištena u svakoj od tri baltičke države - Litvaniji, Letoniji i Estoniji, dok će oprema dovoljna za potrebe bataljona od oko 750 vojnika biti stacionirana u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i možda Mađarskoj.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/498785/Pentagon-sprecava-napad-Rusije-na-Evropu-Tesko-naoruzanje-stize-na-Baltik
Prepolovljen broj turista na Krimu
MOSKVA - Od ljetnog turizma na Krimu živi gotovo polovina stanovništva tog poluotoka. Od kada se Krim pripojio Rusiji, broj gostiju se drastično smanjio.
Razlog za to je nestabilna politička situacija i prekid željezničkog saobraćaja sa Ukrajinom. Rekordna sezona na Krimu bila je 2012. kada su imali sedam miliona gostiju.
Uprkos Putinovom pozivu da Rusi odlaze na odmor na Krim, prošle godine ih je bilo samo milion, javlja Đorđe Kostić, novinar Al Jazeere.
Deset miliona eura je prije šest godina Oleg Zubkov uložio u njegov drugi, ujedno i najveći evropski safari park sa lavovima, nazvan Taigan.
Za 100 dolara po osobi provozat će vas i upoznati sa 48 lavova. To je, kaže, neprocjenjivo iskustvo.
Ipak, Zubkov kaže da se suočava sa sve manjim brojem posjetilaca. Prije dvije godine njegove parkove obišlo je 350.000 turista, a prošle upola manje.
"Danas se Krim integrira u Rusku Federaciju. Mi nemamo mostove, sa transportnim saobraćajem sa Ukrajinom je teško, ovo je teško vreme za krimski turizam. Naš zadatak je da vratimo tu navalu turista, tako što ćemo izgraditi puteve. I vjerujem da će Krim ponovo postati atraktivan", kazao je Zubkov.
Obale Krima tradicionalno su bile ruska zamjena za mediteran. Osamsto hotela i parkova bili su mamac za turiste Sovjetskog saveza. Ukrajinaca je do prošle godine bilo najviše, ali njih prošle godine nije bilo zbog aneksije i rata.
"Na najpopularnijem krimskom letovalištu Jalta, ove godine očekuju se samo turisti iz Rusije. Čak je i predsednik Putin pozvao svoje građane da svoj odmor provedu ovde", javlja Kostić.
Hotel Bistrol je jedan je od najstarijihna Jalti, ali trenutno nije popunjen, niti u potpunosti bukiran za sezonu.
Vjačeslav Kurašin, direktor hotela Bistrol, rekao je: "Nadam se da će se rješenje pronaći među zemljama. Mi na Krimu želimo turiste iz Rusije, ali i iz Ukrajnine. Turizam ne smije da trpi zbog politike".
U turističkim agencijama su manje optimistični, a kažu da je interesiranje za Krim katastrofalno opalo.
Zbog prekida željezničkog saobraćaja i malog kapaciteta aerodroma u Simferopolju, na plažama Crnog mora ove godine ne očekuju više od milion turista.
http://rs.seebiz.eu/prepolovljen-broj-turista-na-krimu/ar-113542/
Klubove za LGBT populaciju lako je naći u Moskvi, a korisnika mobilne aplikacije
"Grajnder" koja
pronalazi gej osobe u okolini ima i u samom Kremlju.
Britanski "Gardijan" uradio je istraživanje dve godine nakon uvođenja zabrane
"homoseksualne propagande" po ruskom zakonu, u pokušaju da odgovori na pitanje
da li gej osobe u Moskvi mogu da se dobro zabave.
- Moskva je poput nekog malog evropskog grada iz sredine 90-ih. Svako svakog zna. Svako zna ko je gej, iako se niko nije izjasnio - kaže Anton Krasovski.
On je 2013, u vreme kada je Duma raspravljala o novom zakonu o zabrani "gej propagande", bio poznato
TV lice. Radio je za Kontr TV, stanicu čiji je bio i
suosnivač.
- Ja sam gej. I isto sam ljudsko biće koliko i predsednik Putin, premijer
Medvedev ili članovi Dume - rekao je u živom programu tada.
Manje od nedelju dana kasnije ostao je bez posla, snimak na kojem je to izjavio uklonjen je iz arhive, a njegov lik izbrisan je sa sajta TV stanice. Britanski novinar pitao je njega i
prijatelje kako je to biti gej u Moskvi.
- Moskva privlači gej muškarce iz svih sela, tako da je više gej ljudi u
Moskvi nego bilo gde drugde u Rusiji. I svi oni žele ono što i svi ostali: da
imaju nekoga da vole - kaže Krasovski.
Moskva je zaista više gej nego što mislite. Možda nema puno gej noćnoh klubova, ako se Glavna železnička
stanica ne računa kao izuzetak, ali ima puno
barova i restorana koji organizuju gej noći, od "Kafe Marta" do "Monoa", pa do
čuvene disko nedelje u "Propagandi". Postoji i gej magazin "Kvir".
Britanski list navodi da je začuđujuće koliko je "roze" osećaj u ruskoj
prestonici s obzirom na medijske priče o narastajućoj anti-LGBT aktivnosti
poslednjih godina.
- Kao da sam ja toliko star da bih znao nešto o tome. Ne, ovde ide na bolje.
Naravno da sam se ja izjasnio kao gej pošto radim u modnoj branši i u
kancelariji mi je većina ljudi gej, ali moram to fda krijem od drugih ljudi.
Ali, ima sve više gej večeri i stvari se poboljšavaju - kaže Tim (22), modni
agent dok ispija piće u baru "Sankcije".
Poluironično anti-zapadno dekorisani bar u kojem su dolari odštampani na
toalet papiru, a u meniju je precrtani lik Baraka Obame, od skora je počeo da
radi na privlačenju gej klijentele. Tim nosi plavu traju na ruci.
- Bela traka znači da si singl, crvena znači da si u vezi, a plava da
flertuješ. Tražili su od nas da odaberemo. Ja ovu i nisam hteo - kaže on.
Tim gleda američki zabavni TV kanal "E", prati šta radi porodica Kardašijan i
Njujork smatra svojim duhovnim domom.
- Ipak, moj san je da mogu da se šetam ulicom držeći partnera za ruku. Ne mislim da će se to ikada desiti u Moskvi - zakljujučuje Tim.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/567495/GEJ-KREMLJ-Jedna-potpuno-drugacija-slika-Putinove-Rusije
U telefonskom razgovoru, dvojica zvaničnika su se složila o značaju očuvanja sankcija Rusiji dok se u
potpunosti ne implementira sporazum iz Minska, kao i da su sankcije su neophodne da sukob dodatno ne eskalira, navedeno je u saopštenju.
Potpredsednik SAD Džo Bajden razgovarao je sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom o značaju sankcija protiv Rusije, saopštila je Bela kuća.
- U telefonskom razgovoru, dvojica lidera su se složila o značaju očuvanja sankcija Rusiji dok se u potpunosti ne implementira sporazum iz Minska. Sankcije su neophodne da sukob ne bi dodatno eskalirao - navedeno je u saopštenju.
Bajden i Porošenko razgovarali su i o aktuelnoj situaciji u istočnoj Ukrajini i reformskoj agendi kijevske Vlade.
- Potpredsednik Bajden i predsednik Porošenko su se složili da put do ekonomskog rasta zahteva implementaciju sveobuhvatanih ekonomskih i zakonskih reformi - piše u saopštenju.
Porošenko je izabran za predsednika 25. maja 2014. godine, sa velikom većinom glasom, ali sa malom izlaznošću birača. Viktor Janukovič, Porošenkov prethodnik koji je demokratskim putem bio izabran za predsednika, bio je primoran da se povuče sa vlasti zbog nasilnog puča u Kijevu u februaru 2014. godine.
Pošto je Kijev pokrenuo vojnu akciju protiv pristalica nezavisnosti u Donbasu u aprilu 2014. godine, Sjedinjene Države i njeni saveznici su u više navrata tvrdili da je Rusija odgovorna za eskalaciju situacije u Ukrajini.
Zapadni lideri nametnuli su sankcije protiv Rusije u 2014. godine zbog njene navodne umešanosti u sukobu na istoku Ukrajine, što Moskva odlučno demantuje.
I Sjedinjene Države i Evropska unija su trajanje sankcija uslovile punom implementacijom sporazuma iz Minska.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/498751/Porosenko-i-Bajden-slozni-Nema-ukidanja-sankciaj-Rusiji
Deklaracija o suverenosti doneta pre 25 godina bila je prilika za promene koja nije iskorišćena. Rusi će
jednom ipak naučiti da cene anti-komunističku revoluciju, ocenjuje u autorskom tekstu za DW Konstantin fon Egert.
Sem što je neradni dan, 12. jun kod Rusa ne budi nikakva osećanja. Ako i ima nekih osećanja, onda „Dan Rusije“ izaziva samo umoran osmeh: „To je kao naš Dan nezavisnosti. Ali od koga?“
Godine 1990. sve to nije izgledalo tako besmisleno. Dokument koji je tog dana usvojio prvi demokratski izabran parlament Ruske Socijalističke Federativne Sovjetske Republike (RSFSR), koja je tada bila deo Sovjetskog Saveza, važio je kao nova stranica u istoriji zemlje. Deklaracija o državnom suverenitetu RSFSR proklamuje primat ruskih zakona u odnosu na zakone Sovjetskog Saveza, kao i podelu vlasti i jednakost građana pred zakonom. Istovremeno, nacionalnim autonomijama u okviru RSFSR obećano je više prava. To je zaista važan dokument jer je moderna Rusija prvi put zvanično definisana kao prava, a ne kao socijalistička demokratija. Parlament RSFSR takođe je naveo nameru da, nakon potpisivanja novog ugovora, ostane u obnovljenom Sovjetskom Savezu. Ali, Sovjetski Savez se raspao.
Danas većina ruskog društva smatra da je za „uništenje“ Sovjetskog Saveza odgovorno tadašnje rukovodstvo RSFSR sa Borisom Jeljcinom na čelu. I Mihail Gorbačov, koji je u martu 1990. godine postao prvi i poslednji predsednik Sovjetskog Saveza, optužuje se za slabost i nesposobnost, kao i za to što „nije sprečio uništenje zemlje“.
Pomene li se u današnjoj Rusiji deklaracija od 12. juna, počinje rasprava o tome da li je raspad Sovjetskog Saveza bio neminovan i da li je država mogla biti sačuvana. „Kakvu smo zemlju izgubili!“ Tu rečenicu kao refren ponavljaju ljudi od Smolenska do Vladivostoka. Ali Sovjetski Savez bi se raspao i da poslanici RSFSR nisu usvojili Deklaraciju o suverenosti. Sovjetski sistem, koji je uništio desetine miliona svojih građana, krajem osamdesetih je prosto potrošio svoje resurse.
Gorbačov protiv Jeljcina
Teško je poreći da je usvajanje Deklaracije o suverenosti bio deo Jeljcinove borbe za vlast, protiv rukovodstva Sovjetskog Saveza. Ali, jednoglasno usvojen dokument ne može se izvući iz konteksta u kojem je nastao. U vreme izbora za narodne deputate Sovjetskog Saveza 1989. i poslanike RSFSR. 1990, Jeljcin je bio najpopularniji političar u zemlji, sa najjačim legitimitetom. Instinktivno je shvatio da kredibilitet i autoritet moraju da se zarade u političkoj borbi sa rivalima.
Po tome se on suštinski razlikuje od Gorbačova koji se plašio izbora i koji je propustio svoju poslednju
šansu da postane legitimni vođa u martu 1990. godine kada je odlučio da predsednik Sovjetskog Saveza ne bude direktno biran od naroda. Gorbačov je faktički sam sebe imenovao na tu funkciju. Ali on je otada bio talac reakcionarnog vrha Komunističke partije i birokratije zemlje, koja ga je avgusta 1991. godine pustila niz vodu. Time su i konačno sahranjene nade da će se makar neki oblik Sovjetskog Saveza održati.
Propuštena prilika ili budući model?
Rusija nikada nije bila demokratija. Godine 1992. kada je 12. jun proglašen za državni praznik – „Dan Rusije“, većina Rusa i dalje se nadala da će se njihova zemlja pretvoriti u pravu demokratiju. Te nade nisu u potpunosti ispunjene. Sećanja na 12. juni 1990, na Deklaraciju o suverenosti, ako ih uopšte ima, danas su negativna. Negativno se ocenjuje vreme „perestrojke“ i demokratske antikomunističke mirne revolucije od 1989. do 1991. godine.
Za to postoji nekoliko razloga, a možda najvažniji je postimperijalni sindrom izgubljene veličine zemlje. Kremlj ga uspešno kultiviše i koristi za svoje ciljeve, uz pomoć svoje veoma moćne propagandne mašinerije. Današnja ruska politika okrenuta je prošlosti i obeležena nostalgijom. Ona ne nudi viziju za budućnost. Pre ili kasnije, ta politika će ostati bez daha i više neće biti privlačna za građane.
Nova procena ruske istorije u 20. veku neće se dogoditi sutra, ali ona je neizbežna. Kraj osamdesetih i početak devedesetih je jedino vreme tokom kojeg se dogodio bar relativno uspešan proboja ruskog društva prema političkoj i ekonomskoj slobodi. Leon Aron, istoričar iz SAD, govori o „eri idealizma i dostojanstva građana“. Za 15-20 godina, Rusi će biti spremni da to vreme označe kao jedan od najpozitivnijih momenata u ruskoj istoriji.
Konstantin fon Egert je ruski novinar i politički komentator. Devedesetih godina radio je za list „Izvestija“, od 2002. do 2008. bio je šef moskovskog dopisništva Bi-Bi-Sijevog servisa na ruskom jeziku, a od 2012. do 2013. zamenik urednika, a potom i urednik redakcije „Komersant FM“. Za rad na Bi-Bi-Siju kraljica Elizabeta II odlikovala ga je 2008. Ordenom Britanske imperije.
http://www.dw.de/rusija-%C4%87e-tek-shvatiti-zna%C4%8Daj-12-juna-1990/a-18513114
Rusija: Investicije ove godine manje za 14 odsto
MOSKVA - Investicije u Rusiji pašće ove godine za skoro 14 odsto, prognoza je ruskog ministrstva ekonomskog razvoja.
Uprkos Putinovom pozivu da Rusi odlaze na odmor na Krim, prošle godine ih je bilo samo milion, javlja Đorđe Kostić, novinar Al Jazeere.
Deset miliona eura je prije šest godina Oleg Zubkov uložio u njegov drugi, ujedno i najveći evropski safari park sa lavovima, nazvan Taigan.
Za 100 dolara po osobi provozat će vas i upoznati sa 48 lavova. To je, kaže, neprocjenjivo iskustvo.
Ipak, Zubkov kaže da se suočava sa sve manjim brojem posjetilaca. Prije dvije godine njegove parkove obišlo je 350.000 turista, a prošle upola manje.
"Danas se Krim integrira u Rusku Federaciju. Mi nemamo mostove, sa transportnim saobraćajem sa Ukrajinom je teško, ovo je teško vreme za krimski turizam. Naš zadatak je da vratimo tu navalu turista, tako što ćemo izgraditi puteve. I vjerujem da će Krim ponovo postati atraktivan", kazao je Zubkov.
Obale Krima tradicionalno su bile ruska zamjena za mediteran. Osamsto hotela i parkova bili su mamac za turiste Sovjetskog saveza. Ukrajinaca je do prošle godine bilo najviše, ali njih prošle godine nije bilo zbog aneksije i rata.
"Na najpopularnijem krimskom letovalištu Jalta, ove godine očekuju se samo turisti iz Rusije. Čak je i predsednik Putin pozvao svoje građane da svoj odmor provedu ovde", javlja Kostić.
Hotel Bistrol je jedan je od najstarijihna Jalti, ali trenutno nije popunjen, niti u potpunosti bukiran za sezonu.
Vjačeslav Kurašin, direktor hotela Bistrol, rekao je: "Nadam se da će se rješenje pronaći među zemljama. Mi na Krimu želimo turiste iz Rusije, ali i iz Ukrajnine. Turizam ne smije da trpi zbog politike".
U turističkim agencijama su manje optimistični, a kažu da je interesiranje za Krim katastrofalno opalo.
Zbog prekida željezničkog saobraćaja i malog kapaciteta aerodroma u Simferopolju, na plažama Crnog mora ove godine ne očekuju više od milion turista.
http://rs.seebiz.eu/prepolovljen-broj-turista-na-krimu/ar-113542/
GEJ KREMLJ Jedna potpuno drugačija slika Putinove Rusije
Klubove za LGBT populaciju lako je naći u Moskvi, a korisnika mobilne aplikacije
"Grajnder" koja pronalazi gej osobe u okolini ima i u samom Kremlju.
Džon i Aleks, gej par iz Sankt Peterburga
na fotografiji danskog fotografa Madsa Nilsena, ovogodišnjeg pobednika konkursa
"World Press Photo"
- Moskva je poput nekog malog evropskog grada iz sredine 90-ih. Svako svakog zna. Svako zna ko je gej, iako se niko nije izjasnio - kaže Anton Krasovski.
On je 2013, u vreme kada je Duma raspravljala o novom zakonu o zabrani "gej propagande", bio poznato
Protest LGBT aktivista ispred kancelarije
gradonačelnika Moskve
Manje od nedelju dana kasnije ostao je bez posla, snimak na kojem je to izjavio uklonjen je iz arhive, a njegov lik izbrisan je sa sajta TV stanice. Britanski novinar pitao je njega i
Anton Krasovski i Tatjana Felgengauer na
dodeli internet nagrada "Edvard Snouden" u Moskvi 2014. godine
Moskva je zaista više gej nego što mislite. Možda nema puno gej noćnoh klubova, ako se Glavna železnička
Policija hapsi gej aktivistu Nikolaja
Aleksejeva na nedavnom protestu u Moskvi
Dve mlade na gej venčanju u Sankt
Peterburgu 2014. godine
Protest gej aktivista u Sankt Peterburgu
iz maja 2015.
Hakovana verzija "grajndera" pokazuje
profile locirane unutar zidina Kremlja
Prizor s nedavnog prajda u Tel
Avivu: Delegacija iz Moskve
- Ipak, moj san je da mogu da se šetam ulicom držeći partnera za ruku. Ne mislim da će se to ikada desiti u Moskvi - zakljujučuje Tim.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/567495/GEJ-KREMLJ-Jedna-potpuno-drugacija-slika-Putinove-Rusije
Porošenko i Bajden složni: Nema ukidanja sankcija Rusiji
U telefonskom razgovoru, dvojica zvaničnika su se složila o značaju očuvanja sankcija Rusiji dok se u potpunosti ne implementira sporazum iz Minska, kao i da su sankcije su neophodne da sukob dodatno ne eskalira, navedeno je u saopštenju.
Složili se o neophodnosti sveobuhvatnih reformi: Džozef Bajden i Petro Porošenko
- U telefonskom razgovoru, dvojica lidera su se složila o značaju očuvanja sankcija Rusiji dok se u potpunosti ne implementira sporazum iz Minska. Sankcije su neophodne da sukob ne bi dodatno eskalirao - navedeno je u saopštenju.
Bajden i Porošenko razgovarali su i o aktuelnoj situaciji u istočnoj Ukrajini i reformskoj agendi kijevske Vlade.
- Potpredsednik Bajden i predsednik Porošenko su se složili da put do ekonomskog rasta zahteva implementaciju sveobuhvatanih ekonomskih i zakonskih reformi - piše u saopštenju.
Porošenko je izabran za predsednika 25. maja 2014. godine, sa velikom većinom glasom, ali sa malom izlaznošću birača. Viktor Janukovič, Porošenkov prethodnik koji je demokratskim putem bio izabran za predsednika, bio je primoran da se povuče sa vlasti zbog nasilnog puča u Kijevu u februaru 2014. godine.
Pošto je Kijev pokrenuo vojnu akciju protiv pristalica nezavisnosti u Donbasu u aprilu 2014. godine, Sjedinjene Države i njeni saveznici su u više navrata tvrdili da je Rusija odgovorna za eskalaciju situacije u Ukrajini.
Zapadni lideri nametnuli su sankcije protiv Rusije u 2014. godine zbog njene navodne umešanosti u sukobu na istoku Ukrajine, što Moskva odlučno demantuje.
I Sjedinjene Države i Evropska unija su trajanje sankcija uslovile punom implementacijom sporazuma iz Minska.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/498751/Porosenko-i-Bajden-slozni-Nema-ukidanja-sankciaj-Rusiji
Rusija će tek shvatiti značaj 12. juna 1990.
Deklaracija o suverenosti doneta pre 25 godina bila je prilika za promene koja nije iskorišćena. Rusi će jednom ipak naučiti da cene anti-komunističku revoluciju, ocenjuje u autorskom tekstu za DW Konstantin fon Egert.
Sem što je neradni dan, 12. jun kod Rusa ne budi nikakva osećanja. Ako i ima nekih osećanja, onda „Dan Rusije“ izaziva samo umoran osmeh: „To je kao naš Dan nezavisnosti. Ali od koga?“
Godine 1990. sve to nije izgledalo tako besmisleno. Dokument koji je tog dana usvojio prvi demokratski izabran parlament Ruske Socijalističke Federativne Sovjetske Republike (RSFSR), koja je tada bila deo Sovjetskog Saveza, važio je kao nova stranica u istoriji zemlje. Deklaracija o državnom suverenitetu RSFSR proklamuje primat ruskih zakona u odnosu na zakone Sovjetskog Saveza, kao i podelu vlasti i jednakost građana pred zakonom. Istovremeno, nacionalnim autonomijama u okviru RSFSR obećano je više prava. To je zaista važan dokument jer je moderna Rusija prvi put zvanično definisana kao prava, a ne kao socijalistička demokratija. Parlament RSFSR takođe je naveo nameru da, nakon potpisivanja novog ugovora, ostane u obnovljenom Sovjetskom Savezu. Ali, Sovjetski Savez se raspao.
Danas većina ruskog društva smatra da je za „uništenje“ Sovjetskog Saveza odgovorno tadašnje rukovodstvo RSFSR sa Borisom Jeljcinom na čelu. I Mihail Gorbačov, koji je u martu 1990. godine postao prvi i poslednji predsednik Sovjetskog Saveza, optužuje se za slabost i nesposobnost, kao i za to što „nije sprečio uništenje zemlje“.
Pomene li se u današnjoj Rusiji deklaracija od 12. juna, počinje rasprava o tome da li je raspad Sovjetskog Saveza bio neminovan i da li je država mogla biti sačuvana. „Kakvu smo zemlju izgubili!“ Tu rečenicu kao refren ponavljaju ljudi od Smolenska do Vladivostoka. Ali Sovjetski Savez bi se raspao i da poslanici RSFSR nisu usvojili Deklaraciju o suverenosti. Sovjetski sistem, koji je uništio desetine miliona svojih građana, krajem osamdesetih je prosto potrošio svoje resurse.
Gorbačov protiv Jeljcina
Teško je poreći da je usvajanje Deklaracije o suverenosti bio deo Jeljcinove borbe za vlast, protiv rukovodstva Sovjetskog Saveza. Ali, jednoglasno usvojen dokument ne može se izvući iz konteksta u kojem je nastao. U vreme izbora za narodne deputate Sovjetskog Saveza 1989. i poslanike RSFSR. 1990, Jeljcin je bio najpopularniji političar u zemlji, sa najjačim legitimitetom. Instinktivno je shvatio da kredibilitet i autoritet moraju da se zarade u političkoj borbi sa rivalima.
 |
| Konstantin fon Egert, ruski novinar i politički komentator |
šansu da postane legitimni vođa u martu 1990. godine kada je odlučio da predsednik Sovjetskog Saveza ne bude direktno biran od naroda. Gorbačov je faktički sam sebe imenovao na tu funkciju. Ali on je otada bio talac reakcionarnog vrha Komunističke partije i birokratije zemlje, koja ga je avgusta 1991. godine pustila niz vodu. Time su i konačno sahranjene nade da će se makar neki oblik Sovjetskog Saveza održati.
Propuštena prilika ili budući model?
Rusija nikada nije bila demokratija. Godine 1992. kada je 12. jun proglašen za državni praznik – „Dan Rusije“, većina Rusa i dalje se nadala da će se njihova zemlja pretvoriti u pravu demokratiju. Te nade nisu u potpunosti ispunjene. Sećanja na 12. juni 1990, na Deklaraciju o suverenosti, ako ih uopšte ima, danas su negativna. Negativno se ocenjuje vreme „perestrojke“ i demokratske antikomunističke mirne revolucije od 1989. do 1991. godine.
Za to postoji nekoliko razloga, a možda najvažniji je postimperijalni sindrom izgubljene veličine zemlje. Kremlj ga uspešno kultiviše i koristi za svoje ciljeve, uz pomoć svoje veoma moćne propagandne mašinerije. Današnja ruska politika okrenuta je prošlosti i obeležena nostalgijom. Ona ne nudi viziju za budućnost. Pre ili kasnije, ta politika će ostati bez daha i više neće biti privlačna za građane.
Nova procena ruske istorije u 20. veku neće se dogoditi sutra, ali ona je neizbežna. Kraj osamdesetih i početak devedesetih je jedino vreme tokom kojeg se dogodio bar relativno uspešan proboja ruskog društva prema političkoj i ekonomskoj slobodi. Leon Aron, istoričar iz SAD, govori o „eri idealizma i dostojanstva građana“. Za 15-20 godina, Rusi će biti spremni da to vreme označe kao jedan od najpozitivnijih momenata u ruskoj istoriji.
Konstantin fon Egert je ruski novinar i politički komentator. Devedesetih godina radio je za list „Izvestija“, od 2002. do 2008. bio je šef moskovskog dopisništva Bi-Bi-Sijevog servisa na ruskom jeziku, a od 2012. do 2013. zamenik urednika, a potom i urednik redakcije „Komersant FM“. Za rad na Bi-Bi-Siju kraljica Elizabeta II odlikovala ga je 2008. Ordenom Britanske imperije.
http://www.dw.de/rusija-%C4%87e-tek-shvatiti-zna%C4%8Daj-12-juna-1990/a-18513114
Rusija: Investicije ove godine manje za 14 odsto
MOSKVA - Investicije u Rusiji pašće ove godine za skoro 14 odsto, prognoza je ruskog ministrstva ekonomskog razvoja.
Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji onemogućile su, između ostalog, ruskim kompanijama i državi da pozajmljuju novac na međunarodnom tržištu a investitori se povlače.
Za velike državne kompanije pravila su drugačija – tako investicije u železničku infrastrukturu imaju minimalan pad jer je iza njih stala država.
Dva potpisa na okvirni sporazum o saradnji za Transmašholding znače izradu 47 specijalnih vagona za najvećeg klijenta- Ruske železnice. Znače i posao - smanjenje narudžbine na lokomotive od RZD-a i ćerki kompanija u februaru bilo je praćeno najavama otpuštanja čak 20% zaposlenih u fabrikama holadinga a u tverskoj fabrici pretilo se štrajkom.
"Saradnja se razvija uspešno i zahvaljujući saradnji mi se razvijamo. Evo i Fabrika u Tveri sada zapošljava 8.000 ljudi i to posle određeniih optimizacija zaposlenih i sve zahvaljujući narudžbama Ruskih državnih železnica za lokomotive”, kaže Kiril Lipa "direktor Transmašholdinga"
Same ruske državne železnice više od polovine novca za investicioni program, a ove godine to je ukupno oko 6 i po milijardi evra, dobija iz državnog budžeta. Ta tendencija se pojačala kako su se sankcijama zatvorila međunarodna tržišta kapitala. Planirani projekti ipak nisu ugroženi.
"Ne želim da budem banalan i da ponavljam formulu kako su sankcije dobre i kako nas disciplinuju i teraju da radimo... ništa dobro ja u tome ne vidim. Što se investicija tiče nas je ozbiljno podržala naša sopstvena vlada i država. Kada su u pitanju projekti u Srbiji mi s tim nastavljamo, a što se tiče razvoja brzog železničkog puta kineski partneri su rešili da u to investiraju”, kaže Vladimir Jakunjin direktor RZD
Novca iz budžeta i specijalnog fonda formiranog da finansira ekonomiju u krizna vremena ipak nema za sve.
"Nedostatak novca postoji i u najbolja vremena. Uvek su resursi ograničeni a tim pre danas kada je kamata za refinansiranje u Rusiji veoma visoka, ponekad čak nedopustivo velika i kompanije ne mogu da koriste bankarske kredite. To je loše i govori mnogo o našoj makroekonomskoj situaciji. Država pokušava da kompenzuje situaciju ali nažalost to može samo kada su u pitanju krupni projekti i velike kompanije”, kaže Andrej Šaronov, rektor Moskovske škole menadžmenta SKOLKOVO.
Da su sankcije ipak mnogo promenile govori i to da se na tenderu za izradu projekta magistralen Moskva Kazanj uprkos ranije izraženom interesovanju nisu pojavile evropske kompanije pa su posao dobili kinezi ali i to da je na jubilarnom desetom železničkom forumu ove godine potpisan tek jedan memoradum o saradnji sa nekom zapadnom kompanijom.
http://www.gdeinvestirati.com/makroekonomija/svet/26224-rusija-investicije-ove-godine-manje-za-14-odsto#
Нема коментара:
Постави коментар